Vreme, 04. 08. 1936., S. 10

СГРАНА 10

ВРЕМЕ

Уторак, 4 августа 1936

Наука ствара нове корисне животиње Сензационална открића у Асканији Нова

Кроз хиљаде година припнтом■►авао је човек. одабирао и узгаЈао животиње које су му могле бнтн од корнстн. У лову. у земљорадњи. у сточарству. Тако Је човеку пошло за руком да одомаћи свега око 25 врста жнвотнња у којн броЈ улазе н инсектн (пчеле и свилене бубе). Међутнм, на свету постојн велики број врста днвљих животнња. коЈе су блиске пореклом домаћим жнвотињама а те днвл>е животнње имају драгоцена својства (крзно, месо, кожу, млеко. велнку теглећу снагу, н отпорност итд. • која би била веома корнсна човеку. Како би било да човек искорнетн таЈ богатн ненскорншћени извор природе на научној бази, пламомерно н најцелнсходниЈе? Тнм се питаљем бави нова научва дисциплнна т. зв. наука о хнбрнлпзацнјн, која се развнла као самостална наука нз једне мале главе генетнке. Генетика Је бнолошка наука коЈа проучава физнологнЈу наслеђа и променљивост органнзма. ХибриднзацнЈа Је наука о укрштаван.у, биолошка метода помоћу коЈе се добиЈаЈу хибрнди домаћих животиња и културних растнша, — Укрштаватн се могу животнње илн биљке коЈе припадају двема различитим расама или родовима и животиње и биљке које припадаЈу истом роду нлн врстн. Укрштавања у оквнру нсте врсте нлн родова зове се у зоотехннчкоЈ пракси метнзацнја. Метнзацнја се примењуЈе н код нас у сточарству укрштавањем наше домаће стоЛ лоше н средње каквоће са тако званом племенитом стоком (снментал на пр.. црвена немачка, маћарска степска пасмнна говеда, племенита ждребад арапска, енглеска. Јоркшир пасмина свнња итд.). Слабо се код нас практнкује метизација у овчарству, козарству н живинарству (перадарству> а и поменута метнзација у сточарству не водн се планомерно и обавезно кано је то уведено у напредним земљама, нако је наша народна прнвреда претежннм делом земљорадничкосточарска. Колико наш народ трпи штету услед непланомерне метнзацнје нли оплемењивања домаће стоке крупне и ситне — ннЈе тема овога чланка. Хибрндизацнја животиња разних врста н родова позната Је досад само код следећих случајева: магарадн н коња од коЈнх су добиЈене мазге (муле>. крупна рогата стока са тако зв. Јаком н бизоном, кокош са фазаном и гуска са кавадском дивљом гуском. Сви ови хнбрнди бесплодни су т. Ј. не мог^" даље да се размножавају. - *Сем ове хибридизације, коЈу спроводи човек. опаАено Је укрштавање и "У слободној природи. взмеђу неких дивљих птица и животнња (тетребови, куне и соболи, зечеви). Ово укрштавање врши се само између оних животиња које су блиске међусобно, коЈе имају нсти циклус парења, слично устројство полног апарата које не претставља механичке препреке за оплођавање н коЈе живе у истнм прнродним условима коЈи омогућуЈу одржање хнбрида нтд. У природним је условнма, дакле. хибридизација веома ограничена и скоро немогућна код животиња разннх врста коЈе не живе у истим пределима и услед анатомских или других несагласности коЈе се у вештачким условима могу савладати. Такви су услови створени на огромном имању Асканнја Нова. где Је подигнута зоолошка и ботаничка башта на површини од 40.000 хектара. На том имању, у степн на обали Дњепра. далеко од градова. сакупљене су разне врсте не само домаће и културне, него н днвље животиње н растиње. Ова Јединствена установа зове се „Научно-истраживачки институт хибридизациЈе и аклиматизације". У тоЈ су установи створене нове животиње помоћу научно разрађене методе вештачког оплођавања. Добијена сперма вештачким се путем уводи у полне путеве женке оне врсте. са коЈом се жели иматн укрштавање. Тако Је пошло за руком да се добиЈу хибридп од животиња не само разних врста, него и разних родова. Горња слика претставља Једног таквог хибрида добијеног укрштавањем пауна и кокошке. Успешно су извршена упрштавања и добиЈени хибриди од: 1) укрштавања јака са меснатим н културним врстама говеда у циљу повеђања масноће и млечности као и подношљивостн хладноће код хнбрида; 2) укрштавање животиње зебу (нндиЈски двогрбн бик) са крупном рогатом стоком у циљу нмуности према сточној зарази пнроплазмози: 3) укрштавање зубро-бизона (наЈкрупнији претставници Бовине потфамилнЈе бнкова«, бантенга, гаЈака н гаура са брзо сазреваЈућим и меснатим пасминама у циљу повећања количнне меса и коже; 4) укрштавање зубро-бизона са памирско-хималаЈским и тибетским Јакима у циљу добиЈања веће количине длаке, коже и меса; 5) укрштавање дивљих и питомих свиња у циљу имунитета; 6» укрштавање оваца са крупним врстама, да би се добила боља финиЈа вуна н више бољег млека: 7) укрштавање коња, магараца и зебру у цнљу повећања теглеће снаге и тражења нових праваца; 8) укрштавање гусака и патака радн добијања бољег квалитета меса, јаја. перЈа итд. итд. Истовремено се разрађуЈу и решаваЈу проблеми: а> могућности обнављања плодности бесплодних хибрида, а на првом месту — мазгн. зеброида и кокошиЈу; б> о могућности удаљениЈе хибридизације а на првом месту крава са биволима, оваца са козама. паса са лисицама и севервнх Јелена, ирваса, са другнм врстама Јелена итд. Из свега овог се види колико Је ' обимаи и значајан рад ове нове 1 науке, а њени практични цнљевн : од огромне вредноств. '

Добнјени хнбриди знатно превазилазе по свима особннама н каквоћи полазне форме. Драгоцене су нове врсте оваца са финнЈом и бољом вуном. већом живом вагом, плодношћу нтд. Интересантно Је и оригннално било извршено укрштавање дивљег овна архара коЈи пма тежину око 160 кг. са степскпм овцама најбоље врсте. Дивљи ован жпвн у кавкаским, памирским н алтајским планннама и ннко га Још живог ниЈе ухватио. Зато су научници са месним ловцима опрезно прнлазили на пушкомет днвљим овновима и убнјали их. Затнм су одрезалн семенике убиЈених овнова н брзо их отпремали до припремљеннх за оплођавање оваца. Из семеннка су извукли сперму и извршнл и вештачко оплођивање. На тај Је начин већ добнјено неколнко десетнна хибрида. Ових неколнко примера довољно Је да би схватнли колико огро-

, ман теоретски и практнчан ннтерес претставља хнбридизацнја у цнљу добнјања новнх врста корнсних животиња и побољшавања старих, нзнежених домаћих пасI мнна. Сви ови радови, који су већ у почетку дали тако нзненађуЈуће резултате, врше се упоредо Са решавањем чнтавог низа теоретских проблема биолошких наука (цнтологнЈе, учења о ћелнЈн, ендокринологије, науке о лучењу унутарњих жлезда, о динамици рашћења, науке о лучењу унтарњих жлезда, о дннамици рашћења н развоја, и других). Наука, као резултат н огроман фактор ннтелектуалног н друшпггвеног развоја човека, најлепша Је творевина човечанства и најзначајнија полуга прогреса, који нам доноси такве запањујуће успехе и резултате, о коЈима до Јуче нисмо могли ни сањати. М. БУТОРАЦ

НОВИНЕ У РАТНОМ НАОРУЖАЊУ

Пре неки дан поменули смо неколико новина у савременом наоружању као; нечујну пушку, електрични топ, безвучни мотор, ваздухопловнн воз, аутоматски падобран итд. Међутим, по најновијим подацима постоје н друге новине, које ће неоспорно донети измену у поступцима бојне гактике, коју по речима Наполеоновим треба мењати сваких десет годнна. Невндљивн аероплан, за који сазнајемо из часописа „Рогге Агта1е" даје нам извесне податке о овом чудном изуму. Аероплан је израђен из материје сличне смоли, која је прозрачна, у топлом стању даје се моделисати по вољн, а кад се охлади постаје веома тврда и жилава. Услед овога. ову материју не могу пробити пушчана зрна. као ни куглице из шрапнела. Пробијање иа висинама, и то до 3000 м., могу постићи тек директно убачена панцирна зрна. која би се прво зарила у труп аероплана, па онда експлодирала, што је веома тешко лостцћц. Према оеоме. аероплан из оваквог иатеријала био би не само невидљив, већ и непробојан. А ако се такав аероплан снабде са мотором без звука, онда тек можемо добити појма, колико ће опасног противника претстављати азиација у будућем рату. која се не внди, не чује, а уз то је отпорна и против зрна и шрапнела. Према истим подацима. овакав аероплан посматран двогледом. толико је провидан, да се у висини једва види пилот и његово наооужање. Торпеди са падобраиом. Противу бродова ратне морнарице најопасније је оруђе торпед. који иде површином воде и погађа бродове у подводни део њ^ихових бокова т. ј. где су најслабији. Торпеди се нормално бацају из торпиљера и подморница. а према подацима из „Ргапге МНЈ1а ге" има начина да се бацају и из ваздуха — из аероплана. Тај „ваздушни торпед" је са падобраном и погодан да се њиме гађају бродови усидрени у некој луци или заливу. При бацању торпеда из ваздуха. рашири се падобран и торпед пада у воду. Чим додирне површину воде. падобран се аутоматски откачн. а торпед кружи по води и кад удари у тврд предмет експлодира. Више оваквих „ваздушних торпеда" бачени из аероплана у стању су да униште бродове усидрене у једној луци. Ако се овоме дода и бомбардовање из ваздуха, онда добијамо јасну претставку о опасности, којој би били изло-

жени овако усидрени делови морнарице. Ваздухопловнн воз о коме смо дали податке на овом месту, постигао је ових дана рекордну висину лета од 10.000 метара. Овај рекордни висински лет извршен је над Москвом. а аеропланом је пилотирао чувени пилот Михајловић. На великој висини воз је запао у маглу. те се пилот са лебдачима иза себе споразумевао уговореним покретима. Кад је достигнута висина од 10.000 м. на знак пилота лебдач се откачио и мирним планирањем спустио се на аеродром са кога су и пошли. Гуменн аероплап је такође рускн изум. Према подацима које даје ,,МННагоосћепђ1а(", тежина овог аероплана је 80 кгр. а носнвост око 160 кгр. (2 човека). Труп. вијак (хелиса) и крила излизени су од гуме. Брзина му је до 120 км. на час. Најинтересантније је, да се овај аероплан расклапа н не стаје више од 1000 (хил»аду) рубаља. Л. Л>. М.

Да ли Месец утиче на промену времена У обичном разговору чуЈе се веома често оваква прогноза времена: ускоро се мора поолешчати време, пошто Је мена Месеца. Овакво схва тање о утнцаЈу месеца на ппомену времена заступаЈу чак и људн са еисокнм образовањем Заиста, не треба порицатн да Месец, који, као што се зиа, стално и правилно покреће водене масе Океана н мора. не врши слнчно деЈство и на атмосфепу. нзазиваЈући неку врсту плиме и осеке и у њо! Метеополози су утврднли да Месец изазива колебања у атмосферском прнтиску која достижу један хиљаднти део милнметра. Како обичне промене посматране на барометру износе лросечно 10 до 50 милиметара, билрхЈе веома мучно утврдити фине осцилације жнвнног ет\ба п* 4 "узроковале улицаЈем Месеца, Да велике промене у притиску. за које су везане интензивне промене времена. не зависе од месечевих фаза. видн се најбоље из овога: једна одређена месечева фаза Јавља се скоро Једновремено на свима тачкама земље, у којима атмосферске прнлике могу вариратн на наЈразличитиЈе начине, тако да се време у извесннм деловима пролепшава, а у другнм погоршава. Ако узмемо у обзнр само Једну контнненталну површину величине Европе, видећемо да стање времена у разлнчитнм њеним деловиам нстог дана може бити посве различито: киша и олуЈе у западном делу. а ведро н тихо време на Југу и истоку.

И поред страшног изгледа овај тропски гуштер се може врло лако припитомити. Његови претци били су огромног раста, прави џинови, док су последњи нретставници ове групе увелико закрж.вали

Сваке године реке уносе у море 2 милијарде 735 милиона тона разних соли Порекло соли растворених у морској водн претставља један I значајан интересантан проблем ј скоро за све природњаке, а на| рочито за океанографе, биологе и геологе. Важно је утврдити да ли количина соли у мору опада или се повећава током времена, или је можда, одувек стална н врло слабо се мења. Од нарочитог је значаја, осим тога, пита ње да ли је океан већ у првнм данима свога постојања садржавао знатну количину растворених соли, или су оне накнадно донете у њига. Реке и вулканм дају мору стал но велике количине соли. Утврдити ма и приблнжну количину соли која потиче од вулкана врло је тешко, јер данас постоји велики део подморских вулкана који су неприступачни нашнм нспитивањима, а осим тога, неке од њих уопште не познајемо. Али се количина соли које у море доносе реке може израчунати на основу многобројних аналнза речне воде и на основу количине воде која се улива у океане и мора. По Клер ковим прорачунима реке доносе годишње око 2 милијарде 735 милиона тона разних соли. Знат на количина се одмах таложи и

од поменуте суме

растворе-

ном стању остаје само око 1 ми лијарда 914 тона. Највећи део соли је механички сусггендован и таложи се после краћег или дужег времена. Знатну количину користе организми. а под повољннм условима таложе се на појединим местима огромне наслаге разних соли. образујући читава рудишта. Колику моћност могу достићи такве наслаге, види се најбоље по дебљини и пространству соних рудишта која се данас интензивно експлоатишу. Један део соли улази у састав разних седимената који се таложе на морском дну.

Утврђивање алиохола у нрви после саобраћајних несрећа Одувек се сматрало да Је пијанстпо веома често узрок саобраћаЈним несрећама. У судским процесима Је, нтос правом, узимано као отежавајућа околност. Да би св оно утврдило, без обзира на нсказ сведока, употребљава се Једна чисто научна метода. по коЈоЈ се мери количнна алкохола у крви. До недавна Је за ово бнло неопходно потребно 10 до 15 кубннх сантнметара крвн. Новн поступак захтева много мању количину крвн. Он Јв проверен до сада у СЈедињеннм Америчкнм Државама, ШведскоЈ н ШваЈцарскоЈ. У овоЈ последњој земљн, преглед крвн на алкохол обавезан Је за све саобраћаЈне несреће. У Бернском кантону, на 18® прегледа нзвршених у току последњнх 6 месецн, 100 лица је нмало алкохола у крви, који Је указивао на неоспорно пнЈанство.

У аквариуму Трокадеро у Паризу недавно је испитан један нов тип гњурачког костима, израђеног тако да кроз њега цнркулише топла вода. Он се може употребити за дуго гњурање у хладним водама. Нарочито је погодан за арктичке пределе где сс у обнчним гњурачки.м кости.мима не може дуже остатн

Увеличавајуће стакло са осветљењем Обнчнн модели лупе (увеличавлЈућег стакла> захтеваЈу да приликом посматрања на гледанн предмет пада довољно светлости, што се често косн са најбољнм положајем посматрања, нарочито ако Ј« гледалац невешт. Међутим Французн су недавно конструисали нош тнп л>'пе са малом електрнчном лампом и батериЈом. На оваЈ начин предмет коЈи се гледа осветљен Је равномерно са свнЈу страна, н нов тип лупе, Еует1их. нашао Је многобројну и разнолику примену.

СИНТЕТИЧНИ КАУЧУК

Помоћу овог малог апарата може се утврдити присуство свих отровних гасова у атмосфери. Дово.нно је притиснути само једну гумену лопту и конлролнсати положај игле на пол»у са подеоцима. Апаратом управл>а фотоелектрична ћелија Необично велики напредак аутомобилизма и авијације довео је индустрију добијања каучука до огромних размера. Каучук се добија из сока посебних врста дрвећа (највише Неуеа ђгабШепзб) који на ваздуху очврсне и постане еластичан. Огромне плантаже каучуковог дрвећа су у рукама Енглеза и Холдндије, тако да те две државе производе више од 90% целокупног добијања каучука. Околност да су све државе приморане да купују каучук од споменутих двеју држава натерала је хемичаре да покушају добити синтетични каучук. Још пре педесет година Бушарде и Тилден су доказали да се може добити синтетични каучук. Полимеризацијом изопоена они су добили продукат који је Н6 својим физичким својстВима личио на каучук, а хемијски састав био је потпуно истоветан са природним каучуком. Али добијени продукат био је тако скуп да није нашао практичку примену. Пред Светски рат почело се интензивно раднти на проналажењу јефтиннјег начина добијања синтетичног каучука. На том пољу нарочито су се истакли Руси — С. Лебедев. Кондаков, Бизови. Остромисленски и Немци — Хофман и Харијес. Ови су се радови завршили са приличним успехом тако да је Немачка за време рата произвела кз метил - изопрема око 2.000 тона рештачког каучука. После рата престало се са добијањем метилкаучука услед његове скупоће. 1926 године у Совјетској Русији био је расписан светски конкурс за добијање синтетичног каучука који би по својим свој-

ствима био једнак при^одном каучуку, а да не буде много скупљи од природног каучуча. Из*:сђу многобродних начннл којн су били предложени само је Је^ан одговарао потребн^м условима, те је заслужио премију. То Је Счо начин академика С В. Лебедева. После читавог низа испитивања која су вршена у огледној фабрнци која је поднгнуга 1930 год. у Лењинграду иззршена су многа усавршавања и 1932 год. саграђене су две велике фзбрике у Вороњежу н Јаоослављу које су почеле да пролзвсде -епггапки каучук. Начин Лебедева састоји се у томе, да се паре алкохола пропуштају нч температури од 450 степени преко каталкзнтора који се састоји нз две компоненте од којих Ј *едпа сдузима о; -алкохола молекул воде, а друга — водовик, те се ствара дивинил. Дивинил је једчњење са тачком кључања —4° Ц. које се у присуству металног натријума претвара у каучук. Сам поступак добијања вештачке гуме зрши се на следећи начин: Алкохол долази у испариваче одакле паре алкохола прелазе у ретортне пећи система Грум-Гржимајло. У ретортама, које се састоје из вертикалних гвоздених камера испуњених са катализатором, прн температурн 430—450" дешава се разлагање алкохола н стварање дивиниг .1 и разнвх споредних продуката. Из контактног оделења продукти газлагања алкохола долазе у оделење за кондензнрање које се хлади са водом, те се ту издваја алкохол који се није разложио, виши алкохоли, етар и алдехид. Кондензат долази у оделе ње за ректификацију где се по-

Универзални противотров

(Ап*Јс1о*ит те!а1огит)

Недавно се у дневној штампн појавило кратко саопштење у коме се вели да Је један пољски научник открко противотров. који сасвим поуздано и брзо дејствује код тровања солима живе и других тешких метала. Ово је откриће од врло велике важности и заслужује сваку пажњу кз више разлога. Проналаском таквог противотрова остварује се вековни сан алхемичара, који су између многих других драгоцених својстава чувеног философског камена мудрости, као једну од најважнијих сматрали баш његову способност да служи као универзални противотров код најразноврснијих тровања. Тровања солима тешких метала: живе, олова, сребра и др. као и тровања арсеном л антимоном играју и сада прилично велику улогу у статистикама случајних и намерннх тровања. Она су ређа, него, рецимо, тровања каменом содом или сирћетном киселином, из простог разлога што су ови прости отрови много Јефтинији и приступачнији; али, и поред тога, тровања сублиматом. арсеником и сл. ипак су толико честа да се њиховом брзом к успешном лечењу мора поклонити највећа енергија и уложити још доста труда и напора, па да се дође до жел>еног циља. Нови ће противотров несу^њиво постати најмоћнијкм сретством у борби са овим великим злом. Његов творац, проф. Казимир Стржизовски, чувени токсиколог, професор Универзктета у Лозани, искористио је особину сумпорводоника. односно његовог воденог раствора, да са солима тешких метала ствара нерастворљивз у води и воденим раство-

рима Једињења, тако зване сулфиде. Сумпорводоник у гасовитом стању је веома јак отров; ако се удише ваздух који садржи у једном кубном метру мање од једног литра сумпорводоника, на ступају врло тешке поЈаве тровања. која често пута доводе до смрти. Напротив. исти сумпорводоник, растворен у води или сланим растворима може се уносити у организам у количинама до 800 кубних сантиметара. т. ј. више од \ литра, без икаквих штетних последица. Ови раствори се мешају у желудцу отрованог са његовом садржином и стварају са присутним солима тешког метала, који је проузроковао тровање. нерастворљиве сулфиде који не прелазе у кув и касније се непромењени, уклањају из оуанизма са изметом. Али како су такви раствори сумпорводоника врло непостојани. растворени гас се делом испарава, делом разлаже. Стога, ако би се у случају потребе морао наћи при руци ефикасан раствор, овај би се морао справл>ати ту на лицу места, што је често немогућно или захтева сувише много времена. Заслуга проф. Стржизовског састоји се у тпме да је њему успело пронаћи такав раствор коЈи садржи поред раствореног сумпорводоника још и извесне соли (магнезкјум сулфат, натријум бикарбонат и др.) које онемогућавају да се такав раствор може одржавати годинама непромењен. Поред тога, његов начин справљања Је необично прост, те би га свака апотека могла справл»ати и чуватн, као

што се то ради на пр. са јодном тинктуром. Противотров професора Стржизовског је бистра, жућкаста течност која јако заудара на сумпорводоник, има горко-слан укус и може се, добро затворена у флаши. чувати низ година. не губећи своју Јачину. 50 грама овог раствора потпуно неутрализира отровно дејство једног грама соли макојега тешког метала (живе, олова, цинка, злата, сребра и т. сл.), док код тровања арсеником треба узети више — око 200 грама на један грам прогутаног отрова. Овај је протнвотров прво испробан у лабораторијуму на животињама, показао Је касније жељени успех и код многих клиничких случајева тровања, лечених овом методом. Сам проф. Стрижизовски је у циљу да би убедио своје слушаоце узео пред многобројним присутним лекарима на Интернационалном конгресу фармације у Брислу 0.20 грама сублнмата (смртна доза овог отрова износи према разннм ауторима од 0.2—0.4 гр.). После две секунде он је попио 50 грама свога противотрова. Осим незнатног осећаја печења у устима и грлу проф. Стржизовски није прнметко на себи ни овог ни идућих дана никакве знаке тровања. Исти је опит био поновљен више пута и увек са истим повољним резултатима. На тај оригиналан начин велики научник је сјајно доказао успешност свога проналаска и учинио да се он сада већ увелико примењуЈе у целом медицннском свету. Др. Ђ. Т.

Једини састоЈЦн растављају док дивиннл са другнм гасовима долазн у оделење са алкохолом у коме се дешава апсорбција дивинила у алкохолу. После овога вршн се одвајање деетилапкјом днвинила од растварача, те се добија сирови дивинил који има састав: дивинила 40—55%, алдехида 15—20%, псевдобутилена 10—15%. После неколико сати рада катализатор постаје неактиван, те се мора регенерисати. Ради тога кроз катализатор се продувава смеса ваздуха и водене паре. Даљи се рад своди на пречишћавање сировог дивинила од примеса, нарочито од алдехида, јер он смета код добијања каучука. Ради тога сирови дивинил се испире са водом која раствара. алдехрд, док скоро цедвдно не раствара дивинил. После.,нспирања дивннил долази у ректификациону колону где се још више очисти тако да се добије продукт који садржи 70—80% чистог дивннила (остало Је псевдобутнлен) н који се зове „дивинил - ректипифат". Добијени дивинил - ректипифат шаље се у полнмеризационо оделење. То јв место ..рођења" вепггачког каучука. јер ту дивннил — лако покретљива течност — прелази у еластнчнн каучук. Полимериза ција дивиннла дешава се у прнсуству металног натрнјума у спецнЈалннм резервоарима „полимеризаторима", коЈи се састоје нз цилиндричннх гвоздених судова са запремином од око 2 куб. метра и са нарочитом арматуром. Полимернзатори се напуне са натријумом у облику жице или у облику танког слоја који се нанесе на металне шипке. дода се течни дивинил и хермеТИЧ1ГИ се затворе. Да би почела реакција потребно Је у почетку полимеризатор загреватн. али чим реакција почне. издваја св толика количина топлоте да св мора хладити. После два - три дана процес полимеризације јв сзршен. отпусти се псевдобутилен и део дивинила коЈи ннЈв прореагирао, отвори се поклопац и извади се „блок" каучука коЈи се шаље у оделење за даљу прераду. На нарочитим ваљцнма каучук се претвара у хомогену масу и додају се таКо звани „антоксидантн" који спречавају „старење" каучука приликом чувања. Синтетични каучук нешто св разликује од природног. Њекшо преимућство је у томе да је нстрајнији од природног, а недостатак — да се тешко лепн, ради чега приликом фабрицнрања предмета из синтетичног каучука боље Је заменити лепљење са некнм другим начнном. напр. са формирањем. Извршенн су огледи са аутомобилским гумама нз синтетичног каучука на тај начин што Је неколико аутомобила са гумама из синтетичног каучука и неколико аутомобила са гумама из природног каучука прешло стазу око 10.000 кнлометара. Стаза се састојала из разних етапа: почев од асфалтираннх путева до безпутних предела. У резултату се показало да су аутомобилске гуме из синтетичног каучука истрајннје и да ни у чему не уступају гумама од природног каучука. Немци су ову гениалпо« т искористили до крајње меро и синтетички каучук је посгао Немичкој сасвим обична ствар, тако да се данас већ израђују пуп.« аутомобилске гуме н друге твари. Тако је остварен давни сан хемичара — сингетички каучук и ту је, као и код многнх проблема словенски дух испољио своју генијалност. Цнж. ВЛАДИСЛАВ ВАСИВ