Vukova prepiska. Knj. 4

ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ 105

Поздрављајући вас љубезно, и препоручујући се старој љубави и пријатељству, и молећи вас, да ми на ово писмо побрво одговорите, с пистиним почитанијем остајем

У Бечу 14. Нојемвр. 885.

Ваш покорни слуга 1557 (ОДИ ке

[Вуков препис у арх. 0. К. Академије бр. 83086]

(5

Благородни Господару Васо, Менп љубезни и високопочитајеми!

Чест имам јавити вам, да сам дошавши овђе из Земуна, имао срећу примити превисоки указ Росијскота Императора Николе, у коме ми по милости својој одређује сензију по сто дуката на годину, и то ва моје књижевне труде као што ћете виђети из приложене овђе копије с реченога указа. Ономадне сам (4. Октомврија) већ примијо преко овдашњега елчије за три мјесеца 25 дуката. Истина да се у Бечу с овом пензијом не може живити као што би ваљало: али опет, Фала Богу пи Цару на милости, најглавније се потребе њом могу закрпити, то јест: платити хвартир, п купити љеба п дрва. Ја се надам, да ће и Господару и вама, као и свима мојим осталим пријатељима овај глас бити врло мио и повољан. Сад само још остаје, да ме ви доведете у пређашњу Господареву милост, па ћу онда бити срећан са свим. О томе ја вам ништа више незнам писати, осим што сам вам говорио у Земуну. Ја сам се десет година дана једнако трудио, да заслужим Господареву милост и блатоволеније; и не знам никака узрока, за који би се он на мене могао срдити, већ ако, што му на позивање нијесам смијо тамо доћи, и што вичем на Германа. Што се тиче првога, ви знате да су ђекоји, још друкчији од мене, одатле бјежали (као н. пр.: Вучић и Топаловић); а ја мислим, да је свагда мања кривица одовуд тамо не доћи, него отуд амо, пли куд на другу страну, побјећи; а особито Господар сам зна, да ја ништа нијесам скривио, него само зато не смијем доћи, што се бојим, да ми се, по Германовим лажама