Vreme, 02. 11. 1936., S. 6

СТРАНА

ВРЕМЕ

Г() АДЛКИ На сзоме збору у Радничној номори радници траже оживљавање привредие делатности, веЂу помо^ беспосленима и сузбијање поскупљавања животних намирница

ДАНАС понедељак 2 новембар

ПОЗОРИШТА: Код Кнежевог споменнка: 20. Мадах Бетерфлај (снижене цене). У ЛЈгксору: (Затворено) НЗЛОЖБЕ: МУЗЕЈ ПРИНИА ПАВЛА отворен сваког лана еем понедељннка од 9—16 КОЛАРЧЕВ УНИВЕРСИТЕТ: Изложба слнкарскнх радова мануелних радшгка- Отворено од 9—13 и 15—19. ПРЕДАВА1БА: Народнп унивсрснтет: 18.15 ч., г. др. Борислав Стевановић, проф. Уннверснтета: „Условн уснеха у раду". 20.30, г. др. Наух Голдман, претседнпк Јеврејског светског конгреса: „Друштво народа и јеврејско питан.е" (на немачком). „Прпвредннк" (Крунска): 18.30, предавање о „Вештннн памћења". КАФАНЕ: Чувепн гл-рманскн ресторан „Младн Арапнн" (Поенкареова 26». Одлнчна кујна. Првокласан роштнл, н чнсто прнродно пнће нз Смедеревске задруге. Ресторатер Предраг Т. Цветковнћ (Брале). Ресторап „Мнмоза" (Коларчева 1) концертира гђа Олга Јанчеврцка. Чувенн гурманскн санаторнјум за мршаве да брзо пређу у круг дебелнх. препоручује им се да што чешће посећују Еру г>-рмапа где нма највећн нзбор гурманскнх производа н товарнма разног мрса. Краља Александра бр. 10. Ресторан „Топола" (Кр. Александра) пева Фрнда уз пратњу оркестра. ПРЕМИЈЕРНИ БИОСКОПН: НАРОДНИ ТОН-БИОСКОП (од 15 до 21.30» : Босанска рапсоднја < Брнгнта Хорнеј н Атнла Хербнргер): Фокс новости; шала ..Веселн Додо". Места 2, 4. 6. ЛУКСОР (од 15 до 21.30): Инкогннто* (ГЈ-.став Фрелнх, Хансн Кнотек); Фокс журнал. КОЛАРАЦ (од 15 до 21.30): Рознта (Варнер Бакстер, Ан Лорннг); Журнал. ВРАЧАР (од 15 до 19): Рознта Варнер Бакстер. Ан Лорннг); Журнал. УРАНИЈА (од 15 до 21.30): Ескапал — Шегова званнчна жена (Рената Мнлер, Георг Александар>: Парамунт журнал. КОРЗО (од 15 до 21.30): Слепи путннцн (Пат н Паташон); Журнал; Мнки. КАСИНА (ОД 15 до 21.30) : Под сретном звездом (Јан Кнепура, Лули Хоенберг); ПопаЈ журнал. КОЛОСЕУМ (од 15 до 21.30): Тарцап (Херман Брикс); Журнал. РЕПРНЗНИ БИОСКОПИ: АВАЛА (од 15 до 21.30) : Демонска жена (Клара Бов); Журнал. НОВАКОВИЋ (од 15 до 21.30;: 90 мннута (Хари Пил), филм сниман у Југославнјн; Журнал. ТРИГЛАВ (од 15 до 21.30) : Не заборавн ме (Магда Шнајдер, Бењамино Ђнл.и»; Мики Маус; Факс новости. Цене места: 5 н 7 партер, 10 ложе. МЕТРОПОЛ: 1) Супарннци (ЈДекн Купер. Цеки Сеарл. Томас МеЈган: 2) Чудо од детета (Сибила Јасон. ]#1енда Фарер; Мала бомба; 3) Фокс новости. БАЛКАН (од 15 до 21.30) : Алн Баба н 40 ралбојннка (Фриц Кортнер. Ана МеЈ Вонг); Прннц смртн (Фредерик Мерч, Кент ТеЈлор): Журнач. ДЕЖЈГНЕ АПОТЕКЕ: ВроЈИчевнћ Милнвоје, Босанска 8 (тел. 21-132). Жнвковнћ Милан, Цара Ннколе Другог 13 (тел. 21-027), Каракашевић Милош, Цара Душана 10, (тел 26-417), Константиновић Наум. Приштннска 90, (тет 27-630). Протнћ Божа, Сарајевска 28 (тел 24-588), Рожман Мирослав, Престолонаследников трг 5 (тел 26-165). Селаковнћ Константин. Кнез МнхаЈлова 46, (теп 21-325). СтаноЈевнћ Ђорђе, Крал.а Александра 176 (телефон 28-912). Јевтић Александар, Крал>а Александра 17 (тел 26-380), Дебељковић Драг>тнн, Краља Милана 18 (тел. 20-345). Мутавџнћ-Ннколић Мара, Немањнна 30 (тел. 23-715).

На позив Главног радничког савеза јуче је у великој салн Радничке коморе одржан велнкн маннфестациони збор, на коме је узело учешћа преко хиља ду радника н намепггеника из Београда. На збору је углавном било речи о положају радника код нас, о незапослености и мв' рама које би требало предузеги да се она смањи. Сем тога, бн ло је опште запажено и пагло скакање цена животним намир-

радницн путем овогодишн>нх штраЈ 'кова себи нзвојевали. Збор је отворно г. Бранко Јовановић, монополски радннк н потпретседник Главног радннчког савеза. У своме говору, г. Јовановић је углавном истакао проблеме. којнма збор треба да се позабави, па је дао реч г. Богдану Крекићу, који је гадржао на привредннм приликама у опште, а специјално у нашој земљи. — Истина је, рекао је г. Крекић између осталог, да је у току ове године прнвредна делатност била већа него раније, али се никако не сме сматрати да незапосленост више није проблем. Иако су у последње зоеме повишене наднице. а привредна делатност кроз све привредне гране рада повећана. имали смо знатан број неупослених радника и радница, и то у јеку сезоне. То се вндело код дрводгљских, монополских, грађевинских и металских радника. и данас тај факат нас приморава на сазнање да незапосленост постојн као проблем исто као што је постојала и пре. Вал скупоће Истина је, да су некима наднице повишене, али то позише-

овим минимално повишеним над ницама моћи да повисе и стандард њиховог живота. Данас, ево. почиње велики вал скупоће, запажен још пре два месеца. Он умањује све тековине које су радничке организације извојевале у повишењу радничког доходка. Повишење надница је врло мало према валу скупоће који је следовао. Он показује, да овај вал скупоће убија вредност радначке наднице и руинира је на вредност од пре радничке борбе. Зато истиче проблем решења основних радничких и животчих питања с обзнром на измењене услове живота. Г. Крекић констатује да је одржан чнтав низ зборова занатлија и трговаца за последње две до три недеље за веће цене производа. Затим наглашава од каквих последица може да буде ова борба трговаца и занатлија по раднике с обзиром на њихове мале плате. Зато он устаје противу непотребног повишавања цена и скупоће, најелементарнијих животних намирница. Каже да су у октобру месецу према месецу јуну животне намирннце поскупиле за 4.47^*; огрев за 3.33%, док је надница од јуна до септембра порасла свега за 1.20% На крају свога говора констатује да се у овим тешким зимским данима, који наилазе, породице радника упослених. а нарочито неупослених не могу оставити незбрннуте и зато предлаже да се изгласа на крају збора резолуција.

КОД СНОМЕНИКА „Мадам БетерфлаЈ" — популарна нретстава са сннженнм ценама Данас се даје као популарна претстава са сннженим цеиама опера ..Малам Бетерфлај" од Пучиниа у следећоЈ подели: Насловну улогу пева гђа Попова. Сузуки гђа Пинтеровић, Пинкертона г. Поповнћ, Консула г. Јанковић, Горо г. Петровић. Остале улоге певаЈу гца Јелачић и г. г. Туцаковић. Трифуновић, Обрадовић. Барањиков. Днригент г. Пордес. Цене места од 3 до 20 дин. Почетак тачно у 20 часова. Један од наЈнзразитиЈих бугарских драмскнх уиетника. понос бугарског позорншта, г. Сарафов долази V Београл да се претстави нашоЈ престоничкоЈ публици као уметннк високога ранга и да у исто време пружи Још јелан доказ више о савремености бугарскога позоришта. Велики бугарскн глумац пграће насловне улоге V .,Голечанову" (3 новембра!. ..Жнвом леш\" (5 нопембра» и ..ОжалошћеноЈ породнцн" (7 иовембра!. ОПЕРА „ОТК.10" > НОВОЈ ПОДЕЛИ. РЕЖИ.ЈИ И ДЕКОРУ У среду. 4 о. м.. после осам годи* па да1е с-е V згради код Споменнка нанооо увежбаиа опера „Отело" од Вердна. ..Отело" по садржини и по музичкоЈ инвенцији спада у ред

ишше^

наЈбољих и наЈзрелиЈнх ВердиЈевих дела. Шекспирова трагеднЈа музички реалнзована узбудљивим темпом нстиче на првом месту проблем љубави која се од најне»:ниЈих излива преко вулканских налета љубоморе развија V трагеди1у. Личности Отело. Јаго. Леччемона и Касио Јесу квартет коЈн се сукобљава по демонс-ким ннтригама Јага и завршава се убиством невине Дездемоие. Насловну улогу пева драмски тенор г. Бартоњ. као гост. Дездемону гаа Нури-Хацић. Јага г. Ертл. КасиЈа г. Поповић. ЕмнлиЈу гђа Бугариновић. Остале улоге певаЈу г. г. Петровић. Трнфуновић. Поморишац и Пивнички. Дело Је музички спремио г. Брезовшск. Нов\- режиЈу остварио г. Кулунонћ. Декор н костнми од г. Беложанског. Техннчки радови инж. г. Јовановића. Цене места од 5 до 34 дин. Почетак тачно V 20 час.

Потом је устао г. Милорад Белић, који је још на почетку нагласио да је код нас беспослнца стабилизнрана и да се нажалост нарочнто преко знме. Он каже, да је досада практично доста мало предузето да се беспослица отклони и број незапослености смањи. Чак се није стигло радн ублажавања беспослице радно време, уколико рада има, свести на законске границе, већ се и данас у многим радионицама ради по дванаест, четрнаест и шеснаест часова дневно. Београдска општнпа н збрињавање беспосленнх Посебну пажњу у своме нзлагању г. Милорад Белнћ је посветио раду Београдске општине. критнкујући оштро немарност њену у збрињавању незапослених. Рекао је. између осталог. да радници имају утисак као да је за Општину било прече организовање Зоолошког врта н обезбеђење хране животињама остављајући раднике на улици, незбринуте. Г. Белић апелује на меродавне из Општине да бар у последњем часу посвете већу пажњу беспослици и да се сада преко зиме о трошку Општине отворе јавне кухиње на свнма крајевима Београда. грејаонице и склонншта снабдевена са дрвима. Берза рада, по тврђењу г. Белића, има пара, и она је једина која може ефикасно помоћи беспосленим радницима. Постоји нарочити фонд од четрдесет милиона који је намењен незапосленима. Међутим, из тог фонда се троши на другу страну. Резолуцнја На крају је изгласана следећа резолуција: Број незапослених радника треба смањивати н тим путем што би се из привреде извлачили стари радницн н намештеници. а продужило године школовања за подмладак. Да се то омогући потребно је: 1) да се уведе у живот већ 1922 године законом обећано и у току неколико минулих година буџетским законима предвиђено инвалидско и пензионо осигурање радника и намештеннка. 2) Да потрошачка снага радника и намештеника буде дигнута стварањем редовног упослења, као и подизањем надница и плата, н доношењем у томе циљу разних других социјалних мера. Радничке наднице треба растеретити од опорезавања и смањити и укинутн јавне терете. који поскупљују животне намнрнице и производњу. 3) Да се у предузећима стрикт но одржава радно време предвнђено законом о заштити радника; а у колико би то потребе тражнле са обзиром на постојање већег броја незапослених, да се радно време одреди на најнн жој граници и тиме упосли већи број радника и намештеника. 4) Нормирање радног времена неће моћи бити изведено без нарочитог појачања и правилног актнвизирања рада државних Инспекција рада, којима уз то треба дати друге помоћне органе. И Београд б и мога о д а д о биј е е д а н облакодер

ПроЈвкт архитеката г. г. Пантовића и Максимовића Београдску општнну мучио је одавно проблем „Албаније", која је деценијама пркосила теразијским палатама. Био је чак расписан и један конкурс за .чајбоље регулнсање плаца, на коме се налази комплекс зграда са „Албанијом", која је временом постала нека врста знаменитости престонице. На конкурсу су учествовали и г. г. Мплорад Пантовић и Владета Максимовић. онда студентн архнтектуре. сада архитекти. Њнхов пројект добио је награду. Пројект г. г. Пантовића и Максимовића је облакодер. То би. по њиховој замисли. била једна монументална грађчвина. чије би остварење бнло могућно само ако се власннцн садашњих страћара (истина на овом је простору већ издигнута једна модерна шестокатннца) удружили у једно акционарско друштво, са уделима у оквиру процента њиховог имања и уложеног капитала. Пројект је, и као такав. ванредно занимљив. По аисини зграда би била висока колико Маркова црква (65 метара). или у оно доба највећа на Балкану. Требало би је озидати тако да буде сва од гвоздене конструкције и бетона. У приземљу облакодера предвиђен је огроман

Пасаж у иројектованом облакодеру пасаж. који би спајао трг пред пасаж, широк 44 метра. У паса-

Спомеником са Теразијама. Устварн. то би био један огроман

Бугарски уметник Кристо Сарафов и редитељ Цакков допутовали у Београд

Јуче пре подне допутовао је у Београд славни бугарски уметник и најстарији глумац г. Кристо Сарафов н познати бугарски реднтељ г. Хрисан Цанков. Са жељезничке станнце бугарскн у-

Музикантска удружек=а и њихово делање

Београдске вести ■ Вечгрн енглеске комвер зациЈе Данашн>е вече одржаће се под воћством Мис Ј. Ј. Холмс. Почетак V 19 часова. За упис и сва обавештем.а обратити се секретару У 1Р \'жем.а прнЈатеља Велмке ПританиЈе и Америке, Добринска 10-П. од 17 до 20 часова.

У нашој јавности много се говори о животу кафанских певачица али се ово питање често третира на скроз погрешан начин. Због тога желим да прикажем право стање ствари и да изнесем на који начин оне постају певачице. У Београду данас постоје пет удружења музиканата и то: Савез народних музиканата, Цснтрално женско музикантско удружење, Струковна секцнја м\зичара, музнканата н неппча оба пола радннчке заједнице, Нацмоонални сннднкати, Секцмја музикапата и Секцнја дентролпог савеза глазбеннка нз Сарајова. По бановинским местима постоје такође посебна удружсња музиканата. Сва ова удружења утркују се Ко ће јефтиније продатн своју чланску карту новој певачицн, не гледајући ни њену прошлост ни да лн одговара овом позиву. Главно је да јој се узму паре, изда чланска карта. која јој служи као легитимација пред властима и на основу које несметано путује из вароши у парош, па чак и у пола подвозне ценс на државним железницама. Овде

но, да неко пошаље еамо фотографију лица коме треба чланска карта, и добиће је одмах Ето, ко је кривац за ово лсенскиње које са улице, и кад нигде не наће егзистенцају. ступа у редове кафанских певачниа. Кад су нагомилалн тако велики број певачица, мећу којнма су примане у чланство н девсЈ'ке из бивших јавних кућг, сдд се неко сетио да изради код надлежних власти. да се све пегачице прнморају на полагање нспита и од истих узме поново новац за ове испите, паргвно за „комисију", а та је сума огромна, од неколико стотина хил»ада динара. Кад се већ спомиње полагање ових испнта онда не треба дозволити, да сва ова удружења, па ни то. које покреће овг» питање, ове испите спроводе, нити се њима сме поверити овако деликатна ствар, јер су онн главни кривци, за оволики број непгофесионалних певачица. 'Го би требало да се повери личностнма одређеним од Миниотарства просвете или Савезу музнчара

чиним изузетак за Савез музи- I илн Централном савезу глазбечара и Централни савез глазбе- ника из Сарајева. Сачо иа таЈ начин дошло би се до правилног прочишћавања у редози.ма кафанских певачица. Бранко Рнзнић оснивач н бнвши секретар Савеза Нар. музиканата

ника и.ч Сарајева, где пово чланство прво полаже испит са потребннм документима, па тек по положеном испиту ступа у чланство и добија чланску карту. Остала наведена удружења то не практикују. Њима је довољ-

метницн одвезли су се у хотел. а око 11 часова пре подне учинили су прву званичну посету управнику београског Народног позоришта г. др. Б. Војнозићу. којн их је примио свом кабинету. Посета је трајала непун сат. а после тога бугарски уметници разговарали су са претсавницима београдских листова. Г. Сарафов. старн н држећн господин, маркантан. пун присности и природно љубазан. у разговору са новинарима био је духовнт н искрен. — Ево, остарио сам на позорннци, а почео сам да глумим још као малено ђаче. Био је то занос и велики унутарњи пла-

жу су предвнђени базарн. Први н други спрат су приступачни и из пасажа н са улица преко покретног степеништа. На _*пратовима су великн магацинн, а у сутерену позориште. ваонете. бар. На улазу према Споменику предвиђене су просторкје за једну велику банку. Испод зграде су три сутерена. Један је предвиђен за огромну гаражу, која бн могла да прнми око 400 аутомобила. Косо, у сутерену ]е предвиђена и огромпа дворана за позоришне и варетске приредбе. која бн могла да прими преко две ипо <њљаде гледалаца. Наравно. предвиђеп Је н један ресторан-пивннца, колнко да се не угасн граднциЈа ..Албаније", која је кроз деценије стекла право грађанства. Међутим, пројектанти су водили рачуна и о максималном нскорншћењу постојећих пројеката, па је предвнђена и веза облакодера са подземном железпицом, која би ту прошла. На облакодеру су две терасе. Једна бн била за игру, а друга покривена вештачком шумом (што би било несумњхво корисно и на случп ; чтпада VI ваздуха Облакодер би тако био

мен који ме је понео. Огишао муфлиран" шумом, а Ееограћасам у Русију и постао студент ј ннма би послужно као одлично г. шеталиште по крову).

познате Театарске школе. Вратио сам се у Бугарску... н замислите. први пут ступио у трупу којој је био редитељ г. Адам Мандровић. редитељ н ннтендант Загребачког театра. Мој репертоар кретао се у широкој скали, али сам се задржао и највише се афирмирао у националном репертоару. Могу да кажем, да управо искажем своју срећу. што у својој велнкој каријери, после дугог нграња у Софији, доживљујем сада гостовање у Београду и то сматрам као кулминацнју у уметничкој карнјери. Г. Хрисан Цанков. чију режију у главно.м знамо преко комада које су прошле сезоне играли бугарски глумци приликом гостовања. говорио је о зачају размене уметнкка између нас н Бугара и са.моме делу ..Мајстори", које сада режнра. То је дело, преко кога треба публика да види реалистичке странице народног и духовног живота народа у Бугарској. Већ од данас почињу пробе комада „Мајстори". Г. Сарафов гостује први пут у уторак, 3 новембра, у улозн Големанова. И последњн остацн „Албаније" срушени су „Албанија" је већ заборав, анекдота, погодна грађа за исторнју урбанистичког развоја Београда. Смртна пресуда над старим кућерцима у центру јужнословенске метрополе настављена је јуче. Кирајџије, који су поштено платили кирију за локале „Мала Касина", један бифе' једну радњу и једну трафику. чекали су последњн дан. Прексиноћ су ватрогасцн срушнли још два омнљена свратишта београдских гурмана: „Малу касину", где се кувало балкански, и бифе где се пила ужичка клековача и јела добра пршута. Поглед са Теразија је сада необичан. Пролазник и нехотице констатује да се не би требало зауставити само на овим кућама.

Понеделак, 2 новембар 1936

живот ПРЕДШЊП УСЛОВИ УСИКХА У РАДУ На Коларчсвом народном уипверзнтету држи данас. V понедељак, 2 октобра предавање о \ - словима успеха V раду г. др. Борислав Стевановић. професор Универзитета. О плану, реду, одређеном н конкретном циљч* V рал\ Како се учи вештина располагања временом. Статна напетост V рад\' н вештнна одмарања. Откуд човеку енергиЈа и у часовима исцрпљености. Како су зилане катедриле V средњем век\* н како се дана» нзводе пЈатиљетке. О некнм ефн« касним потстицаЈима V раду. О такмичењу са другим и такмнчењу са самим собом. Кратка правнла за успех у сваком раду. Почетав V 6.15 часова. ФИЛМ „У КРАЛ>ЕВСТВУ ЗЛАТОРОГА" На Коларчевом народном \н«» верзитету даје се \* уторак 3 о. м. велики културни фнлм ,.У краљевству златорога". Лепоте словеначких планина приказане су V овом филму. Улазнице 2 и 3 динара. Уводно предавање држн г. Војин Смодлака. Почетак у 6.15 часова.

КОНЦЕРТИ НРВИ СОЛИСТИЧКИ конЦЕРТ АЛЕКСАНДРА УНННСКОГ Александар Унински, (клавир) — носилац Шопенове наград« на међународиом конкурсу. дајв први пут ? Београд> свој соллстички концерт, у среду, 4 новембра, у сали Коларчевог универзитета. На програмл'. у првом пелу: Бах—Бузони. Скарлати — (Две сонате). Лнст. — (Соната Н-то11). а други део програма посвећен је искљ\"чнво Шопену. Почетак у 20.30 часова. Цене места ?д 10 до 40 динара. Улазнице -е продају код „Хармоније". Престолонаследников трг 12 и на благајни

Јуче је освећен Дом слепнх девојака у Београду На Гундулнћевом венцу јучв пре подне освећен је Дом слепих девојака. Пре извесног времена на овом истом месту налазила се мала партерна кућа. у којој " је могао да стане врло ограничен број слепих девојака. Како се. јавнла потреба за всћнм броЈ "ем постеља и просторија. услед великог броја слепих девојака, Одбор госпоћа за заштиту слепих девојака узео је иннцијативу да се сакупе сретства, с којима би се мала кућа претворнла у прнстојан дом. Архнтект г. Л>убиша Савчић бесплат« но је направио план за прошнрење зграде. а уједно је и био надзорник за време рада. Многобројни грађани града Београда обнлно су помогли Одбор, а све београдски циглане бесплатно су нзлиферовале потребну количнну цигле. Тако је дом могао бнти на време завршен. То је лепа и пространа зграда са неколико великих спаваокица н свим потребннм просторнјама. Свечаностн освећења прнсуствовалн су у име Њ. В. Краљице дворска дама г-ца Мирка Грујић. у име Њ. Внс. Кнегињв Олге г-ђа Лозанић, затим нзасланнк Мннистра војске н морнарнце као и изасланици многобројннх београдских женскнх а уопште културних н хуманнх удружења. После освећења, г-ђа Ројка Андрејевић, потпретседница Одбора захвалила се свнма присј-тним н отсутним добротвори ма, па је неколико пнтомнца До* ма нзвело врло леп концертнн програм. После свечаностн. отворена ј« изложба радова слепнх девојака. Депегација југословенских бнвшнх ратника на конференцији бнвшнх ратника и свечаностнма отварааа Инвалидског дома у Риму Јуче је, под воћством г. Љубомира Стефановнћа. адвоката, претседника Југословенског .Фндак"-а, отп>товала за Рим делегација наших бивших ратннка, да присуствује конференцији савезиичких н непријатељских бивших ратннка н великој свечаности отварања монументалног инвалидског дома у Риму. Делегацију састављају још: г. Лујо Ловрнћ, рез. потпуковник, слепн инвалнд и претседник Са- . веза ратних добровољаца и г. Драг. Ђурковић. претседник надзорног одбора Удружења ратних инвалида. Ова конференција. на којој ће поред сзнх савезничких земаља бити заступљени овога путц Немачка. Аустрија и Маћарсха, наставак је конференције. која је у септембру о. г. одржана у Берлину н бавиће се проучавањем и пешчвзњем пнтања заједпичке ^чрадње свих ратника на одр•кањ\* светског мчра и оснивања једног међународног савеза бив•цих оатника. Свечаности отва•\чњи Инвали^ског дома. која ччлп 11«» тан поославе италлјанске победе. присуствоваће највиши претставницн Италије.