Vukova prepiska. Knj. 4

106 ВАСИЛИЈЕ ПОПОВИЋ

и интригама, не учини још већа неправда него што је учињена. Може бити, да сам дошао тамо, да би ме Господар по своме великодушију за све милостиво наградио; али залуду, кад ја то извјесно не знам, па се бојим; а особито, као што сам вам и у Земуну казао, ја нијесам рад тамо ићи, да наплаћђујем од Господара дуг (за Германову крађу и пријевару) него сам рад доћи, да му благодарим на милости. Што се пак тиче другога, ја на Германа морам викали, јер мени нико на овоме свијету није више зла учинио од њега: он је мене лишио Господареве милости, од које ми ништа на овоме свијету није драгоцјеније; па и то, да је само мене несрећна учинио, не би ни по јада било; него с чим сам се ја трудио да учиним Господару чест и славу, он му с оним учини срамоту !| Мало му је, што онамо има по 8.600 рубаља на годину, и што му Господар особито даје; него, свагда себи подобан, оће да се помогне мојим трудом на Господареву срамоту, а на моју несрећу! Џа му и то још није доста, него, да би покрио своја срамна ђела, на мене једнако, како ту, тако и по Петербургу, лаже којешта и опада ме! Сад ми кажите, како да не вичем на такога човека (или боље рећи нечовека)2 Но преко свега тога, ако ми Господар заповједи, ја нигда нећу рећи за њим рђаве ријечи; а и до сад ни пред ким другим нијесам на њега викао, до пред онима, који га познају ко је и какав је, и то само од онога времена, од како је јавно дошао у Земун, ђе га познају сви боље него ја, а прије тога чинио сам се, да га и не познајем, као што га управо нијесам ни познавао. |

(ад гледајте, како вас Бог учи. Ја вјерујем, као што сте ме и ви увјеравали, да Господар није на мене срдит, зато се једнако надам, да ме не ће оставити без своје милости. Око иљаду сребрни форинти имам дуга (које што сам на суво дужан, које што сам којекаке ствари подавао у валогу); а особито желио би сам, да ону Господареву историју (према данашњем времену још мало умложену, и управо, а не онако, као што је Герман нагрдио, особито што се тиче имена) наштампам Српски и Њемачки: Српски за народ наш, а Њемачки за осталу Европу, јер како би било Њемачки, онда би

1 После овота у концешту било па избрисано: Но поред света тога, да је он поштен човек, па да је п нашао за добро, да се она књига моја најприје наштамша у Петербургу, он би најприје молио Господара, да Господар мене на-

мири као што се пристоји.