Vreme, 02. 11. 1936., S. 10

СТРЛНА 10

ОД СВЕГА ПО МДЈ10 ЗД СВАКОГ ПО НЕШТО

шац^)

ВРЕМЕ

Понедељак, 2 новембар 193в

% У Паризу образован је одбор, који жели да се постави на париском тргу позната статуа Балзакоза, дело скулптора Родена, На слици је статуа Балзакова, која се сад налази у Роденовом музеју. ј {: Сто зграда је ункштио позкар у вароши Чангча у кинеској провинцији Шангај. Страховита олуја је много допринела ширењу пожара, који није могао бити локализован упркос енергичној интервенцији ватрогасаца и власти. Педесет особа је погинуло, а три хил»аде лица остало је без крова. Др. Грета Рнхтер 1гаименована је за општинског лекара у Швехату, код Беча. Ово је први пут у Аустрији да је одговорно место званичног лекара у једном већем месту поверено једној жени. Гђа Рихтер је већ стуггила на дужност. Позпати парискн хотел и Л1ацестик" прешао је у руке министарства војске. У тој згради ће се сместити један део кан целарија министарства војске. на месту где се налази зграда хотела ..Меџестнк" подигнјт је за време Другог Царства један дворац који је годинама сматран као најлепша зграда у Паризу. Тек почетком овог века зграда је срушена и на њеном месту је сазндан хотел „Маџестик". На доживотну робију је бер линоки суд осудио Чехословака ђцнценца Камица због шпијунаже. Виценц Камица је опту>рен да је покушао да открије немачке државне тајне, док је у ствари боравио у Немачкој само као туриста и имао несрећу да се завади са једним национал - социјалистом. На чстири годипе затвора Је осуђец трговац белим робл»ем Рафаел Грансеа у Грацу. Грансеа је у околини Граца извршио всћи број превара. Обећавао је неискусним девојкама добро пла ћена места у иностранству и упућивао их просто у стране јавне куће. Страховит пожар уништио је ател>ее енглеског филмског друштва Метрополитан у Саутхолу код Лондона. Пожарници су тек после трочасовног напора успели да угуше пожар. Штета се цени на двадесет милиона динара. У пожару је повређено пет лица лакше. % Ме))ународна изложба за годнну 19*2 организоваће се у чехословачкој престоници. Прагј '. Ову одлуку је донела чехословачка влада у договору са прашком општином, а обавештен је н међународни одбор за организацију светских изложби. ј |: Најиоинја окретна игра, која ће се играти зимске сезоне, зове се „свингфокс", који се много не разликује од слофокса, пошто је и у овој игри главни корак такозвани „па шасе". Румба и кариока ове сезоне се више неће играти. ^ 40.000 калифорииских морнара етуниће у штрајк. Прегововори са послодавцима нису довели до споразума. У случају штрајка поморки саобраћај на западној обали Америке биће потпуно укочен. Жену и троје својр деце У" био је из револвера професор университета Гирбес у Велу, у холандској провинцији Лимбург. После овог злочина тешко је ранио своју ташту и најзад извршио самоубиство. Мотиви нису досад познати.

Плаиииа на којој ниша пада скоро иепрекидно.,, Н>ујорк, новембра. — Врло чудну појаву на земљиној површини претставља брег Вајалил на острву Калуи у Хавајском Архипелагу. На врху тога брега киша пада скоро непрекидно целе године. Пошто висина брега га износи свега 1.600 метара. ова појава се метеоролошки није могла растумачити. Ствар је утолико чуднија што је у току последњих година забележен годишњи атмосферски талог од 15 метара, док је на подножју брега просечно годншње падало свега 28 сантиметара кише. Овај брег је, бесумње, место гдс највише кишс пада у свету.

Гразоноае '''''|'!!'''''!''!'''''''|''''''|''1111111111111111111111111111111111111111ШШ1Ш1111111111111Ш11111111111111111111111Ш1ШН1111111Ш11111111111111111||||||||||||||||||||||||||||||1Ш111111

„Кинески тигар" најопаснији гусар Кине, бивши немачки официр, погинуо у сукобу две баиде

Шангај. новембра. — Ових дана је у једном предграђу кинеског пристаништа Сватау дошло до сукоба између чланова две противничке гусарске банде. Кад је полнција интервенисала нашла је шеснаест лешева, међу којима леш једног Европљанина. Убрзо је утврђено да је то леш „Кинеског тигра", најзлогласнијег кинеског гусара. „Кинески Тнгар" био је родом Немац. а звао се Ханс Петерсхаг. Он је пре рата био офицнр у немачкој војсци, а побегао је пред сам рат зато пгто је у свађи убио свог најбољег пријатеља. Он је тада дошао у Кину и лако успео да се увуче у редове кинеских гусара. Био је упоран као Јапанац, препреден као Кинез а јак

Чудновата питања посетилаца лађе „Виктори" Лондон, повембра. — Један француски новинар прилнком разгледања нсторијског брода ..Виктори", којим је Нелсон командовао за време борбе код Трафалгара, а који је претворен у историјски музеј, бно је сведок једне врло занимљиве сцене. У адмиралову кабину, где је чувар, који има и телефон на расположење, упао је један елегантан младић и уттитао: — Је ли ово оркгинални телефон којим се Нелсон служио код Трафалгара? Чувар је хладно одговорио да није, пошто у доба Нелсона телефон још није постојао. — Такооо? — одговорио је зачуђенн младић. Француски новинар тад је упитао чувара да лн му је већ једном постављено такво питање. — Једном? — одговорио је чувар. — Верујте. то је најчешће питање које ми постављају посетиоци брода. Већ сам на то навикао. Изгледа да су многи Енглези слабо обавештени о проналасцима нашега доба.

као црначки боксер. Његова гусарска каријера била је сјејна. Иако Кннези обично не трпе странце, Немац се одлично спријатељио са Кинезима. Он. наравно, никада није вршио нападе на бродове кинеских трговаца; једино је нападао ЕвропеЈце. А поред тога умео је да буде у добрим односима са кинеским властима. Пре три године, кад су Јапанци почели систематски да рашчишћавају кинеске тератори;алне воде од гусара, Петерсхаг је продао своје бродове. Са овако стеченим новцем откупио је низ ноћних локала у разним варошима, и поверно их својим пријатељима, гусарима. Његови послови ишли су одлично. Он је, између осталог, органнзовао једну банду „штрајкбрехера", која је васпостављала ред у индуггријскнм предузећима, кад би долазилз до нереда. То је био врло опасан посао, и сам Петерсхаг често је био рањен. Пре две године извршно је отмицу једне лепе Америкднкс, која је дошла у посету своме оцу, инжењеру у Сватау. Инжењер и његова ћерка упознали су се прн ликом једне вожње бродом у околнни Хонг-Конга оа једним елегантним џентлменом. То је био Петерсхаг. Исте ноПн изершена је отмица младе Америкнн-

ке. Поведена је истрага. Извесне нндиције говориле су да је то могло бити само дело Петерсхага, али гусар се показао вештији од полицајаца. Затурио 1е све трагове до те мере да му нико ннје могао доказати злочин. Несрећни отац исплатио је откупннну. После ове афере о Петерсхагу се све мање говорило. Изгледало је да је хтео да се повуче. Убрзо је протурена вест да је он оболео од једне тропске болестн која не прашта. Средином октобра пуштена је вест да је ои прсминуо. Али, док је поворка са његовим посмртним остацима кренула према гробљу, дошло је до сукоба између обожавалаца и противника „Кинеског Тигра". Сукоб се претворио у тучу у ксјој је погинуло шеснаест лнца. Полицнја, која је доцкан стигла, била је изненађена кад је нашла на улици и леш Петерзхага. Истрага је утврдила да у ковчегу ннје било тело Кинескчг Тигра, већ тело једног његових присталица. Шеф банде је ннсценирао овај поглед да би себи осигурао мирну чггарост, пошто је већ био створио велико богатство. Али није могао да одоли искушењу да прерушен прнсутствује „свом погргбу". Ову сензацију платио је главом.

Једна заннмл>нва утакмица постала је популарна у америчким школама. Један днрек нобије се у земљу и премаже зејтнном илн сапуном. Два тима, који се такмиче, на дат знак потрче до бандере и сваки покуша да се успуже уз дирек и да оевоји заставу, која је истакнута на врху. Наравно противници покушавају да спрече то и да омогуће једном свом члану да освоји заставу

Жена која се зове Виолина ослобођена од сентименталне пороте иако је мужа гађала из револвера

Парнз, новембра. — Позната благост француских судова према женама кад је у пнтању злочин извршен у афекту довела је у једном процесу до ослобођења једне жене, оптужене за убиство, после сензационалног претреса. На оптуженичкој клупи седела

Трагична угледног француског иннчењера

Банкок, новембра. — Две младе Енглескнње, које су оазгледале храмове у Накорн Сритамарату — граду хра.мова — у Сијаму, учиниле су једно страховито открнће. После разгледања једног старог каменог саркофага, једна од њих се сетила да подигне поклопац. У унутрашњости угледала је добро

БРЕЖЂЛНСКИ ИУСТИЊАК Човек који мрзи љ уде бежи од жена и спава у пећини са змијама

Мионнца, 1 новембра. — Мали растом, дежмекаст. Дуга коса лала му на рамена, брада додирнула прса, густи бркови покрили уста. Очи сетне и светле. На глави му преврнута шубара, а на ногама једна цокула и један опанак. На леђима огртач од сукна препун закрпа разноврсних боја; једна му је ногавица од неких старих чакшира, а друга од панталона. Прљава кошуља извирује испод већ отпалих закрпа. У руци му тојага, која превазилази његову висину. Иде полако и замишљено. Никога не поздравља, нити воли да говори. То је пустизњак Мелентије Петковић из села Брежђа. Познат је још одавно као особењак. Никад није трпио људе, од жена је бежао. Деца су га се плашила. Сада му је близу 60 година. Никога нема од ближе фамилије. Неки даљни рођаци примили су га као дечка. Једини посао који је радио био је чување коза. По стотину коза терао је на пашу. Толико се извежбао у чувању да му ни једна коза није нестала. Нарочитим знацима прикупљао их је кад се растуре по голети брежђанских камењака. Брежђански пустињак Мелентије не зна за постељу. Већи камен му је јастук, а под набијен земљом душек. Зими га тешко приволу да спава у колиби, док лети без пећине не може да живи. Лети су му најчешће друштво змије. Налазили су га у пећини опкољеног змијама. Тврди се да их помоћу своје свиралице „призива". Мелентије не познаје теко-

вине културног доба. Авион назива „тичурином". Кад га је једном приликом видео над својим стадом, почео је да виче да је узбунио цело село. Дрхтао је целим телом и дозивао у помоћ. Аутомобила се толико не плаши, само се чуди како иде сам. Пустињак најрадије једе П Р°ЈУ добро посољену; није љубитељ меса. Алкохол слабо пије. Кад се „загреје" постаје разговорнији. и онда прича. Правилно резонује. Ближи познаваоци тврде да он често тако логично излаже своје мишљење, да га са задовољством слушају. У Мионицу Мелентије долази годишње. Његова појава изазива сензацију.

сачувану главу једног Европљанина. Младе жене одмах су почеле викати од страха. Тада је наишао један будистички свештеник, подигао поклопац кофага и у њему нашао нз само главу већ и тело покојниково, чије су руке и ноге биле отсечене од трупа и постављене у ковчег поред тела. Ови лешеви, расечени у шест комада и мумифицирани према прописима култа, називају св „сиин" у Сијаму. Обично је „сиин" жртва убице који сматра да ће избећи „божју казну" ако са убијеним поступи према ритуалу култа. Пошто је жртва овог тајног култа био Европљанин, поведена је истрага. Убрзо је утврђено да је то леш Француза Жака Далиеа. Далие је као инжењер сарађивао на изградњи велнке бране > реци Меконг. Његови пријатељи као и урођеничкн радници, сматрали су га за врло доброг човека, правичног и способног. Прошле године инжењер се заљубио у лепу играчицу Иријону. Ова авантура је била свима позната. јер је Иријона бнла чувена због своје лепоте и због свог ванредног балетског -галента. Једног дана Далие је са Ири-

јоном пошао у варош Корат. Истог дана је непознато лице украло једној сијамској принцезн њену најлепшу ношњу украшесар-_ну скупоценим накитом. Ове ношње прелазе код угледних племићских породица у Сијаму ој колена до колена, а богатс Сијамкиње носе их само за време великих свечаности. Укрпдени костим ценио се на 4 милиона динара. Наравно, сумња је одмах пала на ннжењера Далиеа. Полиција је чак извршила и преметачину у његовом стану, али ништа сумњиво није ту могло бнти утврђено. Инжењер је увређен напустио Корат. Од тада је протекло неколико недеља. Једног дана нграчица је виђена са украденим нзхитом коратске принцезе. Полиција је тада по други пут упала у стан Далиеа, али га није нашла. После нико више није вчдео Далнеа. Али. кад је у саркофагу открнвен „сиин" Далиеа. убрзо је цела тајна расветљена. На саслушању Иријона је прнзнала да су неке Сијамкиње извршиле отмицу младог инжењера и нареднле јој да ћути ако желн да живи. Далие је убијен и муми' фициран према пропнсима култа. а његов „сиин" требало 1е да уклони освету од убица.

НИТЛЊА Кплнка је светскп нромлводп.А шећера? Да лн се пронзводн нншр шгћгрж од ррпг нлн од трске? Колнка јр европска производн,» шећера? Ко.шка Ј р југословеиска произподн.а шрћерн? ОДГОВОРН Проилводња шећера показивала је у периоду 1926—1935 годинв знатна отступан»а. У годинама екоШЕћЕР СВЕТСКА ПРОИЗВОДЊА милиони КВИНТАЛА

је млада жена, пореклом из Луксенбурга. која се године 1927 удала за нталијанског бравара Фака Виолину. Брак, у коме је млада жена родила сина. постао је убрзо несрећан и чак је одбрана на суду морала признати да је кривица за то пала на оптужену Емилију Виолину. Она је била одлучна жена и често пута је терорисала свог мужа. Овај није дуго издржао такав пакао и напустио је жену 1935 године. Кад је донео одлуку повео је свога седмогодишњег сина ван Париза н писмом јавио жени да више своје дете неће видети. Такав поступак је запрепастио младу жену. Она је одмах почела да трага за својим мужем и умолила га да се објасне. Састанак је одржан у Булоњској шуми. Емилија је најпре лепим речима молила мужа да јој врати дете или бар да допусти да га виђа с времена на вре.ме. Разговор, који је текао четири часа, постајао је све жучнији. Најзад је жена у свом бесу потегла револвер и испалила неколико метака на мужа, који је пао тешко повређен. Пролазници, који су притрчали, а који су сад на процесу сведочили. видели су младу жену нагнуту над рањеннка. и чули како му говори: — Ти ниси мртав! Жалим, јер немам више метака...! Упркос овим речима. које су тешко теретиле Емилију Виолину. суд је поступно благо према оптуженој. Њу је бранио познатн адвокат Морис Гарсон, којн је одржао сјајан говор и доказао да је она бранила право мајке на дете. Под утицајем овакве одбране која је код слушалаца изазвало бурно одобравање. поротни суд је ослободио Емилију Виолин од сваке кривице.

номске кризе она Је опадала дои последњих годнна показује извесно повећање. Просечна годишња производња шећера износи око 240 мнлиона квинтала. Узнмајући да на целоЈ земљиноЈ кугли има двв мнлиЈарде становннка. излази д* на Једног становника отпада просечно 12 килогр&ма шећера годишње. Скоро две трећине укупне производње отпада на шећер од шећерне трске а само једна трећина на шећер од шећерне репе. Шећер од шећерне репе пронзводи се у Европи, Русији и СверноЈ Америци а тршчани шећер у Афрнци. Централ ноЈ и Iужној Амернци, АзиЈн и Океанији (наЈвише на Хавајскнм Острвнмак Од европских земаља Јвдино Шпанија пронзводи тршчани шећер V нзносу од око 150 хнљада квннтала годишње. Годишња производња шећера у Европн износи око 60 милнона квин тала а највећи део њен отпада на: Немачку око 15 мнлиона квинтала годишње, Француску око девет милиона квннтала, Чехословачку око седам милиона. Енглеску пет милиона квннтала. Пољску четнри мнлиона квинтала итд. . Пронзводња шећера v 1угославији била је највећа 1929 годнне са 1,186 хиљада квннтала. До 1934 године производња шећера код нас пала је на свега 563 хиљаде квннтала. У 1935 години прнмећуЈе св незнатно побољшање, \к\-пна пронзводња нзноснла Је 805 хил>ад& квннтала.

Допутовао из Америке у Европу само да би нашао лека своме — псу Њујорк, новгмбра. — Да би из лечио свога пса, Џорџ Макдоналд је допутовао у Европу. То је један алзаски вучјак, кога Макдоналд цени више него све на свету! Кад је пас оболео прв извесног времена. амернчки ветеринари изјавнли су да је такав случај познат само алзашким ветеринарима. Цорџ Макдоналд се одмах укрцао за Европу. Из Хавра јв пошао у Страсбург и послао свога пса у познатн псећи институт у том граду. За недељу дана пас је излечен. Чим је дознао да му је вучјак оздравио. Макдоналд св вратио у Америку.

Бомата Дмериканка тровапа свеје будуће иаследиике Њујорк, повембрн. — У Фауку, | она је из страха од сзојих еу америчкој држави Арканзас, | вентуалних наследника покушаухапшена је због злочина тровања богаташица Мери Мардејн;

Индиски хра.м у Јеманура.му, на 65 кнлометара јужно од Мадраса, потпуно је уклесан у стени. Он претставл»а пример ннднске архитскздр«

ла да их отрузе. Овај криминални случај у толико је занимљив што преставља конт.раст са оним многобројним случајевима у којима наследници на силу покушавају да уклоне онога кога желс да наследе. Мери Мардејн је, напротив. покушала да уклони наследнике, да би се ослободили евентуалног њиховог атентата сличне врсте. Мери Мердејн је у последње вре.ме показнвала велику љубав према својим наследницима. Она данас тврди да је та наклоност била реципрочна и да је хтела само да предухитри своје наследнике пре но што бн они смакли. Она је била убеђена да су се иза насмејаних лица њене родбине криле најцрње мнсли. Сматрала је да ће је они отровати. И зато се решила да у један извор наспе отрова. Од ове воде пила је не само њена родбина. већ је пило још 300 људн аддм цу сад озбнљно оболелл.

Начке затворене у хапс да би прекинуле штрајк Варшава, новембра. — Због штрајка мачака општннска управа у Бјалостоку енергично је поступнла према овим животињама, и затворнла нх у хапс, како би их натерала некако да прекину штрајк. Општина је набавила 100 мачака у циљу утамањивања пацова и мишева у граду јер су ови причнњавали вслику штету. Мачке су пушгене у оне куће где је било нарочито много пацова. Али, мачке нису хтеле да лове ни пацове ни мишеве. На то су мачке затворе*не у хапсану и један дан нису добнле никакву храну. После оваквог поста мачке су ?е показале као одлнчни ловци пацова.

Филмска звезда Бети Девис изгубила процес са једним фнлмским друштвом Лондон, новембра. — Врло занимљнв процес води се сада у Лондону. Америчко фнлмско предузеће „Браћа Варнер" тужи филмску глумнцу Бети Девис зато што је раскинула уговор са својим предузећем а ступила у једно енглеско филмско предузеће. На суђењу адвокат глумнчнн, Внљем Џевит, између осталог је изјавио да глумци у Холивуду, кад нмају уговор с једннм филмским друштвом. морају да раде као робови. На то је одговорио Патрнк Хастингс, који је заступао предузеће Ворнер. да је Бети Девнс примала недељно 80.000 дннара, н да би по ту цену сваки човек радо пристао да ради као роб. Бстн Девис је, наравно, нзгубнла процес.

Пилот Молисон због једне глумице разводи се од своје жене Лондон, новембра. — Вестн о скоро.м разводу брака познатог авнјатнчара Мо.жсона још внше се нотврђују чнњеннцом да је апнјатнчар, носле последн.ег успешног лета преко Атлннтеког океана, умеето да ее внди еа сно јом супругом, кренуо дал>е авноном у правцу Единбурга у пратњи познате глумице гђнце Доротн Вард, која је авијатичару Молнсону дошла усусрет на н.еном авнону који носн нме „Мнс Дороти", ОсигуравајуЂе друштво које даје доживотну пензију уседелицама Копенхаген, новсмбра. — У Ко пенхагену основано је једно оснгуравајуће друштво, које осигурава девојке протнв уседелиштва.. Све жене од 17 до 40 година могу се оснгурати у овом предузећу. Ако осигурана девојка или удовнца не успе да се уда до четрдесете годнне. друштво јој после плаћа доживотну пензнју. У случају, пак, да се девојка уда. друштво задржава за себе све уплаћене суме на нме осигурања. Изгледа да послови овог предузећа нду врло добро, пошто у скандинавскнм земљама није редак случај да се старе девојке удају нзмеђу трндесете и четрдесете годин*