Zastava — jutarnja izdanja

метара), Лерине-Флорина (187 километари). Кенали (202 километара) и Вистов (218 км.) Цруга је врло солидно грађена и железнички □рагови и телеграфске мотке све је од жељези. * Град Лерин удаљен је три четврти сата од железничке станице, а лежи у подножју главног села овог краја Буфд и истоимене пошумљене планине, те је положај овог града врло леп. Иначе је то сасвим обична сиромашна паланка, каквих обичн) налазимо у унутрашњости Турске. Пошто је у пданинском склопу она се шири само у дужину протегнута је уз један поток. Ваше вароши, на десној страни на једном брдашцу постоје зидине старе тврђаве још из времена српске влада вине у овим странама. Те се рушевине сад озву »Куле«, а до њих је и једна православна црква у рушевинама. Поред Лерина пролази стари пут, који полази од Драча са Јадранског Мора преко Елбасана*), Струге, Орида, Рема, Битоља, Лерина и Водена за Солун. То је стара трговачка џада, која је спајала Јадранскђ са Јегејским морем. Она је и сада једина *). Елоасан је на реци Шкумби, центар елбасанског санцака. Има 15.000 становника, већином Арнаута. И околина му је насељена Арнаутима. Очувано је само неколико срнских села. Елбасан је чувен са свога доброг уља (зејтина).

сувоземна спона та два мора, пошто железничке цруге нема даље од Битоља ка Јадрансвом мору. У Лерину има 8000 становника, огромном већином Срба, али су они, у оскудици својих народних школа, Гркомани и ако, сем неколико чорбаџија и трговаца и не знају грчки. Покушаји да се у Лерину отвори српска шко ла нису, успели. Било је доста Срба у Лерину, који су молили битољског валију, да им одобри отварање српске школе, но без успеха! Грчка пропаганда и њен шеф, овдашњи грчки владика све је употребио, да код турских власти осујети отворење српске школе. Бу гарска пропаганда живо ради у леринској околини, али без већих резултата. Сем једне мале школице у Лерину и неколико школа у околини, Бугараши немају ничег другог у леринској кази. Нхрод остаје веран патријаршији и неће у окриље бугарског егзархата. Сукоби азиеђу бугарских и грчких комитских чета врло су чести у последње време у овом крају. У оближњем селу арменском догодио се 1904. г. страшан покољ, а то је заслуга ових туђинских, незваних ослободиоца«. Њихово супарништво плаћа Србин својом крвљу ... Лерински трг доста је жив, али је некад био још живљи. Сад му битољска пијаца јако конкурише. На леринском пазару води се жива

трговина са пшеницом и вином, том најглавнијом производњом леринске околине. Од занатлија има највише грнчара, самарџија, терзија и т. д. У Лерину је седиште и кајмакама леринског среза и патријарашког митрополита леринскомегленска епархије. Еадје Мегленска област потурчена у ХУШ. веку. један део њен спојен је са леринском епархијом, која је тада добила сној двоструки назив. И ако леринску епархију не насељавају Грци, већ Орби, свагде верни и одани васељенској патријаршији, ипак је духовни старешина, митрополит Грк. Тако је, као што знамо, у свој Маћедонији, Свешгеници су у градовима Грци или појелињени Срби и Цинцари, а сеоски свештеници су Срби, па како не знају грчки, они у црквама служе словенски. Старина ове вароши тамна је, али пре ће бити да је она постала у давној етарини, много пре суседног Битоља, пошто је Битољ постао пак у другој половини XV. века. Староседилачки елеменат Срби називају овај град Лерин, (погрешно се пише у нас Хлерин) а Турци и Цинцари га називају по грчком Флорина.

гласно је изабран др Мита Мушицки у жабаљском срезу, једногласно је ивабран др Бранко Вујић у стапарском срезу. Оваку поб ду очекујемо насигурно и у вршачком владичамству. У архидијецеви, у својпј прест^лници пао је патријархов кандидат, његов рођак, а ивабран је председник српске народне радикалне странке др Ђорђе Красојевић Оао маого значи и по нашу радикалну странку и по патријарха Ге оргија. Иааче су у целој архидијецеви изабрани свуда радикали и то са огромном већином осим у даљскбм срезу, где су па тријарашки спахилуци и где толики свет зависи од њега. У осталом у Сремским Карловцима, у /Јвљском среву и другде ра дило се новцем и о томе ће бити речд и на сабору. У овај мах још није могуће тачно утврдити, како ће бтги пдједчне странке заступљене ћа саб ру. Мањину сабора са чин>ав>»ће посланици самосталне странке, који ће бити међу посланицима мањине најјачи биће неколико клерикала, неколико равличија, Хоће ли бити они у свему сложни, видећемо Но срећа је што ће срп ска народна радикална странка бити доста јака, да узме у заштиту народна права. Нека је хвала народу, што је у овој до ста тешкој борби умео да остане чврст и није се дао ни завести, ни поколебати.

Рад окупаторке.

Сарајево, 20 новембра. Код нас изненађењз иза изненађења сваки дан избијају на површину, те се пуним правом може Босна назвати земљом изне на^ења. У последње вријеме влада је затворила српске школе у Љубињу, Завали, а учитељима у Д. Тузли и Брчком вабранила је настављати све дотле док не приме од вла од цертиф кате. Ове цертификате влада је увела својом наредбом прије санкционисања уредбе. Разлог увађања цертификата нава^а тај., што учитељи, који имају цертификате не требају тражити потвр^ење од владе, него је довољно да се са цертификатом пријаве код котарског предстојника, који је властан учитеља потврдити. На први поглед изгледа да је влада имала до бре намјере, али ко позна бзсанску владу посумњаће у њену добру вољу што она и сама у својој наредби о цертификатима открива, јер каже, да „влади престбји право цертификат одузети“. Овоме комента ра не треба, јер је јасно да је хтјела влада српске учитеље подчинити под своју прљаву власт. Колико би српска школа и српски народ имао- шгете, кад би ови цертификати остали у кријепости одма се видјел). Није намјера владина само у овоме, него јој била још једна много грознија, да ватвори многе српске школе, јер многе наше школе имају учитеље, који нијесу свршили потпуне науке. Ако не смијемо ова

кове учитеље држати, морали би бар за сада и многе школе ватворити, јер не мо жемо учитељз са ттпуном спремом плаћзти. Свуда у културним вемљама један нови закон ррши све старе наредбе и за коне, који се косе с њиме, само то није случај у овој земљи плача. Наша уреДба јасно наређује, да све наредбе донешеће стрије уредбе губе пра шу моћ ; али босаеска влада не обазире се на ово наре^ење него нам школе ватвара. Злр очо није да хилук ? На 17 ов. мј. одожшала се расправа пред овдашњим окружним судом против г. Стјепа Кобасица. уредника „Српске Ријечи“ и г Тешићу, пароха из Грачаца на тужбе судије Теодорозића ради увреде поштења почињене штампом. Тешић је писао, да тужитељ мије пристојно повдразио спровод, што се докавало али се у истом чланку рекло, да је тужитељ „неотесан“, па су обојица осу^ши по један мје:ец дана тамнице. Заиста драконска казна! На 18. ов. мј. проведена је пред истим окружним судом расправа протлв истог уредн Iка и пароха Поповића из Приједора, на тужбу др Бергера лијечника ив Приједора, који ја исте тужио ради увреде поштења нанеш^не штампом. Расправа је тра јала читав дан, на којој се испоставило ужасних сгвари, које су престаћиле тужћтеља као и његове протпостазљене у врло миверној и црној слицј. Навешћемо неко лико ствари. Констатовало се, да је једном болеснику дао маст за свраб да пије а он је боловао од неких грчева у стомаку. Једну жену лијечио од сушице, а она боловала на упали материце Једно дијете ујело бијесно псето, али га није хтјео прегледати, него га спремао марвеном лекару ,и т. д. Дакле све гровне ствари, које су свједоци под присегом посвједочили и оптужени ци бијаху ријешени оптужбе. Ова расправа изнијела је мизерну спре му дотичног лекара, а освијетила је рад босанских члновника и њихове управе. Из овога примјера може се видјети какве чиновнике Аустрија инпортира у ове орпске земље и какве мизерије мора ова рдна вемља хранити. Тим је веће зло за босан ску управу, што највиша инстанција ва лечаиштво даје најповољније и најсјаније мишљење о овом лекару, те га управ у звезде кује. То је доказ да нијесу ни ови бољи, јер какви слуга, такви и господар и обратно ЗКалосно је али је тако, што смо се о расправи могли освједочити, макар то влада не да ни рећи ни писати. Ми само велимо: иде ћупа на бунар док се не равбије! Данас је г Стјепа Кобасица уредник „Српске Ријеча" наступио ватвор од три надјеље. који му је досуђен на тужбе некаквог Јех₽ла из М >стара, што је навван у листу „Чивут“. Страшна и драконска кавна!

Нови Сад, 24. новембра.

Избор свештеничког кандидата у у Сомбору, стапарском и суботичком срезу. Кандмдациони одбзр српске народне радикалае странке кандидовао је ва свештеничког кандидата ва Сомбор, стапароки и суботички срез пароха из Парага Александра Тошића. Но он је неколико дана пред сам нвбор писао писмо главном уреднику „B»ставе“ј да се никако не може примити кандидатуре. Томић је био онда болестан и вамолио једног пријатеља, нека пише г. Тошићу, да је довео странку у неприлику и да треба да се прими. На ово није дошао одговор и кад се састао кандидациони одбор, Томић је то писмо прадао одбору. Одбор је онда кандиддвао Тошу Милића. Међутим су пароха Тошића приволели бирачи из стапарског срева да остане. Он је остао и они су га бирали једногласно и јавили то и у Сомбор. У Суботици су гласали међутим једногласно на пароха Тошу Милића. Тако је дошло да су бирачи та три срева гласали на два радикална кандидата. Изабран је парох Александар Тошић, Ми се радујемо његовом ивбору, али нам је жао што се догодио случај, да смо у један мах имали два кандидата, а није било времена, да се ствар уред^. ~

Изборна борба

у вршачком владичанству Избор изборника у Вршцу. У среду 22 о. м. обављен је у Вршцу избор изборника, воји ће бирати свештеничког посланика. Вршчани су једногласно изабрали 41 изборника, који ће сви гисати на радикалног кандидата, проту Божидара Поповића. Из белоцркванског среза јављају, да је тамо обезбе^ен избор радикалним кандидатима: дру Кости Хацији и пароху Владимиру Ристићу. Огромна већина изабратих изборника припада радикалној странци. Либерали се обукоше у белу пвну кортешујући за своје кандидате, али народ неће да глара за ону странку, која иде са патријархом Георгијем. * У вршачком изборном срезу (села у вршачкој околини) ввабрати су сами радикални изборници. Једногласан избор радикалних кандидата, проте Божидара Поповића и дра Жарка Миладиновића обевбеђен. * Бирачи вароши Вр шца одржали су 21. о. м. конференцију, у којој су радикални кандидати: прота Божа Поповић и др. Марко Ранчин развили свој програм. Њихов је избор потпуно осигуран, Јоца Недељковић, кога је »Браник« истакао без питаља, није се примио к^ндидатуре. Други кандидат није се за сада пријавио Либерали су почели да муте по ковинском