Zastava — jutarnja izdanja

До сад имамо дакле извештај, да су радикални иаборници ивабрани у овим ме стима: Бешка, Вуковар, Ириг, Јавак, Каменица, Кленак, Крчедин, Череввћ Шид, Сурдук, Платичево, Рума, Добринце. У Ср. Карловцина ивабран је др Ђор^е Красојевић ва епархијс^аг вастунника.

Народна Скупштина у Црној Гори

(Од нашег сталног дописнива). Цетиње, 6. октобра 1906. Дебата о адреои и владина оотавка. Два састанка — од јучер и данас врло су интересантна и по садржају дебате и по ивненађењу и весељу, којим је скупштина примила саопштење о оставци владе Л Мијушковића, о чему сам теле> графски јавио. Јучерањи састанак — у недјељу отпочео је рад у 8 сети прије подне ув присуство свијех посланика и мин^стара и ув присуство великог броја публике, које покавује велико интересовање ва скупштински рад. Пошто је прочитан и усвојеп ваписник прошле сједнице читале су се интерпелације: Посланика вој. Г. Вуковића: Зашто није тоговински уговор ивмеђу Србије и Црне Горе ратифакован? Зашто није докончан пројекат уговора у питан»у нашљ‘>д ства црногорских поданика у Америчкој Унији, кад је тај пројекат у јунију прошле године предат овдашњој легацији Америчке Уније? — На прво питање одговорио је М. Мијушковић, да ратзф -ковање уговора, није могло бити док се тај не поднесе на родној скупштини у Београду, а на друго ће доцније одговорити. На интерпелацију, којом се пита мини стар унутрашњих послова: зашто имају муслимани веће повластице него ли оста ли грвђани у Црној Гори, што се противи и кривичаом закону, и зашто је војни минитгар довволио, да муслимани презиру грбове и одбацују их,које су каовојнестарје шине на фесове пришили ? Одговориће надлежни министри доцније. Неки пославици говоре, да се нз треба одмах упуштати у критиковање владе, него ће то доћи послије, а Ј Тошковић приговара адреси мањине, што је рекла да је данашња влада затекла и наслиједила пустош — Извјестиоц одборске мањине Раичевић одговара, да и ако је речено, да је данашња влада наслиједила п у ст о ш, не може се мислити, као да људи, који су у данашњој влади, а били су и у прија шњој, не одговарају за ту пустош На пошљ ;тку је Гаврило Церовић предложио, да се из ове двије адресе састави нова трећа. Ј. Пламенац у своме говору критикује рад данашње владе на свима пољима и вели, да ни на једном није се показала по виси .и свога положаја. Спомињз, како су неке личности ив данашње владе били противни увођењу устава. (Министри у падају у ријеч и питају: који су то? име нујте их!) Критикујући просвјетну политику пита, зашто данашња влада није усвојила законски пројекат о основним шко лама, који је пријашња влада с лремила. Износећи спољашњу политику осуђује покушај данашње владе, да књаза господара одведе у Дубровник; истиче важност до брих одношаја за Србијом и Бугарском. Свој говор вакључује са патањем: зашто влада није поднијела оставку, кад јој је КЊIB господар прије десет дана одрекао повјерење? Министар Дожић вели, како предговорник говори за министре као да скупштина има пред собом издајице а не синове свога народа и земље и изјављује, д а с е влада не боји критике и да ће свјетла образа устрајати све дотле, док не положи рачун о своме радуВој. Г. Вуковић узима ријеч и оштро критикује спољашњу политику данашње владе и осуђује неспомињање Енглеске, Француске у престојној бесједи, јер да су њихови суверени били увијек расположени наспрам Црне Горе. Ивостављање поменутијех држава у бесједи доводи у везу са

Италијом, коју бесј да такође не спомиње, којој је Црна Гора пала у чељусти шомиње монопол и т. д — због ч^га је опет Русија охладњела, те је ивм фу Ру сије и Црне Горе нестало пријашњих ти јесних веза. Вели: „С Русијом, с Русијом морамо ми радити“ (Свршаке с«)

Политички преглед.

Србија и Црна Гора. По одлуци црног. рске народне скупштине, њен пред седник војвода Шако Пегровић, као што је познато, поздравио је народну скупшти ну у Србији. Тај поздрав гласи од речи до речи овако: „На Митров-дан, 26. овог месеца, огворене су сједнице црногорске народне скупштине пријестоном бесједом Сматрам за овоју дужнЈСт а по скупштинској одлуци, извјестити народну скупштину братске нам краљевине о поменутом чину. Народни инабраници 81 црногорску народну скупштину шаљу српски братски пондрав својим друговима, са жељом да нас све у патриотекзм раду руководи заједничка мисао“. Нај тај тел грам народна скупштина у Србији није могла до сад одгов орити, пошто ни,е била на окупу. Данас пак она је послала овај телеграм народној скупштини на Цетињу: „Зохваљујући на брат ском сећању и срдачном поздраву, које јој је црногорска народна скупштина у путила у Београду честита започети парламентарни рад, желећи да буде благо дати по свестран наарекак братске нам кнежевине и верује да ће заједничке тежње српских народних ивабраника бити овен чане успехом. Председник народне скупштине, Мика Поповић“.

Србија за Босну.

Митинг за Босну у Београду. Београд 12 новембра. Данас је држан велики митинг у Бзограду и про тествов ! *о против насилничке упрвве у Босни и Херцеговини Присуствоввло је око 6000 људи из сзих странака и много депутација из унутрлшњости Србије Митинг је повдрављен стотинама телеграма из Србије Бзсне и Угарске Многи говорници (Драгослав Јовановић. Ђзрђе Јеленић и др) оцртали су жалосно стање народа у Босни. После митинга демонстровали су улицама са узвицима: Доле Аустрија! Живела а^тономиј * Босне! Жчвели Југосло вени! Пред краљевим двором приређенаје била патриотска манифестација. Никаква нереда није било. Полицчја је осујетила демонстрацију пред аустријским послан ством. Митинг је под председништвом Голуба Јањића, богаташа рентијера, Старо Србијанца председника „Српске Браће“ донео ову резолуцију: Резолуција: Митинг грађана српске прастонице, свију вера и странака увима најживљег учеш ћа у несрећној судбини своје браће у Босни и Херцеговини и шаље јој свој братски поздрав и бодрење: Мктинг једнодушно протесгује пред целим цивилизованим светом протав све горег поступања према народу у тим покрајинама од стране окупаторских власти које чак и просветним раденицима,хвлити народној, онемогућазају боравак у њиховој отацбини. И ако се Срблја у своје време покорила одлукама берлинског конгреса, које су би ле на њену грдну штету, она се тиме није одродила од тога народа. Зато митинг тражи да се и у Бјсни и Херцеговини примењују повитивни закони бзр као у нај□римитивнијим земљама. У исти мах, митинг одлучује да се упути апел на нозинарзко удружења у Париву, Лшдону, Рнму, Петрограду и Будим-Пешги, са молбом да она протестују против незаконитЈГ и неираведног поступања прама њиховим српским колегама:

књижевнику Петру Кочићу, и новинарзма: Стијепи Кобасици уреднику „Српске Ријечи“ и Ђорђу Настићу.

Дописи.

Адашевци, 9. новембра. Јучер је код аас обављев избор изборника за епкрхијску скупштину, и тај је обављен скроз непржвилно. Од 30 скупштинара и 10 одборника било је присутно тек око 20 њих свега. К»д је дошао па ред избор изборника, тражено је тајно гласање, но томе се успротивио жестоко наш па • рох Владимир Обрадовић и управо насиљем спречио је, да се не гласа тајно, а у томе су га потпомагали неколико његових слепих присталица. Кад то није ишло, устао је поп Влада и рекао: имаде две странке, самостална и радикзлна, ја предлажем ове и ове изборнике из сзмосталне странке и ко је за ту листу, нека устане. Устали су неки, а на то је поп Влада са својим присталицама надао вику, да се прогласи, да су сви скупштинари за листу самосталне странке. Бадава су многи довикивали, да то није довољно, да се мора гласати и да се морају пребројати гласови — поп Влада ни да чује, него је викао као помаман, а у томе су га помагали она шака његових пришипетља, на што су многи радикали напустили скупштину и не сачекавши да се избор доврши и прогласи. Ово је једно насиље, које је наш поп Владимир извео, и то онај поп Владимир, који је за овако насиље, које је бивши предстојник Бастајић умео чинити — умео надати читаву дреку и увек се представљао као мучениЈ у одбрани народних права и сви су га жалили сматрајући да се он из уверења бори за свој народ. Осим тога у отпису архидијецезалног административног одбора стоји да се бирају изборници на 2200 душа, а ми смо по предлогу поп Вдаде бирали 5 изборника. То је сигурно требало ради тога, да самостална странка добије један глас више. Но ми ћемо уложити протест прогив овога скроз неправилног и незаконитог избора, па се уздамо, да ће више власти, а и наша^ епархијска скупштина уток овај уважити. Ко не зна нашега поп Владу — скупо би га платио. Он се увек знао фарисејски пренемагати пред сваким и многи радикали су му веровали, али су сви заборавили, да је он пре пет година био кандидат у Моровићу са Куеновским програмом, само да се обори Стева Вацки и да је баш он са још некима ишао жупчнији и тражио, да се Стева Вацки не кандидује, него други когод са програмом Куеновским, а кад их је жупавија с тиме одбила, онда се поп Влада кандидовао сам са програмом Куеновим. Па ко зна, да су хтели и сада код прошдог избора да кандидују поп Владу место Стеве Вацког — тешко те не би он опет кандидат био бивше владине странке. — Зна се, дп је поп Влада код прошлих избора за наш црквени сабор био свештенички кандидат са бившим нашим предстојником Бвстајићем у Мзтровици. Дакле ето видите НЈчело нашега поп Владе; он је све и свашта, био је Куеновски кандидат за земаљски сабор у моровићком котару, био је клерикални кандидат год. 1902. за наш црквени сабор у Митровици, на епархијској скупштини архидијецезе год. 1903. био је у патријарховој калуђерско-клерикалној банди, био је члан калуђерско-кдерикално самосталне конзисторије, у којој је верно климао главом — једном речи био је све и свашта, штогод сте хтели, штогод је годидо његовом личном интересу, он је то чинио, ту је био Ето таки је наш поп Влада, а биће да га и његова најновија самосталска браћа добро познају, јер, како поуздано знамо, он при из, бору проте у Митровици није био кандидат самосталаца, и нису самосталци на њега гласали, । и не само то, него су му највиђенији самосталци митровачки рекли, да он није ни био њихов кандидат и како је он могао приповедати то, да је он кандидат самосталне странке! Имамо ми још много што шта о нашем поп Вжади да пишемо, но остављамо за други пут, па ћемо онда изнети и рад наше земљорадничке задруге, јер и ту ће се видити, колико наш поп Влада ради за свој народ, а колико опет за себе, па ћемо тиме доказати и онима, који су о нашем фарисејском поп Влади имали до