Zastava — jutarnja izdanja

срезу. Удружили се сви шарењаци, не би ли оборили радикалне кандидате Али всује им труд! У Ковину ће рздикални кандидати сјајно победити.

Политички преглед.

ТрОЈНИ савез. Полувв*нични лист „Прагер Тагблат*, што излави у Прагу, *ма извештаја, да ће тројни савев, ко ему инлави рок 1908. године, бити продуженјош на шв.т година, дакле до 1914 године. Тројни савезсу 1902 нродужили на шест го« дина. У смислу уговора савез се може само тада раскинути, када га на годину дана откажу. Ну и Немачкој и Аустрији данас је још потребан савев те га крлј свију ватевања н крпарења хоће да одрже Из угарског сабора У јучерааој сед ници посланичке куће продуж^на је рас права прорачуна ва министарство пољопривреде. Говорио је румунски народносни посланик Аурел Новак, који је трлжио да се црквена и државна добра парцели рају и дају сиромашнијсм вемљорадницима под вакуп. ПавлеЛавар говорио је о одгајивању животиња и о државним ергелама. Стеван Ч. По п говорио је о сре^и вању имања у Ердељу, а Золтан Вернат о исељавању и с тиме у свеви о оскудици пољских радника. Аустрија и Бугарска Вугарска вла да добзлаје пристанак аустријске и угарске владе, да се почну преговори око ва кључивања трговинског уговора ивме^у Вугарске и Аустро Угарске. Решено је да се преговори воде у Вечу. Од бугарске владе одре^ени су ови делегати: Сарафов дипломатски агент у Бечу, Боев, управник народне банке и Косев, начелник тр говинског одељења министарства спољних послова.

Хрватска и Славонија.

Оставка потпредеедлика саборског Старчевића. Између дра Мила Старчевића и вође Старчевићанаца Јозуе Франкаизбиле су неке несугласице, које ће се услед јучерашвег доглђаја у саборској седници још већма ваоштрити. На почетку саднице потпредседник др. Миле Старчевић аредложио је, да сабор изрази своје не годовање на нонашању посланика Франковца Едеговића и Лукинића, који су прошле седнице употребили неколико непарл&ментарних израза. Ова двојица су узајамно један другог оптуживали, ‘да с/ проневерили јавне новце. Када је; на почетку седнице потпредседник Старчевић, који је председавао, поставио питање, да ли сабор прима његов предлог или не, Старчеви ћева странка остала је седећи и тако су пот председника Мила Старчевића сами његови људи девавуисали. Старчевићева странка хтела је тиме да постигне, да резолуционисте сами изразе негодовање, али ови то провиде и остану и они седећи. На тај начин пао је пот председников предлог. Др. Старчевић повукао је одма конзеквенцију и поднео оставку на потпредседништву.

Из уста у уста.

„Куку м«ни, црној кукавицн! И не могах га подики I А баш сам га павила и неговала!... Из овојих уста сам му валогаје давала * Нарицала нева кашљава бака промуклим гласом над ввојим мртвим унучетом. Милоот мајчина, милост шенина је веома често слепа! Не види шта ради! Ето како та бака бевазлено привнаје свој страховити грех управо влочин — што га је учинила баш према ономе, воји јој је био најмилији. Тако оне све раде. То можеш сваки дан у сељачкој кући видети. Баба, мати, стрина или ма које друго одрасло женско чељаде, коме је пооао и дужноот, да храни и прехрањује ситну децу — нарочито до прве године — даје ии врло често непооредно иа својих тста. Прожваће и провавољн мало хдеба, погаче, проје, иедених колача, меса или друге које чвроте (крушне) хране, ва вавољак кљука детету у уста. Или ахватив вашикои наквог, било кашастог, било житког ј еда — н. пр. окроба, мандаре, кајгане, оутлијаша, чорбе, млека и т. д. — окуси најпре овојии устима да св увври, јв ли врвло или хладно, па тек онда пита детенце. Или загризе какву воћку,

кришку хлеба, клип пурењака, парче меса и т. д., па онда онај огривак тутка детету у уеташца, да га нжхржни или забави. Тако је то нешто обично, да ннкоме и не пада у очи. Шта више, то се рачуна у особиту пажњу и велику милоот, коју домаћи и од јабане радо примају. Дође н. пр. ма која жена иа села, па ће одмах — мила ради — дати детету што из својих уета, само ако оно хоће да прими. А како је то одвратно и видети! Кревуба баба оа неколико укварених крњадака у увехлим, модрим а често и разгнојеним деснима оираднога даха; жена са „6ипњом“ и давнашњим кашљем, којим је мало час читаве лопте густе гњиланине ивбацила.... залаасе својим вавољцииа и огрнвинама адраво, једро детешце, чиотих, нежних, ружнчаотих уста и иирисна даха! Човеку се смучи, кад и помисли, како би њему било, да мора од тог вавољка окусити... и чисто и« дна душе важали оно јадно дете, што не уме и не може да се од тог суровог насиља одбрани. И међу животињама је ретко таких појава. Тице, истина, кљуном залажу своју младунчад, али у томе нема никакве опаоности за њих. Сем тица где си видео другу животињу, да тако што учини? А ако би ое у томе баш на животињу и угледао, што се онда умиваш и переш; што дете купаш, бришеш и чиетиш, кад животиње тако не раде, него све те посдове језиком свршују? Што и ти не лижеш.... него се разумно и равложно служиш рукама и оруђем, да све то боље и достојније свршиш. Али и да не уамемо у рачуи, колико јетајначин гнусан, одвратан и аа човека недостојан, ипак морамо и на то поиишљати, да он може бити и по здравље опасан. Усне, непце, ждрело, ресица и крајници су често легло и седиште свакојаким болестима, а међу њииа је по гдекада и таких, које се ласно на другога преноое Амо спадају готово све болести слузокоже тих делова, које долаве од нечистоће (н. пр. жвале, нувла, јармч и тд.), а нарочито оне, које су познате као праве варазе н. пр. кихавица (балабан), куњалица (инфлуенца), окрлет (шардах), велики кашаљ, мраве, богиње и т. д. И ако оне на одраолом немају видљивих појава, јер је оно отпорније, те навали заразних клица боље одолева, ипак зато те клице, пренесене ив његових уста на нежну слузокожу дечјих уота могу ивазвати све оне промене у теду, које тим бодеотима одговарају. Другим речииа: отарије чељаде може бити привидно сасвии вдраво, па да ипак дете варази, ако му што из својих уста пружи. Од заразних болести, које се нарочито тим начином код нас на децу преиосе, довољно је да споменеи оамо вренгу (сифилис) и јектику (туберкулозу), па да свакога уверим, колико је јпо народно здравље опасан обичај, да се деци из уота у уста даје. У свету ое тога ради вабрањује, да се по поду пљује; да деца старије у руке љубе; да старији млађе у уста целивају; да се једним оудомили поотељом олуже; — у свету се боје, да ће млеком од заражених крава јектику добити; и ми сами говоримо, да „јектика кроз седам зидова пролази“; и ми оами већ четрдесет година верујеио, да ое таке болести могу и употребом заједничке кашике и убруса при причешћивању разнооити: — па ипак још и данас дајемо својој деци валогаје и^вавољке непоередно из својих уста — не разиишљајући колика је то опаоност за њих. Зато се јамачно и вренга и јектика код нас тако шире; — и то баш по селима, где им у другом овету није повољно вемљиште. 0 поуздањеи се то може рећи за јектику — оообито од новијег доба, од како јој се порекло добро повнаје, и од како је доказано, да ое она понајвише још у детињству захвати, па тек каоније из бије и мах преотме. Довољно је, да у кући има у опште какво јектичаво чељаде, па да се ситна деца, у непрестаном додиру с њим, од њега зараве, а где се не би заравила, ако оваки дан из његових уота храну примају?! Као што видите, отвар је веома овбиљна и замашна, и ако у први мах не изгледа. Ко, дакле својој деци здравља жали, тај нека нипошто, никоме и никада не допуоти, да их ко из уота пита и валаже. Ни са миродитељи, па ни деца међуообно, не треба то да чине, јер ое не може увек внати, јесу ли и они потпуно здрави. Она бака, што је онако над својим унучетом кукала, јамачно није олутида, да му је из овојих уста клицу јевтике предала, те га тиме варавила. Она је као старија и отпорнија тој бодеоти некако одолевала, и њега преживела, па ону жалоот дочекада... а таких случајевх је на све отране.

Др. М. Јовановић-Батут.

Вести из места и са стране.

Дубровник о Восни. У последњем броју Дуброваика* на уводном месту воментарише последње догађаје у Босни, па се зауставља на захтевима Босанаца и Херцеговаца на слободу штампе и друга грађанска права. Алв ко ће позвати босанску владу на одговорност? пита се м Дубровник“. Делегацијама је то право до сад стално порицано. Сем тога, оне ће увек гледати интересе вемаља које представљају, а не Босне и Херцеговине. Стога, вели п Дубровник,“ не остаје ништа друго него да се све босанске и херцеговачке патриоте без разлике вере и народности за сад споје све своје захтеве у један једини захтев — босанско-херцеговачку народну скупштину. Сва остала питања морају да мирују. Тек кад Босанци и Херцеговци добију право контроле и законодавства, онда ће имати времена, да сами решавају сва своја питања, завршава „Дубровник “ Не треба да се варамо. Земаљска влада може дати и слободу штампе и устав, и народну скупштину, али ће она и поред тога радити онако како сада ради, јер све се може изиграти кад се хоће да изигра. Осуђени СловациЈуче је судбени сто у Ружомберку прогласио пресуду над ружомберским парохом Аадријом Хиинком и друтовима му. Суд је пароха Хлинку осудио на две године државна затвора, 1500 кртна новчане казне и 1669 круна парничних трошкова. Дра Леринца Сробара, ружомберског |лечника осудио је на једногодишњи државни затвор и 900 круна новчане глобе. Андрија Јанчек осуђен је на по године државног затвора и 500 круна глобе. Осим тога су осуђени њих 12, који на 5, а који на 2 месеца држатна затвора и са по 100—200 круна глобе. Свештеник Јосиф Томик осуђен је на 4 месеца дожавног затвора, 500 круна новчане глобе и 416 кр. парничних трошкова. Осим тога свима осуђеницима одузео је суд политичка права на три године. Државни тужилац тражио је, да се казне пооштре, а сви осуђеници и њихови браниоци уложили су призив против осуде, изушвши Маћашовског, који се осудом задовољио. Железничка несрећа у Софији. Како јавља „Ден,“ догодила се прекјуче недалеко'софијске железничке станице железничка весрећа, услед које је настрадало више људских живота. У јутро у шест сати спустила се врло густа магла, услед које ниеу могли влаковође видети знакове те су проузроковали сукоб двају теретних^влакова. Сукоб је био тако јак, да су се обе локомотиве и неколико теретних вагона управо размрскали. Оба влаковође и ложаче нашли су ужасно изнакажене и згњечене, док је неколнко железничких чиновника што теже и што лавше рањено. Ново дело грофа Лава Толстоја. Из Петрограда јављају, де се гроф Лав Толстој одазвао жељи и молби својих пријатеља и штовалаца те написао дело о руској револуцији. Наскоро ће изаћи најновије ово његово дело под насловом: „Значај руске револуције,“ у којем велики мислилац руски исказује своје мњење о бићу и значењу руске револуције. И влада и револуционарци исчекују с највећом пажњом ово дело.

Брзојави „Застави“.

Стигли 24 новембра. Из угароког оабора. Будимпешта. Посланик Хенталер предложио је у седници посланичке куће, да се седнице продуасе ва 1 сат, док траје прорачунска расправа. 0 овоме ће се решити идуће седнице. Вев расправе је изгласан прорачун за министарство пољопривреде. Јапаноки планови. ЛОНДОН Кодјапанске војске у Источној. Азији опажа се јак покрет. Они јавно говоре да хоће Русе да потисну до бајкалског језера. Руоија и Јапан. Петроград Јапан чини велике тешкоће у погледу транзито трговине, вђжње на реци Амуру. Није могућа погодба. По свој прилици ће се прекинути преговори Зајам у окупштини. Београд. У скупштини почела је ра?права о ваконском предлогу о вајму. Оло виција опструира. Повећање броја регрута. Будимпешта. Код јучерашње проб пуцања с топовима рекао је фелдцајгма стер Кропачек да треба што пре да постарамо ва већи број војника код топ ништва, јер нас на то упућује искуство из руско-јапанског рата.