Vreme, 02. 11. 1936., S. 4

СТРАНА 4

Понедељак, 2 новембар 1930

Енергичан став Италије и Немачке против Енглеске

ПОЛИТИЧКИ ДНЕВНИК

Париз, 1 новомбра. — Јутрошњн лнстови коментарншу јучерашње посете немачког, белгијског и нталијанског амбасадора у француском миннстарств\' спољних послова. Гђа Табуи хим позодом у „Евру" каже да је италијански амбасадор приликом своје посете обавестио француску владу у најглавнијнм цртама о садржини говора који ће данас одржати италијански мимннистар претседник г. Мусолини, који ће том прилнком прецизирати своје погледе на ситуацију у вези са недавним немачко-италијанским разго ворима. Гђа Табуи мисли да се схватање г. Мусолинија може з*кратко резимирати овим речима: Белгија је сада неутрална сила. Према томе остале четири велике силс треба да потпншу пакт којим се гаран тује рајнска граница, а којим би сви потписннцн примнли истоветне обавезе. Неће се допустити да неке од тих сила међусобно закл>уче пакт о ме* ђусобној помоћи, док бн друге имале само пакт о ненападању. Гђа Табуи дал>е каже да се Немачка и Италија слажу да се тај нови локарнски споразум закл>учи одмах. Међутим, не влада још потпуна сагласнест између Рима и Берлина што се тиче доцнијег приступања Пољске и Чехословачке овом пакту. Противно Берлину, г. Мусолини би желео да том пакту доцније приступи бар Пољска, како не би била принуђена да ради своје безбедности закључи посебан савез са Немачком. Немачка, каже гђа Табуи, можда ће на крају крајева још попуститв што се тиче Пољске, али је искључено да ће пристати на приступање Чехословачке. Немачка и Италија потпуно се слажу у томе да неће ни отпочињати преговоре ако Француска буде тражила да се будућим пактом макар и посредно призна или узме у обзир француско-совјетски споразум. Те две силе сагласиле би се можда с тиме да се тај споразум доведе у склад са новом ситуацијом неким посебним, накнадним споразумом. У даљем току свога чланка гђа Табуи истиче да је веома значајно да су немачко-италијански разговори неочекивано добили изразито противенглески карактер. Немачка и Италија сматрају да свим средствнма треба о.метати појачање британске оружане силе, пошто сматрају да ће у случају сукоба та оружана сила с обзиром на расположење оританеког јавног мишљења вазда бити на страни њнхових протипиика. У извесним круговима, каже гђа Табуи, сматрају да до револуције у Ираку није дошло без извесних утицаја споља који су у некој вези са наведеним схватањем. Са тим се доводе у везу н последЈвн британскојапански инцнденти. „Матен" пишући о сличној теми, наглашава да Немачка сад много наваљује да се споразум о новом Локарну закључи што пре. У Немачкој сматрају да последњи говор г. Геринга има довољно основица за изналажење неког „модус вивенди"-а између Немачке и Француске. У Паризу, каже лист, те понуде нримају са резервом, ношто знају да непосреднн позиви које Немачка упућује Француској, нису никад без задњих мнслн и иду за тим да Француску одвоје од Енглеске. (Авас) ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СТРАНИ УТИЦАЈИ У ИРАКУ Париз, 1 новембра. — Пишући о разговорима који су

I јуче вођени у француском министарству спољних посло| ва са страним претставнициј ма, г. Марсел Пеји каже изЈ међу осталог: „Ако су наша обавештења ј тачна, францускн меродавни | кругови не намеравају да пој пусте каквој било пресијн са стране у правцу убрзавања преговора о новом Локарну. Досадашњи разговори између Лондона, Берлина и Рима показали су да још нема довољно изгледа за успех евентуалне локарнске конференције коју би извесне силе желеле да што више изолују од осталих европскнх проблема. Ннје никаква тајна да неке државе у Европн изражавају бојазан да ои нови Локарно нод I таквим условнма могао поста\ тн ново нздање негдашњег пакта четнри ®ле." „Еко д Пари" и у вези са сличним расматрањнма поставља питање да ли у најновијим догађајнма у Ираку не треоа гледати утицај Немачке која жели да користи нерасположење које влада у арапском свету због тога што Велика Британија штнти Јевреје у Палестини. На крају чланка сс велн да Енглеска не може равнодушно посматрати најновији обрт у Ираку због тога што је у тој земљи знатно ангажована енглеска индустрија петролеја. (Авас)

ПОСЛЕ ПАУЗЕ ОД ДЕСЕТАК ДАНА Конферисање г. г. Љубе Давидовића, Јована Јовановића и Мише Трифуновића

Јуче пре подне одржан је састанак шефова београдског дела Удружене опозиције. Овоме еастанку поред шефа бивше Демократске странке г. ЈБубомира Давидовића присЈ-ство вали субившишеф Земл>орадннч ке странке г. Јован Јовановић и . претставник групе г. Аце Стано| јевића, бивши министар г. Миша Трифуновнћ. Јучерашњн састанак одржан је. после паузе од десетак дана, у стану г. Љубомира Давидовнћа. Састанци шефова београдског дела Удружене опозицнје нисј ' одржавани због отсутио-

сти г. Јована Јовановића, који је био ради лечења ока у Вечу. Одмах по повратку г. Јовановнћа шефови београдског дела Удружене опозиције састали су се јуче пре подне и конферисалн више од два сата. На јучерашњем састанку шефова београдског дела Удружене опозицнје говорено је о општој политичкој ситуацији. Осим тога било је говора и о прет стојећим општинским изборнма у појединим бановннама као и о редовннм пословима. Састанак је трајао од 10.30 до 12.30 часова.

Одобрен је креднт за пропшрење с.утоматсне телефонскк централе у Загребу Загреб. 31 октобра. — Министарство пошта удовол>ило је тражењу Загребачке дирекције пошта и одредало кредит за појачан>е аутоматске телефонске централе у Загребу. Досадзшња телефонска централа показала се. да је далеко од онога. што је Загребу потребно. јер и ланас преко 2000 мол5и за телеЉоне \ Загребу стоји нерешено, јер нити има довол>но каблова ни довол>но апарата да се те мслбе позол>но реше, а нн аутоматска централа не може да поднесе толики број претплатника. Радови око проширења телефонске мреже у Загребу започеће слмах. а завршвће се у ппвим ке^ецима идуће године. (Време)

Споразум између србијансног дела Удруше опозиције дефиннтивак рекао је г. Кокановић Шабац, 1 новембра. — Данас | дефнннтнван, а са тнм споразупре подне у селу Владнмирци- : мом упознат је н г. др. Мачек. ма одржан је збор Удружене о- I После г. Коканознћа говорио позиције за Срез посавско-там- I је г. Лаза Тркља и још неколиI навскн. Збору су прнсуствовали ^ цина говорника па је збор за- Чеда Кокановић. Лаза Трк- Ј кључен. (Време).

| л>а. Михаило Шкорић. Драган Поповић и Јанко Јанкознћ, адвокат нз Шапца. Збор је отзорио г. Мнћа Милошевнћ. Говорно је затим г. Чеда Кокановнћ, који је између осталог рекао: — Долазим не само као члан бнвше Земљорадннчке страИке већ као делегат Удружене опозиције. Ми ндемо и са г. др. Мачеком заједно за то што је он први и јединн вођа хрватског народа. ко и нзјављује да питан>е граница Југославије и династија Карађорђевића не долазе у обзнр и да нема Југославије без Хрвата. На крају г. Кокановнћ испоручује присутним поздрав вође Удружене опозиције, па каже: У име њнхово нлјављујем иам да је споразум између сронјанског дела Удружене онознцнје

|||||ш11111111и11111ш111111||||||||||||||||1ш1||||шш11шп11ш11шп1ш1111111 Конференција г. Драгомнра Стојаднновнћа у Белој Црквн ј Бела Црина, 1 новембра. — Данас је у Белој Цркви одржана среска конференција ЈРЗ поводом претстојећих општинских избора у Дунавској бановинн. I На конференцију су дошли многобројни делегати из 21 општине Среза белоцркванског. Конференцији је присуствовао и говорио народни посланнк овог среза г. Драгомир Стојадиној вић. Конференцнју је отворно претI седник Градске општине г. Жива Јанкулов, па је затим дао реч народнном посланику г. Драгомиру Стојадиновићу. који је опшнрно изложио рад Краљевске владе. Говор г. Стојадиновића поздравили су присутни бурним клицан>ем. Затим је г. Сгојадиновић дао упутства за спровођење општинскнх избора, па је потом говорнло још неколико делегата који су изнели рад месних организацнја ЈРЗ. Са конференцнје је послан поздравни телеграм претседнику Краљевске владе г. др. Стојадиновићу. ЗБ0Р0ВИ Г. ДР. ЈОНИЋВ У СРЕЗУ РУМСКОМ Рума. 1 новембра. — Г. др. Војислав Јанић одржао је у току дан*шн>ег дана зборозе ЈРЗ у овнм местнма: Огару. Товарнику, Суботишту. Внтојевцу. Грабовцу. Платићеву. Никинцнма и Хртковцима. На свима зборовима г. др. Јанић је говорио о значају општинских избора. Сви су зборози били обилно посећени, и народ је одобравао рад и полнти коју водн г. др. Јанић у Парламенгу. На свим зборовима је акламозан г. др. Јанић заједно са шсфом ЈРЗ г. др. Стојадинопнћем. (Време)

Г. др. Мачек на гробу лоч. СгпЈеттана Радића Оно 100.000 људм продефиловало је јуче на Мирого,у

После четрдесет седам дана окончан је штрајк радннка фабрнке хартнје Паннћ и друг у Чачку Још 14 септембра радницн н раднице фабрике хартије Панић и друг у Чачку, обуставили су рад. До обуставе рада је дошло због одбијања колективног .уговора који су радници поднели предузећу, као и због тога. пгго предузеће није хтело вратити на рад радничке поверенике. После дужих преговора најзад је дошло до споразума са предузећем које је прихватило колективни уговор. У коме је поред осталог предвиђено: да радно време буде осам часова дневно и да се прековремени рад плаћа по закону. Женама и радницима испод 18 годнна забрањује се ноћни рад. Признаје се годишњи одмор. Рад у акорд и на премију укида се, а наднице се повећавају са 20 до 25 од сто. Организација радничка се признаје. Уговор важи за годину дана. После потписивања уговора и једна и друга страна верују да ће даљи рад у предузећу тећи нормално. Радници се. према споразуму, враћају у данас у 6 часова изјутра на рад.

Министрч г. г. дз. и др. Калуђерчић

Бехмен у Срезу

вишегрзд:ком

Сарајево. 1 новембра. — Јуче је одржан велики збор ЈРЗ у Рудом. На збор су дошли министри г. г. 1Ј_ефкнја Бехмен н др. Бранко Калуђерчић. На станицн у Рудом у име месног одбора госте је поздравио г. Керкен, носнлац грађанске листе на општинским изборима и г. Крста Мичевић. потпретселнкк. месног одбора ЈРЗ.

ХоЂемо да третирамо све грађане равноправно, како бн се повратила вера у политичке партије Јанковић у Мионици

Повратак г.Јовановића у Београд Шеф бивше Земљорадничке странке г. Јован Јовановић, који је ради лечеша ока провео десетак дана у Бечу, вратио се у Београд. Г. Јовановић је одмах дошао у контакт са својим једномишљеницима. рекао ]е г. Мноннца, 1 нове.мбра. Срески одбор ЈРЗ у Срезу колубарском приредио је у Мионици великк манифестациони збор. На збор је дошао и мннистар шума н рудника г. Ђура Јанковић. Збор је одржан на иијаци, где је подкгнута лепа трибина искићена државним заставама. Збор је отворио г. Живота Михајловнћ. За претседника збора изабран је г. Бориша Јовичић бански већник и претседник општине из Боговађа. Потом је узео реч г. Јанковић, који је између осталог рекао: — Југословенска радикална заједница, V коју су груписане три бивше политичке странке, истакла је као најглавнију тачку у своме програму слободу и економско подизање ширих друштвених слојева, јер без слободе нема напретка, без критике кроз слободну штампу нема народног прогреса, а без јаког економског ослонца, првенствено на сел>ачке редове, нема ни напредне државе. Ми хоНемо да третирамо све грађане равноправно, како бн се новратнла вера у полнтичке нартије. У томе смо успели, дајућн

потнуну слободу свима и свакоме. Успели смо да решимо оно болно питање, за које су сви режими говорили да постоји, али нису свој хируршки нож завлачили на болесно место, желећи да са њим тргују и демагогишу. То је било питање сзљачких дугова, које смо ми дефинитивно решили и скинули с дневног реда. Ми дал>е настојимо да подигнемо цене земљорадничких производа. Могу вам рећи да смо у томе нешто постигли. Дал>е је г. Јанковић говорио о неким незацовољницима из радикалне странке, па каже: — У нашој ранијој странцн постојало је неверних Тома, који су претсказивали кратак век влади др. Стојадиновпћа, али су се у томе преварили. Нашим радом ми ћемо доказати да смо достојни да предводимо политички и- економски живот ка бољој будућности. Уверени да смо Југословенску радикалну заједницу створили народном вољом а не одозго, ми на бази тога тражимо и ваше поверење

Уз пуцање прпнгија и клнцан>е претседнику Владе г. др. М. Стојадинови1:у и г. г. Бехмену и Калуђерчићу упутила се поворка на оздашњи народни трг где је одрисал збор. Збор је отворио претседник ЈРЗ и носилац листе за општинске изборе у Рудом г. Мухамед Бег Маглајлија. Затим је добио реч мннистар г. др. Шефкија Бехмен, који је у своме говору изложио рад данашње Владе, која је за годнну дана учннила више за ове крајеве него све остале владе до сада. Благодети тога рада внде се и осећају нарочито у Срезу вишеградском, где ће се ових дана подићи једна фабрика. Затим је г. др. Бехмен говорио о политичким слободама. које је Краљевска влада дала. Прошлих нзбора затвори су бнлн пуни. јер се није смело ни договарати ни саветовати. ни исповедати лнчно политнчко убеђење. док је данас све то дозвољено у пуној мери. После г. др. Бехмена говорио је г. др. Бранко Калуђерчић. Он је нагласио да је ЈРЗ наставан политичког рада Народне раднкалне странке. У подне }е гостама приређен банкет, на којем је г. др. Бехмен одржао говор. Свештеник г, Поповнћ поздравио је рад Краљевске владе на јачању братства између Срба, православаца и муслнманаца. Конференције г. др. Калуђерчнћа Рогатица, 1 новсмбра. — Министар пошта. телеграфа н телефона г. др. Бранко Калуђерчић допутовао је данас у општину Соколац. где је присуствовао конференцкји ЈРЗ. Пошто су прострије биле премале да приме велики број посетилаца. конференција се претзорила у збор који је одржан напољу. Првн је гозорио миаиегар г. др. Лалуђерчић о раду Краљевске владе и о резултатнма које је до сада дала, затим о важности општинских избора и пзвао присутне да гласају за носноце листа ЈРЗ. Говорили су затим г. г. др. Бранко Миљуш народни посланнк и Коста Гњатић, бнвши народни посланик.

Загреб, 1 новембра. — Данас, на католички празник Сви Свети, одржано је право ходочашће. Око 100.000 л>уди продефиловало је на Мирогоју, обилазећи гробове својих мртвих, китећи их цвећем и палећи свеће. Пред криптом у аркади где су сахрањени Стјепан Радић, Павле Радић, Ћура Басаричек, Јосип Предавец и др. Милан Цуфлај одржана је нарочита свечаност. Овај део аркаде је управо био претрпан венцима и цвећем, народним тробојкама и многобројним свећама, упаљеним за покој душа хрватских великана. У нарочитој поворци пре подне дефиловали су поед овом аркадом прваци покрета г. др. Мачека и Сдк, а за њима мноштво грађана у групама, припадници готово свих загребачких удружења. Многобројна певачка друштва отпевала су црквене песме, а неки омладинци одржали су и говоре. У 11 часова пре подне сгигао је на Мирогој и г. др. Мачек, праћен од народних по-< сланика и других првака свога покрета. Он је донео венац, на чијој траци пише: „Слава вођи и учитељу Стјепану Радићу и свим хрватским народним мученици^а и овде и широм читаве хрватске домовине". Г. др. Мачек је посгојао пред гробом Стјепана Рацића у дубоком ћутању око 10 минута и на крају је изговорио: „Слава мученицима". Венце су сем загребачких грађана, друштава и институција, положили и многобројни делегати претставни-

Збор Удружене опознције у Враћевшннци Горњи Лшлановац, 1 новембра— Данас по подне одржан је у варошнци Враћевшници збор Удружене опознције, на коме су узели учешћа г. г. Трипко Жугић, адвокат из Београда, Драгољуб Миловановић - Бена. адвокат нз Крагујевца, ЈБуба Трандафиловнћ адвокат из Београда, Милош Царевић. адвокат из Београда. Збор је отворио г. ЈБубомир Милнћевић, земљорадник из Враћевшнице и дао реч г. Трипку Жугићу, који је подвукао да ови општинскн избори имају велики политички значај. Затим је говорио г. Милош Царевић о слободи збора н договора н о слободи штампе. Г. Драгољуб Миловановић. адвокат из Крагујевца, говорио је о закону за раздужење земљоралннка. На крају се говорио г. ЈБуба Трандафиловић. адвокат нз Београда, о демократијн, о циљезнма Удружене опозици;е и оплсности од фашизма. КонЉсоенцнје ЈРЗ у М.таденовцу н Сопоту .Младеновац. 1 новембра — Да нао је у Младеновцу одржана конференцнја присталица ЈРЗ. за Срез младеновачкн. Конфе,ренцији је претседавао народни посланик г. Милан Баџак. Конференцију је отворио г. Баџак н присутнима дао упуства и конкретне предлоге. на који начнн ЈРЗ треба да изађе на претстојеће нзборе. Говорили су и г. г. др. Маглнћ и г. Жнвадин Стефанозић. Из Младеновца делегати су отншли на конференцнју у Сопоту где је главнн говорник био г. Баџак. После њега говорио је г. др. Маглић. који се највише задржао на разлагању политнчких нрилика у Војводинн. Конференцн?ом је руководио г Веља Милијановић. I ци различитих група у држави. | Данас је и на гробу др. Анте Старчевића у Шестинама одржана свечаност. Неколико стотина омладинаца Старчевићеваца отишло је у поворци у Шестине, да се ноклонв гробу свога вође. Исто тако је одржана свечаност и помен и на гробу ^угена Кватерника, као и на гробу других жртава у борби хрватске за слободу у. прошлости. Нарочито је био одржан дирљив помен на гробу такозваних српањских (јулских) жртава из доба борбе против мађарске власти. Једна од већих свечаностн одржана је и на обали Саве, где је одржан помен пред импровизованим гробом свих жртава Саве. (Време) Збор г. Рогића у Алибунару Алибунар. 1 новембра. — Данав је у Алибунару одржан због Југословенске Радикалне Заједнице, на коне је говорно мннистар физичког васпк^аља народа г. до. Јоснп Рогић. Збор је био врдо добро посећен. Миннстар г. др. Рогић одржао је говор V коме је рекао: „Особито ме веселн што вндим на овоие збору сакупљене н нашу •Зраћу Румуне и Немае. којн и овом прилнком хоће и желе да манифестују потпуну слогу и заједнички политички рад у Алибунарском срезу који је центар 1\ жнога Баната. „ЈРЗ је једина наша политичка странка која води рач\на. о правима наших наоодносннх ман>нна. Доста је поменути само конвенци• ""чпљ^: • ^а •" "*• мунијом, по којоЈ наши граћанн Ру муни има г својим сел-.Ј*а н своЈе учнтеље р'*мунске народностн по основннм школама. Спомињем и приправност и потпуну суг-.етљивост наше владе према културном н просветном развнтку наше мањнне немачке народности. Ја вас уверавам да ће данашња влада поклонитн највећу паж&у баш овоме Срезг. Видим да се Је појавио онаЈ старн дух да оваЈ Срез поћв истим путем и да поће за оном нстом политнком коЈу Је v овом крај\- Баната водно пре десетннчгодина наш д&нашњн шеф страаке ДР- Милан Сто1аднновнћ. Данашња влада увек Је настоЈала да уз решавање земљорад« ничких дугова уЈедно решн и питан.е цена пољопривредних производа. Црну авет глади н незапосленостн влада сузбиЈа путем Јавних радова. Г. др. Иконић у Богатићу Шабац, 1 новембра. — Данао у 11 часова пре подне одржан јв збор Удружене опозиције у Богатнћу. Збор је отворио г. Светозар Дрезгић, кафеџнја из Богатића. За претседннка збора изабран је г. Витко Васић, адвокат из Вогатића. Говорио је затим г. др. Дунић, нзневша потребу доношења нових политичких закона. Одмах после г. Дунића добио је реч г. др. Драг. Ико! ннћ, публнциста нз Београда, Г. ' др. Иконић се задржао нешто дуже на фашнстичким тежњама. које налазе код нас израза бнло у једној или у другој страк ци. Доказује потребу што живљег прикупллња свих демократ. ских елемената у земљи. Говорећи о општинским нзборнма г. др. Иконић је рекао: — Проучавање демократијв великих западних народа водв неминовно закључку да онн сав свој политички смнсао н разумевање слободног духа своде на општнну. Она им омогућава жив ље учешће у јавннм пословнма, она их уводи у вештину управљања и пре свега јача осећањв одговорности а ово осећање јв једна од главннх полуга здравог грађанског живота. Када ка жем демократнја духа. мнслим на веру, која се нма у здрав разум н честит нагон народне масе. Алн нн ову улогу нн мног* друга општнна не може одиграти ако заиста ннје слободна, а да буде слободна мора јој се обезбеднти потпун н несметан развитак.

н о