Vukova prepiska. Knj. 4

104. ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ,

и одавде; него вас молим, да му дате ову моју нову књижицу, и да га за мене пољубите у скут и у руку, и да га молите, да би милостиво лице своје опет обрнуо к мени. Моје су прозбе њему познате; оне су мале и премале према његовој величини и могућетву. Прва је моја прозба, да одговори Гриму, као што ми је обрекао лани у писму од 2. Јулија; она је за то прва, што се тиче њега и његове чести и славе. Ја сам Гриму писао неколико пута, да ће му Господар јамачно одговорити, и давно би му одговорио, него је забуњен с којекаким народним пословима; тако му се и ону писму може изговорити, што му прије није одговорено. Ја сам лани писао Господару, ко је п шта је Грим; а Давидовић вам то може још више казати.

Ја би вам желио послати и више ови моји Забавника, али не знам како ће и овај бити примљен: кад сам ја тамо у рђавој чести, моја књига мора бити још у горој. — У овој је књижици трво и најзнатније оно, што сам ја тамо с милостивом помоћу Господаревом скупљао. До воље и милости Господареве стоји, да тако опишемо све наше тамошње намастире. Ако сте ради знати, како сам: само сам здраво, фала, Богу! а у осталом сам зло, не може горе бити. Од пренумеранта на ову књижицу скупио сам, те сам платио кирију за кућу и до сад којекако живио; а у напредак Бог зна како ће бити. О Њемачком новом љету ваља ми плаћати самом књиговесцу више од 100 1. сребра а двапут толико ваљало би ми да искупим којекаке ствари, што сам подавао у залогу. Ја се једнако уздам у Господара, да ме неће оставити. Ако не могу толико бити срећан, да ми одреди пензију, за коју га молим већ има пет година; а ви га молите барем штогођ да ми пошаље сад у овој невољи. Кад би се смиловао да ми пошаље 1000 Фр. сребра, онда би сам намирио ове моје све мале недоскутице, гледао би, да наштампам српски ону његову историју с портретом његовим (па би сам је послије наштампао на Њемачком језику, да се каже, да је преведена са Српскога). Ако би ми послао више (од пљаде Ф. сребра) онда би сам више п чинио; а ни мање (ако ми пошаље) не ћу одбацити.

Ви ћете мени учинити велику љубав, ако ми одма одтоворите на ово писмо; ако ли ми не одговорите ништа, онда већ знам шта је.