Zastava — jutarnja izdanja

ЗАСТАВА ЛИСТ СРПСКЕ НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ (Вечерњи лист)

Брзојави.

Сомбор. (Телефонски иввештај. Стигао 24. новембра у 8 сати ујутру.) Овде у Сомбору победио је радикални кандидат Нова Машић са 204 гласа већине. Ивбор је трајао до поноћи. Одушевљење велико. Сомбор. (Брзојав.) Овде ивбор посланика довршен око поноћи. Гласало јавно хиљаду бирача. Радикални Нова Машић добио 602 гласа, др. Јоца Лалошевић 398 гласова. Сви 54 изборника који су бирали свештеничког кандидата гласали су на пароха Томића.

Изабрани посланици српске народне радикалне странке.

У овај мах још нисмо у стању да донесемо тачно имена свију посланика који су до сад изабрани. Многе смо брзојаве добили унакажене а ив некојих места немамо извештаја. Овде доносимо имена оних радикалних посланика, који су до сад ива брани. У архидијецези: Световни. Ср. Карловци: Др. Ћорђе Красојевић. Земун: Др. Миливој Бабић. Румски срев: Др. Младен Лисавац. Ердевички срез: Др. Александар Рокнић. Ст. павовачки ср е в: Др. Мита Стој ковић. Митровачки срез: Др. Миша Ми хајловић. Свештенички. Сремски КарловцииСтаро Пазовачки срез: Дамјан Прерадовић. Земун и митровачки срев: Паја Зековић. Румски срев: Јован Магарашевић. Ердевички срев: Јован Јовановић. У бачкој дијецези. Световни: Нови Сад: Др. Славко Милетић.

Сомбор: Новак Машић. Ст. паланачки срев: Кузман Ми ловановић. Ст. бечејски срев: др. Живко Продановић. Стапарски срез: Др. Бранко Вујић. Суботички срев: Др. Владислав Манојловић. Жабаљски срез: Др. Мита Мушицки. Свештенички: Нови Сад и ст. паланачки срев: Др. Јован Радивојчев. Ст. бечејски и жабаљски срев: Прота Милсш Папић. Сомбор, стапарскиисуботички срев: Александар Тошић.* У будимској дијецези. Световни : Мохачки срев: Ђока Космајић. Свештенички: Мохачки срев: Стеван Михалџић. У пакрачкој дијецезн. Световни: Ново-градишки срев: Др. Никола Ђур^евић. Свештенички: Пакрачки и новоградишкн срев: Прота Сава Стојакопи&. У темишварској дијецези. Световни : Вел. Бечкерек: Јоца Глигоријевић. Модошки срев: Тоша Рајић. Вел. св. миклушки срев: Др. Бран ко Илијћ. Свештенички: Вел. Бечкерек и модошки срев: Паја Милин. Арадски и Вел. Сент-Миклушки срев: Јоца Гавриловић. Свега досад изабрано 29 радикала. Сутра у суботу је ивбор у вршачкој дијецеви Тамо су кандидовани ови ради-ј кални кандидати који ће бев сумње сви бити ивабрани:

У вршачкој дијецези. Световнн. Вршац: Др. Марко Ранчин. Панчево: Др. Стева Јочановић. Вршачки срез: Др. Жарко Миладиновић. Белоцрквански срез: Др. Коста Хација. Уљмански срез: Мита Клицин. Ковински срев: Др. Светислав Новак. Црепајски ивборни срез: Др. Јован Радивојевић-Вачић. Перлески срез: Жива Витолић. Свештевнчки: Вршац, вршачки и уљмански срев: прота Божидар Поповић. Панчево, црепајски иперлески срев: Мита Шајић. Белоцрквански и ковински срез: Владимир Ристић.

ПОДЛИСТАК. У НАЈУЖНИЈОЈ МАЋЕДОНИЈИ

— Путописне белешке Ивана Иванића, Пролазећи дуж островс&ог језера, железвичк* пруга на догледу Петрског језера екреће све на виши терен. Сад путујем већ по битољс^ом вилајету, чија гравица иде средином островског језера, тако да једна половина истог лрипада битољском, а друга солунском вилајету. Стижемо на врло живу станицу Соровићево (турски >Сурович«), близу истоименог села, које је чувено еа својих винограда и одличног соровићског белог вина. Код саме станице озидано је више лепих кућа, у којима су трговачки магазини, дућани, ханови и кафане. Ова станица имала је у прошлом грчкотурском рату стратегиску вредност. Ја сам баш у очи рата путовао овим стравама и гледао овде истоваривање војске, топова, коња ихркне, која је долазила из Витоља и Солуна и са 1 ове станице колским путем отправљана на грчку 1 границу. Од Соровићева пруга се пење све на виши ' терен, који је го, непошумљен и слабо обде- , лаван, јер је камењар. Ово нарочито од ста-1

нице Бањице, крај истоимене варошице са 1500 становника чистих Срба, који у ооталом насељавају читав овај рај, изувимајући неколико турских и потурчењачких села. Између Соровићева и Бањице лежи станица Екши су (Кисела-вода), близу повећег српског села Врбени. После Бањице је прва ста ница Лерин. Овде напуштамо железничку пругу која иде преко плодног битољског поља за Битољ. Од Хлерина до Битоља има само још једна станица Кенали, а за тим одмах град Битољ, крајња станица железничке пруге Солун —Битољ. Ми за сада немамо никаква посла у Битољу, он нас се не тиче, пошто тај град није у Маћедонији. Само доњи, јужни делови битољскот вилајета спадају у Маћедонију.*) *) Битољски вилајет граничи се: са истока солунским: са севера косовским; са северо-запада скадарским; са западна јањинским вилајетом, и са југа Тесалијом. Битољски вилајет велики је 25.000 кв. клм. а има 920.562 становника. По простору иањи је за једну шестину од Косовског вилајета. Битољскии вилајетом управља валија у Битољу. Вилајет је подељен на пет санџака и то: битољски, добарски, елбасански, горички (корчански) и серфвџски (Србички). Санџаци су подељени на казе и нахије и то битољски санџак има 5 каза: битољску,

Ова железничка пруга нова је, али није потпуна јер нема излаза. Од Битоља треба још да добије везу са Јадранским Морем избивши на њ код Драча преко Ресна, Орида и Струге, Елбасана којим правцем иде и садашњи пут из Битоља за Јадране. Но слаби су изгледи да ће то ускоро бити, а питање је, да ли ће и у опште бити под турским режимом. Пруга Солун —Битољ има 218 километара дужине и 16 станица: Солун, Текелија (10 километара од Сотуна), Крџалар (28 километара), Гида (44 километра), Бер-Караферија (67 километара), Његош-Агостос (79 километара), Вртокоп (95 километара), Воден (110 кжлометара), Владово (119 километара), Острово (137 километара), Соровићево (159 километара), Екшису (164 километара), Бањица (178 килоприлепску, леринску, кичевску и охридску но има још и 9 нахија и то: крушевску, демир-хисарску, поречку, дримколску, дебренску, струшку, преспонеку, ресанску и моријевску. Дебарски санџак има четир казе и то: дебарску, матску, доњодебарску и речку. Елбксански санџак има три казе и то: елбасанску, грамешку и паклињску. . Горички санџак има четир казе: серфиџку, костурску, келониску и старевску. Серфиџки (Србички) санџак има шест каза: серфиџку, казанску, џумску, насекићску, гребенску и еласоњску.

Из бор и.

Ми смо још у јутарњем броју „Ваетаве“ утврдили, да су избори пошли путем, да ће наша радикална странка имати на сабору већину посланика Рачунамо да ће сви срезови и вароши у вршачкој епархији бирати листом радикале, као што се то у Бачкој догодило Да ће тако бити то потвр^ују иебори ивборника, то потвр^ују прошли избори. Наши бирачи у вршачкој епархији, треба да буду одлучни и дисципловани и да оставе на страну сва лична питања. Не тиче се ни Петра ни Павла него се тиче наше народне црквене автономије, тиче' се права народвих. Ми смо наследили од наших старих велику, вековну бор бу и ми морамо ту борбу да свршимо часно, у корист народа. И ко са те стране схвати ствар, тај ће внати где му је пут и мета. На челу свију епархија стоји до сад бачка епархија, где су свуда са великом већином где где и једногласно изабрани ра дикални кандидати Једногласно јз ивабран др. Влада Манојловић у Суботици, једно-

Врој 247. У Новом Оаду у гетак 24. новембра 1906. Година ХИ»

“Заот*жа“ жвла»и сваки дам два пута, а жедељом ■ поиедељижком једаред. Цежа је ва Угареку жад ое јутарљи ж вечерк>и ажст ваједно шаље на једав месец 2 кр. 40 пот. да четврт године 7 крува. Кад се јутарњи и /ечерљи лжст васебно шаље: месечво 2 кр. 98 пот. жа четврт годжне 8 крува 75 пот Аустрију и све остале земле ва четврт годиве 10 круиа. НароДИИМ бројевима од петка цеиа је: за иола годиве 2 круне, на целу годину 4 круне, * »а стран" вемље годишње 6 круна 50 пот. Поједини вечерњи бројеви стају 10 потура. Телефон бр. 131.

ИЗДАЊК ,РАДА“ ДЕОНИЧАРСВОГ ДРУШТВА. У РУМИ.

За огласе плака вв по 12 пот. од сжаке »рсте овакжх снтинх слова. Уредииштво „Заставе“ је у кукж г. Ј. Т. Чавжћх Аджвнистрацжја „Заставе“ иалааи се у кућж, гдв је Мжлетвћева штампарија у главиој ул. бр. 22 Дописи шал>у се уредништву а иретплата и огласи адкивистрацији „Заставе“. Рукописе не враћамо. Поједвни вечерњм бројевн стају 10 потура. Чек-конто 12008.