Vukova prepiska. Knj. 2

о

ЛУКИЈАН МУШИЦКИ 13

имати постолнно правило п постожнна извини, по коим нам и умђ и уво дђиствуе. —

Да направимо себи таблицу, представлноћу измфне свно согласнихљђ писмена. Овде разумевамљ само измбне лексткалне, не граммамческе; на пр:

6 предљ каквима се писменк и како се Г премђно. — Лаимнљ вели, зегђо, а д | после у граммамческом савтанло Њ. на (о р. = земра, земреши, зеттрбита. А4з | ређо или арређо. Нф%мацљ: 1тећ табе,

к | тећ табећбе. Грекђ: Лаџштфог мћсто 2 У Р7 и пр. Ааиледви; дрзио« мћсто болида“. —

Ето видите, како изменјио, избацуо како им уво дира. Ал' ево примђрљ изоставлеши у самом славенском : «обеттшало м%ето ебветшало; ебрашцете, — «бвраценте «с. да вози вос знате.

Но гди се уво не вредђа, добро е држати коренљ. Сад' ево прекш отговорђ: женидба, свадба, удадба, просидба, косидба. Шипка. Задужбина. Гаћникљ, помоћникљ, добросрећникљ. За гатнњикљ, помотнљикљ 4 ни самљ ни чуо, и не допада ми се. Паче, пач! , пачица; пуце; срчаница, маме, мачетина, мачица. — Овде смо по пталанском и греческом вкусу изоставили т, д, ч. Но кадкадђ могли бнсте у затворитедном шбавити или открнти и коренљ, као што стои по гречески еловари: Орчаница (Ф срде, срдце, срдчаница). Узки или уски! И он волео второ. Ал онда бн морали писати тешкли, тешко (и право би бнло). мћето тежкш, тежко. Будите сопзефиепз: онамо с, а овде ш. А ж у задужбини. А кад се граммалчески измћну речи, онда се врате первобмтна писмена, узакђ, узанљ; тежакљ, за душу. 4 ћу то у мови граммалки шевђтлити греческимљ езнкомљ. Ођ Богомљ. Не ће писмоноша да чека. Онђ нек; иде, а а ћу наставити друго писмо.

У ламинскомљ преводу Србске Оде, казао 'сам Зећазећафоуснии, отЂ слав. родителног. А отљ пменителног требало бн: Чећавећаворастит (пи то бм по тому правилније бнло, што би странни знали, како има у именителном, ал никако не звечи по обненованном (и овде извадђено в: обвнкновеннк)