Zakoni o poljoprivrednom uređenju Sjedinjenih Američkih Država

X

Савет поднео је извештај претседнику изражавајуки стање ствари овим речима: »Основи проблема који изазива незапосленост јесу неодговарујуће надниде у индустрији и неодговарајуће цене у пољопривреди«. Тиме је у исто време показао пут којим треба поћи, и влада ће скоро у свима законима који следују нстаћи начело и циљ да се васпостави »правичан однос између примљених цена ж цена плаћених од домаћих потрошача«.

Оспм индустрнских радника и фармера, законодавство има увек у виду »мале произвођаче«. Морао је неко да плашн рачун. То нису моглн бити саио поседници готовог новда, који су јако оштећени кад је Рузвелт оборио вредност долара. То су радили и други шефови влада кад су хтели да поправе положај пољопривредника разним девалвацијама: цене су скакале, дуговн се лакше отплаћивали, куповна моћ је расла. Оно што чини новину Рузвелтовог огледа јесте да је стао на страну произвођача, нарочито малих, жртвујући у извесној мери прерађиваче, које је оптеретио нарочитим »прерађивачким порезом«. Овај порез, који се убире највише од индустријалаца, служи као главни извор одакле влада исплаћује разне субвенције пољопривредницима, нарочито онима који засејане површине или број стоке. Сигурно је да су оштећени такође и многи трговачки посредниди који су се бавили извозом и увозом, водећи рачуна само о својим зарадама, не и о томе шта је најцелисходније увозити и извозити. Најзад, жртвоване су миоге индустрије које су биле заштићене од стране конкуренције, без обзира на то шхо су Сједињене Државе морале увозити робу ако су жслеле да им