Zastava — jutarnja izdanja

сада лепо мнење — какав је наш поп Вдада добар и несебичан родољуб Наш поп Влада најновији само талац хоћ( да прикаже, да је заслуга самосталне странке. што је у моровићком срезу оборен Куе новац Стева Вацки, али кад је требало обарати Вацког, онда нису ни говорили о са мосталној странци, него о томе, да се обори Вдцки а да су то представљали као ствар самосталне странке, ми би већ онда показали, да нисмо самосталци, него радикали. Али што није било — биће, само нека нас Бог поживи и сви ови садашњи самосталци, 8 дојучерашњи Куеновци увериће се, да је ра дикална странка у нашем народу јака, да је наш народ сав радикалан, а шпекулантима н превртљивцима да нема места у нас.

Вести из места и са стране

Збор српске народне радикалне странке Срби члановн српске народне ради калне странке у Взлмкој Кик.нди саввали су јавни месни вбор са овим дневним ре дом: Повдрав председников. Автономни програм српске народне радикалне странке. О раду српског народног црквеног сабора од 1902. г. 0 раду српског народвог црквзног саборског одбора. Кандидација посланика ва варош Квкинду. Збор овај одржаће се у Кикинди 14. (27.) новембра, а позив на вбор потписало је две стотине сазивача. Даље вести о престолонаследнпну Ћорђу. Под горњим насловом имају „Франк фуртске Новине“ свој допис ив Београда: — „О српском престолонаследнику Ђорђу било је у последње време у једном делу штампе, која жуди за сенвацијом, најглупл>их вести. (Ми смо саопшгили о томе разне вести бечких листова. — Уред.) Причања о његовом гувернеру, францу ском мајору Лжасеру чији сам одлазак из Београда у сзоје време опширно опа ске у овом листу, и други ман>е важни дога^аји, који су се у причањима дотица ли престолонаследника, доста је доприне ло, да је гомила лажи успешно распростр та о српском престолонаследнику. Дожим да сам о начину живота и карактеру пре сголонаследника 'Ђор^а добро обавештен, па стога могу поуздано тврдзти, да са овим младићем, који ће некад управљати Србијом, не стоји онако р^аво, како се неки труде да га свету прикажу. Ослобођен стеге руског интерната (п*Ж !Ског корпу са), а због доста своје бурне природе, престолзнаследник се на своме српском земљишту није могао са свим безпрекорно по нашати. Он је починио неколико младић ских изгреда, које је прво прича дохватила а после је то увеличавано толико, док не постане читаве легенде. Неки пут он је избио овог или оног слугу што га, у нестрпљењу, није брзо услужио, често пута рекао је неком господину из његове околине, или у самом двору, напријатну истину, проводио је више времена но што треба у спорту, јер он је ловац, јахач, пешак, рибар па стога служба код њега није лака. Неко време он није волео науку, али је у последње време врло мар љив. У јелу и пићу врло је умерен, у весељу до сада није у ошпте још учествовао За женскињама до сад није јурио, а све шго се о томе пишз пуке су измишљоти не. Престолонаследник је пргав и напра сит, али ипак има меко и добро срце, он се неустеже, да сваког оног кога увреди, замоли за опроштењз. Он воле истину. Не слаже се најбоље са својим млађим братом марним, ћутљивим и мање даровитим Александрем, али је и то последаца вели ке разлике у темпераменту. Многи су дворјани чули од њега не баш најлас казије, али зато истините примедбе. Сто га у тим круговима у последње време није радо виђен. Једном дворјанлну рекао је, да је шеф аустријске клике, другом да је највећи лопов у Србији, трећем да спо ро мисли, а једном који радо исгиче своје мишљењз, рекао је отворено, да није у стању ни да мисли и т. д — Престолонаследник има дуга 40.000 динара; он јето

утрошио н< потпомагање разних патриота јер њему личио мало треба. Кад му је сад саопштено, шта све о њ^му пишу стра ни лизтови, рекао је он једном старом при јатељу свога дома ово: — „Ја признајем да сам починио неколико изгреда, што није одговарало моме достојанству. Сад ће и то престати. Ја вам дајем реч, да ћу се од сад трудити да будем потпуно озбиљан човек.“ — Престолонаследник Ђзрђе до сад је у ув?к своју реч одржао*“ Ирво забавно и поучно село у Иовом Саду. Јуче после подне у три сата одржано је прво забавно и поучио село у великој дворани хотела ,Јелисавете“- Посета овог села је била преко сваког очекивања. И лелика и мала дворана је била дупком пуна, да се већ у три сата једва могло добити места. Програм, који је трајао свега сат и три читврти, био је од присутне публике саслушан са ванредном пажњом, а да се публици допало све доказом је нехотично бурно пљескање. Нарочито је велико одушевљење изазвало с планом изведенс предавање г. дра МиланаЈовановићаБатута о народном здрављу. Господин др. Ватут се врлс радо одазвао позиву прирећивачког одбора, а дошас је у пратњи гг. дра Стеве Вукадиновића и др« Војаслава Кујунџзћа. С пажњом је саслушано 8 читање Кузмана Миловановића ЛазаревИ' ћеве приповетке: „Први пут с оцем на јутрење“ Исто тако беше с одушевљењем поздрављена песмг ,Растанак“ од Маринковића, коју је на опште до падање отпевао народни учитељ г. Ђорђе Пе тровић. С радошћу констатујемо, да се баш народ наша нублика из 'Салајке, ајмашког и јовановскоl краја ванредно добро одазвала, а њој се ове забав< нарочито и прирећују. Прво село се показало ка( циновски корак у народчом образовању. Данас смем( смелије погледати у будућност, јер смо ево прона' шли један важан начин код ширења просвете ј народ. Мисао, да култура, знање продре и у најниж« слојеве народне, и то и у слојеве наших сељаш ево може да се похвали дивним успехом и покуша јем, који треба да буде школом, путоказем свим( нашим варошима па чак и селима, где би учитељ< и свештеници такође требали да приреде овак, забавна села. О првом селу ћемо у идућем број; опширније проговорити. Село српске занатлијско ратарске читаонице Изтина, да је у недељу по подне било одржан прво поучно-забдвно предавање у великој двораш хотела „Јелисавете“, те према оној' огромној посет! свако је држао, да ће у вече село српске занатлиј ско-ратарске читаонице бити слабо посећено, ал! ко-год је био тог уверења, тај се јако преварио јер је тога вечера велика дворана код „Три круне' била препуна сакупљеног света. Беше ту ратара занатлија, доктора, трговаца, учитеља, професора све се то помешало у једно коло, да се позабави ; заједници, онако српски, као што ми демократе т( већ знамо, јер нам је у крви. — Програм је би< леп и одабран. Прво је свирало тамбурашко дру штво лепе српске народне песме. Глиша Миркови! Је држао предавање о „важности телесног васпита ња“, коју је тему исцрпно и занимљиво извео, т< је врло пажљиво саслушана. За тим је свирао ј фрулу Сава Брзак-Текелија. Овај наш ратар так< је лепо свирао, да су га молили да одсвира пет шест песама, па би га још и даље молили, да ниј( казао: „доста је браћо!“ — Поеле тога је ђорђ< Петровић прочитао једну шаљиву приповетку ој Драгомира Брзака. При читању ове та°ке било ј< кикотања и смеЈ'а, а када је прочитана, узвикнуо ј< један младић: „наново“. Разуме се да да је и ов< изазвало општи смех. Чланови ,Невена“ су леш певали један дујет и један квартет на опште задо вољство, а тако исто и ратарско певачко друштво — После тога је блла јукс томбола. Ово је бил| једна засебна тачка зачињена пуно хумора и весе лих сцена. Затим је била игранка, која беше весел! и пуна живота. Све је ово најбољи доказ, да с, много можв, када се хоће и ми држимо, да би ова ко лепе вечери требало чешће приређ <вати. Нов талијански° конзулат у Турској Пишу нам из Београда: 20. пр. мес., отворе< је званично и на св^чан начин талијански вице конзулат у Призрену. Свечаној церемонији присутво вали су мутесариф, војнц командант, аустријск! вице-конзул и жеран руског вице-конзулата. Српсш митрополија, била је заступљена на тој свечаност! својим намесником и секретаром. Заставу је осветш католички биекуп из Призрена. Присуствовало ј 10 —15 првака призренских католика, за које с у опште мислило да наће присуствовати него д 1 ће под утицајем аустријзког вице консула у општ

далеко стајати од талијанског вице-конзулата. По свечаности ишли су новам вице-конзулу на честитање српски свештеници, професори, учитељи и чланови општипе. Нове Српске Земљорадничке Задруге. Ово дана основане су и потврђене следеће задруге: Српска Земљорадничка Задруга у Тарди Ј(у барањској жупанији) У управном одбору задругином су следећи: Живко Петловац, уједно председник задруге; Андрија Јовић, уједно заменик председника те Филип Манојловић и Лазо Петловац. Пословођа је Миливој ћзсић. Задругу је основало за први почетак њих 15, а према ваљаном раду задругином приступаће полако и остали честити и ваљани Срби у месту, који су ради добру своме и који су кадри да се по правилима задругинима владају. Еаала честитима Србима Барањцима у Тарди, који су пошли по примеру браће своје у осталима мастима барањскима (у Моноштору, Бану, Кишфалуби, Бремену, Качфали и т. д.)! Д»Ј Боже да се сад на њих угледају и остали Срби Барањци, и остала српска места барањска, па да што скорије дочекамо, да не буде српског места у Барањи без српске земљорадничке задруге! Српска Земљорадничка Задруга у Темеш-Певлишу (у тамишкој жупанији). У управном одбору задругином су следећи : Сава Николајевић, уједпо председник задруге; Мита Милошев, уједно заменик председника, те Љуба Чејић, Пера Стајић и Жива . Толанов. Пословођа је Јоца Гвозденов. Задругу је основало њих 16 задругара. И Павлиш је једно место српско, где је заиста крајње време било, да • се оснује српска земљорадничка задруга. Хвала Богу , што се чекало и дочекало се. |Али сада је потребно, ' да задруга и оправда она очекивања, која се у њу । стављају, а то ће бити само онда, ако се они, који • се око ње окупљали буду, узумеду држати вазда на । висини као прави задругари и водити своју зздругу само путовима, који успесима воде. Тада ће задруга и у Павлишу бити оно, што треба да буде а । тада ће Срби Павлишани ззиста моћи лакше, и ! смелије у очи да гледају румунској најезди, кој ■ им је до данас толико претила, а и данас им је । озбиљна опомена, како треба да сеупнудобро, ако । желе да успевају, да се одрже и очувају. I Српска Земљорадничка Задруга у Станчеву (у 1 тамишкој жупанији). У управном одбору ЗаДругином су следећи: Танасија Ђуричин, уједно председник задруге; Петар Миливој, уједно заменик председника; затим Ђорђе Степанов, Јован Момиров и Антонија Ристин. Пословођа је Илија Јорговановпћ. За’ Другу је основало 13 задругара. Од пет српских 1 места у такозваној Банатској Црној Гори оадјејош 1 само једно једито место ‘(Хрњаково) без српске " земљорадничке задруге. Сва остала места — Те. 1 меш-Петровосе!о, Темеш Краљевац, Темеш-Лукаре’ вац, а сад ево и Станчево — имаду и своје српске земљорадничке задруге. ! Неистине и претње. ! „Берлинске Ф о с ове Н о в и не“ имају из Београ, да ову вест (писану у Бечу руком „осведоченог , српског пријатеља“ Леополда Мандла): — Овдашњи (београдски) један дипломата у разговору с једвим новинарем рекао је о односима између Србије и А.-Угарске ово: А.-Угарски посланик барон ЈЦчкан ( отишао је на осуство, вероватно, да се он неће , у Београд све дотле вратити, докле се на управи земље буде налазило Пашићвво министарство (међутим г. посланик се вратио још 9. ов. мес. Ур.) ( На његово место неће се послати други дипломата, докле ова српске влада будв трајала, | јер је она према Аустро-Угарској много грешила. Државним срествима и сувише се агитује у Босни, Далмацији, Маћедонији, па и у јужној Угарској, а један део ( београдске штампе, коју влада плаћа, води борбу ( противу А.-Угарске. Српска влада сама иде на то, да се не дође до споразума у трговинском уговору са Аустро-Угарском, јер ее индустрија суседне мо’ нархије искључује из снију набава. Чланови српске . владе вређају (?!) безобразно монархнју и њену ди( пломацију. Идуће недеље српско новинарско удру-5 жење сазвало је митинг, на коме ће се критиковати данашње прилите у Босни. И овај је митинг дело владе, која је дала и потребна срества (каква ли пак срества требају за ово?! Ур.) за сазив ми. тинга. За време трајања делегација у Б.-Пешти избиће сензациона открића о смицалицама српске вл де. Изгледи су, да ће, чим се закључе делегациј* , отпочети акција бечке дипломације дротив Србије.“ ( Ове неистине и смешне претње са општаваш ( без коментара, само куриозума ради. I Српски сватови. ) Читамо у „Српској Ријечи*. На Аранђелов-д: з вечер видјело је Сарајево риједак призор. Око н< 8 ких 40 кала најугледнијих српских породица испр а тило је вородицу г. Гл. М Јефтановића га т<е ничку станицу, која отпутова у Беч на в/еч нв