Vreme, 04. 08. 1936., S. 9

^гсрлк, 4 »вгусг* 193«

СТРАНА 9

ЗНЕЈМИТМЗГ

На своме имлозантном конгресу у Новом Саду ЈУГОСЛОВЕНСКК НДРОДНК УЧИТЕЉИ ЈЕДНОДУШНО ТРДЖЕ УЧИТЕЉСКУ СТАЛНОСТ

Новн Сал, 3 августа. — Данас «р« подне у 9 часова у вслнкој гали хотела .,Слобода ,, која јв била препуна дслегата из целе земл »е. отпочела је ррд ЈЧЧ п-.довна годншња скупоггнна Југословенског учител.ског удружем. Поред делегата. којих је б ~о вреко 1000. скупштнни је присусгвовало више изгг,-:~н»*~» гих савеза н удружења. У 9 часова пре подне ушао је у салу бурно поздравл»ен од присутних Изасланик Н>. В. Крал>а генерал г. Чеда Јовановнћ. који је зау»ео почасно место. Одмах после тога. претседннк Југословенског учителског удружења г. Иван Днмнчк. који је заузео место иа гор "" 4 ^*^« са иовима Главне управе, отворно је ск>т!штнну следећнм говором: ГОВОР ПГЕТСКЛННКЛ г. днмникл Си лапашп.ом гкулштином гпдаин>| упрапа тврптпп свој двого*ипт,и рад м упрпплл перппд. Мићу т*шкии догађпјпмп ппјтг*е н*р је у то дова погодпла г?*рт Влттптког Кра.-нн Л.тексаидра I УЈедви1Гте.1.а. вглпкога заттвтипжа пародапх учмте.-ка. Верпи И.ГГОВО* вд».тј-: ,,да Југвелоаевскн учнтелн вуду пгпмарн народне душе. п,егопе нацпоналне свестн н вулттрт, а Југ»*словепско учнтсљско удружење жпха нросасте. етуб Југослввеас *:ог нацпвнт.чнзна н ппгстрск за свп депа гтргалрнл у будуНностн Југослаанјр", југословеигкп >-чнТР.1.И н в.пхово Л дружеље н.малн е пред пчима саио тај ндоал. Алп еу мора.1н нћн, у том двогодншњем дову. н вреко многнх потреса н тешкоћа. Трв разлнчпта мввнстра у то д*б| лначе троЈпв правап просветне полЈггнке, нарочнта персошигне. Дрхаанн нлборн дначе рлтпо доба н варвдног учвтел»а Јер у том времелу маЈвредмнЈн, нијагмлннјн в наЈпреданнјн, нросветнн радннпв мораЈу рачунатв па тешке ударпе. ако се всуде днзатн барЈак ел *бвдне свестн н остатп борцн аародннх н дрхавннх ннтересв нзнад другнх. НагтоЈааа з« прогоме народног учнтел»а са сввх непозваннх странв, коЈнмв Је он енетао на путу одбране морала поштен>а. народннх п државних ннтереса, значе удар на сам морал учмтел>а, н са ненрееттним ударан^м на н.егв, I елом мг«ввг наЈпотребнмЈе ■ маЈвеће врлмне и народног учмтелва. ПремештаЈн у масама два вута у то доба покосн.ти су мпоге ■редн«»ети учнтеАа. вредпоети тквле н опште нроевете и културе л® малу пену, зв по неки сломлеа карактер н по неког меснгураог партнјског приста.1мцу. Протвв нсторијске траднцнје, супротЖТ*Т демократнЈе, ударало ее на еамо Удружен.е н ив легнтнм«* врететввнмке н тумаче учмте.^скаг ■мшјмк.в н раеполохе&а: из иешколсамд разлога смлом се ударало нв челне легитимне претсгпвнмке мародннх учитеља у баипвинн и тнме онемогућавао рад Удружева цвле бановнне. Носледнде прнвредне кризе ииле еу упоредо нв све дркавие чиноаннке и на рачун народних учите\а. Деградовала се вредпост слухбеног рада удатвх учптел,ппа и еа сиаи »нван .ем додатака на гкупоћу етавнлн еу с е у питаље •гзнствнцнЈа, здрввл>е н еоцнЈалиа могућност хнвота учнте/кске породиие и ставно се у пнтал.е е .тухбени посао. У то доба учнтел>и еу се окупилв окв гвога Удружен>а н непрегтвмо рвднлм да копсо.тндуЈу Удрукеае, а ев аии н учмте.»скм ред за наЈозбн.1>инЈ|1 отпор н рад у корнст Отаџбппе. Гвесио је бнло да прнлнке трахе вд учнтел>а Јаке лнчногтн, на коЈ« ће Св моћн ослоннти свака здрава школска, просветиа и оп* вта дрхавма аодмтнка. Свесно Је бнл 0 ди учнте-аски ред нора остатн иоснлац свега адравога н ивпреднога за иарод

• л цпл.у г> дГшЈнн.н протекционнзма н корупцпЈе утврдило Је •нновпи ничсли псргопнлне нроспртне нолптнке, коЈп ћс Југослонснск 0 чнте.нско удружење заступатп, до коначнс победе. Нротнв прогопв и рушеи>а вредностн школеког и културпог рнда народннх учител.а. учнте.1>ство Је органпзоаало снстеиатску заштнтну акцнЈу до копачног г>збпја1кл овога зла, т. Ј. доклегод се знконскп нотп>но не осигура сталпост учптела у слухбеном месту, У социјалну одбрану оргпнизовало Је солиларну вкциЈу са осталнм лржавннм слухбеппцима, са са коЈнми ће заЈедпо воднтп борбу за оснгуран>е мпинмума за егзпстемцнЈу за себе п своЈу породнцу н за нссметпно вртси. г своЈе службе, сваг н познва и своЈих идеа.1а у корпст варода н Отиџ. бнне. Народни учителп су свесии тога да ее, иосле воЈипчке сигурностн држвве — квд их држнва рас. пустн као иоЈнпке у рату. — самн ' треба да мобплншу у олбрану исте лрживе кио војиици мира и ' столнн ратннцн за очуваље м уј нипрећеп.е пародне културе п гра| ћанскнх права. Отаџбина нас зове увек на дал.м рвл. Наш жпвот и н.мвот наше омладнне треби поставмтн на снгурну пснову, ралп бол>е будућпостн. Учите.*.и требв да остаиу будни н снгурпн стражарн бо.ке будућно-

Свесно Јв бнло да оно морв ноствтн нвсв .1омл >мв борац протна свега ала н реакцнонарства.

Дрска крађа два брилијантска прстена нија је вредност 12.000 динара Велика Кикинда, 3 августа. — Кћи овдашњег познатог велепоседннка г. Гавре Будишнна гца Олга Будшшш, пријавила је полицији крађу два брилијантска прстена чија се вредност цени на 12.000 дннара. Гца Олга је за ову крађу осумњичила служавку Јулишку Бешкир, која је радила на салашу, али је с времена на време долазила и у град где је радила у кући. Вероватно да је једном приликом улучила згоду па је из ормана узела прстење. Међутим на саслушању код лолипије Јулишка каже да она није украла прстење, али се њеном исказу не поклања много вере, јер против ње посгоји више чињеница које указују на то да је баш она украла ове драгоцености. Сем тога њеи л»убавник Јанош Хорват продавао је ових дана неке драгоцености па је полиција због тога повела истрагу у том правцу, па ће извршити претрес стана. а њен л»убавник је изјавио да је продавао сасвим друге ствари, а не драгоцености. (Време)

Г. Иван Днмник За школу и учнтељетво нз дана у двн постаје све крупниЈе н вктуелнмЈе пмтан.е грађшског васпптања. Жнвпмо у времену квд ее од реда руше етнчке вредиоетн, удара на пспрвван став, у времеиу које Је иегвтнвнв > тнца.то нв равијаше кврактерв. евестн дрхав.~килске м одговорвости граћанске. Осећн се нотреба да се о граћапском васпптан.у, о граћанскнм врлииама. не сано одрвелнх, већ н код децв двнас иорв озбн.%ио да ммели м ради. Нве, као просвећене л.уде, нве, кво васпнтвче — в и« технмчке ралннке — не треба да а.шшн данашн.нца. Иапротнв, баш зато што је она таква, ми. народнп учптељи, морамо ди трижнмо демокрвтнЈу у нашоЈ сталешкоЈ организацнЈн. у школскоЈ оргапнлацнЈн па н у Јавном хивоту, дв дигнемо свој глв« у одбранн демократиЈе и слободе, да би се наши малишани вагаитиввЈи у слободн, у свести држив.«>а11<кој, у одговорностн за заједннцу н у дужиостнма према заЈедннцп. Из овнх разлога пијодлучнпје ћемо браннти своЈа грађаиска правв II слободу, да нх очувнмо будућим генерацнЈама, коЈима ће бнтн потребне ш одбрииу државе. Свп учнтел>н по целоЈ држивн треба да днгну своЈ глас за пуне граћанеке елободе. У персопалио - просветноЈ полнтнцн треба да браннмо законска права н заЈединчке интересе. Син морамо поднћн свој глас нротнв осећања беспривностн учнтељског реда у судско-днсцнплнпском погледу. јер смо у том погледу бнлн деградованн ие само нспод саих осталих дрхапннх чннопинаа, него пспод иоступка коЈн св прпмељује на иаЈненспрваннје граћаие. Ремендура персоиалне нолнтпке првн је услов новог здравог школског н просветиог жпвота. У онштоЈ нросветно _ полнтпци. унркос пре.мештајнма којн пмаЈу штетие носледнце по учнтел>е. школу, про«-вету н културу, треба објектнвно констатоватн п прпзнатн леп напредак, Јчшии радом паше иросветне цеитрале Мнннстарства проевете у последн.оЈ годпнн. Важпа просветна пнтаи.а пздрзкаван.а т«ролннх школа. школскпх уџбеннка, шкоиког нвд.шра у вези <а реформом Внше педагошке школе. днсцнплнисиих прописв за учнтел»е иародннх школа, н Још нека друга нрогветна интац>м У последшој годннп кренута Су са мртве тачке. У том ноглвду Удружаље и народнн у.чцтељн увек су на расположењу за свакн рад коЈм значн прогрес просвете. Наш коначин ннл. мора бнтн: у духу демократпЈе реформнсатп н нросветно законодивство. Новела Закоии о нвродннм школами и Новела Чнношннчког закона намсћу се као стварна потрвба. За рсалнзопан.е тнх цнл.евн треба УДружењв очуватп ванетраначКИ смср. Ничнјн задатак ннЈе, а иирочито није андатак сталешкв оргииианцнЈе. ди спречава саојим члапопнмп јавио о1|редел>11Ван.с ннн органнзацнЈе, Јср су то грађанска права евпног учптел>а. Ова граћииска права лужиа Је оргаинаипнЈа ла бранн до краЈн, док не поетигнс и зн учитвл>е олобо 1у о| нредел.нван.а н рала по властцтом | уверен.), без иритнсиа н беа но, следица у службоном иогледу. СлоВоду оирсдсљнваша тражнмо н :ш своЈс културно онродел.нвпн.е н учествопан.е. У логледу члаистпа иесме Зитн ; нроблеи кваитнтет^ него ква.штет члвнства. I У ту сврху Удружеше Је преду* ;»в.10 ниицијативу зи оснивање , просвстно-шиодске коморе 113 нретставннштва удружен.ц профеI сорн, паставннка грпђанеии* нпсола н учнтел.н ннродних школн. ! ИннцнЈнтниу »а прогрес и ноI крвташе актуелинх просветио-

школгкнх проблемв моримо Ј"3етн на себе. Са жел.ом дв одлучно ступнмо у одбраиу поштен.а. ј чите.т,гког ноноса, ств.1ешко-| рнћпискнх првва и дв Гц рвдом потенкнраио споју л.убав премв Отвџбнни, отварам скунштнну желећи ЈоЈ успешви н плодви рвд ј~ корпст нвшегв реда. просвете. пнрода дрхаве под воћством нвше млвде уздвиице 11». Вел. Крв.и Нетрв Другог. После поздравног говора, г. Димник је предложно да се са конгреса пошаље поздравни телеграм Н>. В. Кралу, потпретседннк г. Тодор Днмитријевнћ прочитао је поздравни телеграм. Чвтање телеграма сви присутни саслушали су стојећи, после чега су свн почели да певају Воже Правде. Из хнл>аде грла громко је одјекнула химна. Потом је г. Димнтријевић гфочнтао уз бурна клицања присутних поздравни телеграм Њ. Кр. Внс. Кнезу Намеснлку Павлу и министру просвете г. Добрнвоју Стошовићу. После тога претседавајући г.' Димннк поздравио је нзасланике: у првом реду изасланнка Њ. В. Крал>а г. ЧедЈ- Јовановнћа, изасланнка министра просвете г. Илију Марнчнћа, шефа основне наставе Министарства просвете као и остале делегате. Затим је на т?пбнну дошао нзасланик министра просвете г. Илија Марнчић којн јв поздравно конгрес овим речима: — Са нарочитим задовољством могу у нме г. министра просвете да поздравим све учеснике овог 1 конгреса и да му пожелим успе- ' шан рад. Пред нама се налази неколнко актуелних питаља која су у решавању као што су питања нродних школа која су још увек једна од прворазредних пи-1 таља н која треба тако да се ре- | ше да буду од користи целом нашем народу. Одајућн признање учител.ству ј на његовој мисији коју оно вршн ; у народу г. Маричић каже да Је пожељна и корисна саг>адња учнтел>ства приликом реформе ка- 1 ше школе, како би оиа погпуно 1 одговарала савременим потре- ј бама. — Једно од првих питања које I се налази на дневном реду а ко- | је је данас Краљевска глг-.дв решнла, то је питање нздржавања народниг школа. Миип.тарст^о просвете донело је уредбу по ко- 1 јој се издржавање ових школа ј преносн на бановнне, тако дс. ће I од 1 априла 1937 годиис ово ста- ј рање потпуно пр-ћн у надлеж- | ност бновина. Познато јв колико је ово деликатно пити«»е н коли- | ко су учнтели због тога нмалн ј тешкнх брига, и напора, па је , нзвесно да ће после ове одлуке | учитељи битн ослобоћенн разних непрнјатности. Исто тако по тгтању ашЈжовања учитељскнх снага, ствара- | ња нових школа и по пвтању учи- I тељских уџбеника могу да вас у- < верим да ће се оса питањА тако-1 ђе у најскорије врече повољно ' решитн. Уједно могу да впм са-, општим још једао врло важно | обавештење, а ;о је да ће у Ми-1 нистарству просвете бити уна-ј пређено у најскорнје зреме преко 3.1/00 учитеља, којн с" већ сдавно испунили све ззконске у- ј слове за ово унапрећек,е 'лплауз узвнци одобравања у салиЈ | Мннистарство просчете настоја- ј ће затнм да се ова унапређења I врше без протезања. У погледу пр-мештпј* учите-1 ља у првом реду се водн рачуна, ј да се брачни учитељски гарози не раздвајају. него да оуду са службом у једном месту. У погледу Уредбе о дисциплинском поступку Министарство је добило потребно овлашћење да је донесе те ће сс у томе погледу учитељи пзједнлчити са државним чиновницима, тако да ће се сваком учитсљу дати могућност да сам бранн себе пред судом у случају нехе оптужбе и кривице. По завршетку свога горора г.« Маричић је био топло поздрављен. а претседавајућн г. Днмнлк ] посебно му је захвалио !-а лепим , речнма и умолио да буде тумач| код г. министра просвете да југословенско учитељство сгојн у-1 век на расположењу Министарству да га помогне у сваком ра- ј ду који води унапрећењу наро-1 дне просвете. После тога говорили су изасланици. У име сокола конгрес I је поздравио г. др. Игњат Павлас старешина соколске жупе. Г. др. Павлас поздравља уче- \ снике конгреса како у име соко-' ла тако и у име Савеза култур-' них друштава. НарочДто је био запажен говор' г. Радивоја Кнежевића претседника Професорског удружења

који Је у своме говору поздравћо у име професора другове учитеље, наглашујући да професори са симпатијама прате рад и наетојања југословенских учнтеља и каже да су тешке прилике н околности под којима и учитељи и професори живе заједничке и да су њихове везе уске и присне. Завршујући свој говор г. Кнежевић каже да учнтељи народннх и средњих школа треба да иду заједно у корак, руку под РУку и да тада неће бнти силе која ће моћи да их разбије. Гогор г. КнежегиНа бно је често бурио поздрављан. После тога говорнли су претставници осталих друтптавч која су била заступљена на конгрееу. У име Женског савеза гђа Лепосава Петковић, у нме Женског покрета гђа Дедијер. затим инжењер г. Гојко Дамјанов делегат Главне управе Удружења инжењера и архитекта. г. Цветко Мнљевић делегат Савеза поштанско телеграфско телефонскнх службеника. Затнм је говорио г. Фердинанд Маслић у име Удружења југословенских наставника школа за дефектну децу, г. Ђорђе Алексић у нме Савеза набављачких задруга, г. Марко Пауновнћ у име Удружења поштанско - телеграфских и телефонских званичника н служитеља, па пошто је претседавајући г. Днмник захвалио свима гостима добио је реч г. Лазар Бијелић учитељ из Ужнца који је одржао једно опширно предавање о теми: >Грађанско васпитање и поуке учитеља и њихова сталностс. Своје предавање које је бнло пажљиво саслушано г. Бијелић је резнмнрао са захтевом да се учнтељству загарантује сталност јвр по конструкциЈН и карактеру његове службе. та је сталност неопходна и потребна. После тога претседавајући г. Димитрнјевић прочитао је поздравне телеграме који су стигли конгресу. Пошто Је тиме први део дневног реда свечане скупштине бно исцрпљен изасланнк Н>. В. Крал>а генерал г. Чеда Јовановнћ као и остали гостн топло поздрављенн напустили су свечану салу. Потом је претседавајући г. Димитријевић објавио прелазак на дневии ред конгреса: избор разних одбора. У 12 часова скупштина је закључена. а по подне наставиће рад разни одбори. За то време делегати ће учинитн внше излета у окоЛину Новог Сада н то једни у Сремске Карловце, други у Каменнцу итд. Сутра у 8 часова ујутру скупштина наставл»а рад. На дневном реду су нзвештаји управе. днскусија по њнма. буџетски предлози и избор нове управе. За време заседања радних одбора делегати на конгресу Југословенског учитељског удружењ& положнли су данас венце на гроб Светозара Милетића, Јована Јовановића - Змаја. Бранка Радичевнћа и осталнх наших заслужннх националних и просветних радника. (Времв)

Сељан се нупао и нагазио на леш дављенина Пожаревац, 3 августа. Покрај села Живице недалеко од Пожаревца јуче је пронађен у Великој Моравв један човечји леш. ј Воденичар у селу Живици | Петар Огњановић отишао је јуче по подне да лови рибу. Али како лова није било, Пе| тар се свукао и ушао у воду | да се купа. Једног момента када је био мало дал»е од обале, воденичар је осетио под ногама неки мекани предмет и пружио руку да види шта је. На своје велико изнена1)ен»е видео је да је то л»удски леш који је убрзо извукао на обалу. На лешу није било ннкаквнх повреда и леш је био само у гаћама. Леш је био већ у распадању тако да се идентитет није могао утврдити. Воденичар је одмах известио власти које I су извршиле увиђај и повеле истрагу да утврде идентитет и узрок смрти овог човека. (Време)

Храброст једне Тетовке која се у кући гушала с разбојником и јурила га улицама да би повратила сиупоцену нисиу дуиата ноју јој |е отео

Тетово, 3 августа. — Ноћас нсшто пре 12 часова непознати разбојници покушалн су да из куће богатог касапина и сточара г. Јордана Кузмановића однесу неколико ннски дуката. Г. Кузмановић је јуче по подне отишао на Шар Плаиину да обиђе своја бачила. Код куће је остала његова жепа са двоје деце. Непознати лопови којих је свакако било више, ушли су у двориште г. Кузмановићеве куће. Пошто су врата у кући била затворена, они су испод прозора спаваће собе г-ђе Кузмановић, која сс налази на спрату, наместили један сто на који су ставили високе лестве. Један од лопова ушао је кроз отворен прозор у собу, где је тврдим сном

За „пуну врећу новаца сељак Циганима дао 3000 динара

Винковци. 3 августа. — ] Стара похлепа са „пуном врећом новаца" не престаје међу многим лаковерним сељацима. Они често наседају познатим циганским триковима, дајући и последњу тешко уштеђену пару, само да би се преко ноћи обогатили. Једном таквом трику насео је Игњат Петричић из Селаца у Срезу ђаковачком. Код њега су дошла два Циганина, Александар Николић и Никола Јовановић, обојица из с а Будровца и у поверењу му ргкли да имају једну малу врећицу пуну фалсификованог новца, који се ни по чему не може разликовати од правог, само, они не смеју да га ме^»аЈУ. Ј е Р се Циганима неће веровати да имају новац. Ре! кли су му да у врећи има око 50.000 дннара. |

Делегаиија града Диселдорфа посети^е Дубровник Дубровннк, 3 августа. Шестог овог месеца долази из Београда у Дубровник делегација града Диселдорфа. У делегацији ће бити претседник рајнске покрајинске владе, начелник диселдорфске општине и претседник Трговачке коморе у Диселдорфу. (Време)

Сарајевсии пенарсни радници прете штрајном ано се не приме њихови скромни услови Сарајево, 3 августа. — У сали Радничког дома сарајевски пекари одржали оу јуче скупштину. која је била врло добро посећена. Скупштнну је отворио г. Јово Сретеновић. поздравивши присутне чланове па је потом сеI кретар удружења г. Јанко Чуљак поднео извештај. Г. Чул»ак је изнео тешко стање пекарских I радннка који раде 14 до 16 часова дневно за плату од 20 динара. I а често пута и мање. Затим су говорили: Краљ, Шабановић, Дозе. па је на крају говорио н г. Петар Медић. претседник извршног одбора којн је упоредио стање пекарских радника пре 20 до 30 годнна са садашњим стањем. На крају је скупштина донела једногласну одлуку да радиици истрају у својим захтевима и да преко Инспекције рада поведу акцију да послодавцн прихвате захтеве радннка. Уколнко преговори између радника и послодаваца не буду завршени повољно по раднике, они су одлучили да напусте постао и ступе у штрајк.

Сел>ак је затражио да му покажу какав је новац, што су Цигани одмах учиннли. ОтЕорили су врећу и сел>ак је сам узео једну новчаницу са врха од 100 динара, за коју се уверио да је потпуно исправна. Настало је погађање. Цигани су тражили 20.000 динара, али сел»ак није имао толико новаца. Да је пмао, одмах би им дао. Овако је показао 3000 динара и рекао да више нема, али чим буде разменио новац, даће им осталих 17.000 динара. Цигани су се нећкали неко време, па су напослетку „попустили". Кад је похлепни сељак, после одласка Цигана хтео да новац преброји, истресао је џакче са „новцем" и умало да није пао у несвест. На врху џакчета се налазило свега пет комада правих банкнота од 100 динара. Остало је све била обична новинарска хартија. Он је превару одмах пријавио жандармеријн. (Време)

спавала г-ђа Кузмановић. Лопов је покушао да г-ђи Кузмановић скине ниске дуката које су биле око њеног врата. Како није могао да прекине свилену врпцу, лопов се послужио малим џепним ножем, али се у том моменту г-ђа Кузмановић пробудила и, онако буновна, надала внку, скочила из кревета и почела да се гуша са лоповом. У том гушању успела је да му отме једну ниску дуката. Лопов се тада дао у бекство, а за њим је потрчала у потеру и г-ђа Кузмановић, онако у спаваћој кошуљи, огрнута само једним шалом. Из собе је истрчао и њен десетогодишњи синчић, који је заједно са мајком такође потрчао за лоповом. Ова необична трка наставила се кроз улице док није у Цетињској улици лопов ушао у једну кућу и затворио за собом врата. Тада је г-ђа Кузмановић отрчала код свог девера г. Душана Кузмановића, који станује у суседној улици Крал»евића Марка, па су затим сви троје упутили се кући у коју је ушао лопов. Успут су алармирали жандарме са линнја, који су закуцали на врата и тражили да се отворе. На вратима се тада појавио Арнаутин Бајрам Тајиповић, у коме је г-ђа Кузмановић препознала лопова. Међутим, Арнаутин се бранио да ни о чему нема ни појма и да је до тога момента спавао. Пошто су на његовом врату примећени трагови од гушања са г-ђом Кузмановић жандарми су га ухапсили и извршили претрес стана. Међутим, украдене дукате који вреде око 10.000 дннара ннсу успели да пронађу. Ова узбудљива филмска трка завршила се тек око 2 сата после поноћи. Јутрос је полиција повела енергичну истрагу н извршнла реконструкцију догађаја. Ухапшена су још два лица, али они одричу да су имали икаквог .учехџђа у рвој крађи.

Твлеграм Министру просвете упукен са котреса учигг^ ч Добривоје Стошовнћ. Мннистар просвете примио је следећи телеграм: „Са шеснаесте главне скупштине народни учитељи поздрављају Вас као свога ресорног шефа и очекују решења осталих важних школских проблема, као што сте решили пнтање издржавања ирподннх ш^ола г днсцнплннског поступка за учнтеље. Претседник учитељског удружења Иван Димник."

Сначући из воза пао на шине и точнови му смрвили ноге Кралево. 3 августа. — Снноћ око 8 часова из путничког воза Косовска Митровица Кралево искочио је Филомен Арсенијевић, стар 29 година. родом из једног села у околини Косовске Мнтровице. Он је искочио зато да не би ишао до следеће станице. одакле би морао да се пешке врати у село где је пошао. При паду ноге су му отшнле на пругу и *док му је једна нога отсечена до колена, друга је сва здробљена. Он је одмах пренет у овдашњу бановннску болницу, и данас су му обе ноге ампутиране. (Време)

Ивањици ио други «ут цветале {абуке Нвањнца, 3 августа. — У ањаку г. Радича Јелића, тровца из Ивањице по други лут су цветале јабуке. Први род уништио је град који је падао овде пре месец дана. (Време)

Освећење темеља цркве у Шилопају Рудник, 3 августа. — Његово преосвештенстго еппскоп Николај уз асистенцију 12 свештеника осветио је јуче у Шилопају, селу код Рудника, камен темелац новој цркви, задужбини београдског привредника г. Љубе Сарачевића и његове госпође. Шилопај је родно место г. Сарачевића.

Ухватио га грч у еоди и удавио се Чачак, 3 августа. — Јуче око 12 часова у подне у селу Плковрачу удавио се Драгош Шутнћ, земљорадник из Паковрача. Драгош је дошао на Мораву да се окупа, али је у једном моменту зашао у дубнну, где га је вероватно ухватио грч и удагшо се. (Време)

У СКОПЈБУ \Е ОТКРИВЕНА И УХАПШЕНА тројка опасних крадљиваца Скопље, 3 августа. — Троји-1 да пређе ограду. Један страца опасних крадл»иваца који ј жар им је тада пришао, легису већ дуго времена пљачкали тнмнсао их је и одмах ухаппо Скопљу, најзад су ухваће- I сно. ни од стране полициских ор- ј Они су све признали, а од гана. ј украдених ствари нађено је Драгомир Станисављевић ј нешто врло мало. трговачкн помоћник, Алексан-1 дар Волић и Љубомир Петровић, сва тројица осуђнвани су ј због крађа. а Станнсављевнћ и због убиства. Они су органи-1 зовали тројку, која је могла; да врши похаре знајући да услед летних врућина скоп-1 љанци одлазе у бање или спа- ј вају код отворених прозора. ј Ноћу између 29 и 30 јула ј

(Време)

Син обрамицом премлатио оца а после тога сео на праг и запалио цигарету Рума, 3 августа. — Јуче изјутра у селу Суботишту у

Срезу румском убио је ДрагоРанитовић, стар 25 годи-

они су извршнлн крађа. Провалнли су г. Петра Марјановнћа, к.иг- , СЕОГа Андрију, старог тана, укравши том приликом ј година једну женску ташну са доку- „ мснтнма. Одатле су се упутили п Р е псг Г0А ' ШЛ Драгомнр код Вука Влајковнћа коиача | се оженио и после Ј ! 1 ,аћег в Р е " и украли један маннкнр и сат * ена њн * ово Ј к У ћн З е сталу вредности од 500 дннара. | н0 д °лазило до евађе између Затим су посетнлн стан г. Ра*: оца и сина ог и: ' иа . Како дована Макснмовића писара Ј е >кнвот постао неиздржљнв Опште државне болнице н у- поа ' г:1ним кровом. то се Дракрали му новн мушки мантнл ; Г0МИ Р са женом иселио из оу вредности од 1.000.— дина- чеВ€ куће. Међу тим, пролетос ра н џепнн сат у вредности од I се Драгомир измирио са сво600.— динара. Упали су у Ј нм оцем и ™ново доселио у стан Франца Берче, болннча- ј к ^*^ ра одакле су однели једне но-

Јуче изјутра, док је Андрн-

ве панталоне у вредности од Ј 1 ™ 8 жена била > башти, » 400 динара и 100 динара у го- 1 Драгомирова запослена у двотову. Те ноћи завршили су се- Р ишт >- изме1 »' оца 11 сина Је рију крађа у стану г. Мило- Д° шло - у кухињи до жучног орада Главннског, професора брачунавања. У једном моменгимнастике у Тетову, који је | Д° шл0 Ј е и Д° гушања н био дошао да проведе ферије, АнДРНЈа Је дохватно некн стакод својих родитеља V Скоп- Р н нож и пошао на Драгомиљу. Њему су однелн један Р а К0 Ј И Ј е - видевши да је у ожснски мантил у вредностн пасности, дохватио обрамнцу 1200 динара. и почео немнлосрдно да удаИсте ноћн после завршених Р а св ? га оца по глави - Д° к крађа, они су напунили куфе- га нн Ј е °борно на земљу. ЗаI ре и узели фијакер па се по- тим Ј е нзашао пред кућу, заРдДНИК У ПОЉУ 33 В06М6 том одвезли на железничку па -1И° цигарету и седео све папа УМП0 0П сунчан ч, »е станиц у Душановац, здакле Д° к ни Ј е Д °шла жандармериНпим глп л нЈгх-тп — V Пд- возом продужили за Кума- Ј а по њега мл ип™<>тп п ДОВОј Г д е С у се за др Жали само ан и ноћ. За то време онн су спели да продају све покраг ,ене ствари, и одмах се врачли у Скопље. Међутим, њихов повратак у '.чопље био је судбоносан. )ни су ухваћени у моменту ;ад су хтели да уђу у кућу

Нови Сад, 3 августа. — У Пашићеву на имању Велима Ботића умро је од сунчаннце падник Мнханло Кубил»а стар 40 годнна. Мнхаило је бно физичкн доста јак, али је ипак био савладан од сунчаннце н у једном моменту за време рада он је пао онесвешћен. Како ннкога н"кје бнло у близини да му притекне у помоћ он је у први мах остао онесвеш-

Продавац дувана извршио самоубиство Загреб. 3 августа. — Јуче је извршно самоубнотво продавац дувана Роберт Фрелих. који се отровао у хотелу „Храниловнћ". Установнло се да је Фрелнх био живчано болестан што је

ћен, а затим јс убрзо наступила > број 7 у улици Цара Николе ј у својим писмима. која је остаи смрт. (Време) баш кад је један од њих хтео Ј вио полицији н родбнни, навео.