Zastava — jutarnja izdanja

који су већим делом извор свију издатака за автономне установе, боље би напредовали, тај би извор био обилнији. Уредба та је у опкој и подробној расправи усвојена. У ток данашње седнице унео је нешто „занимљивости 44 и говор дра Полита. Он је тражио реч пре дневног реда, да рекне своју о једној — како рече — врло важној ствари. Сабор му се одазвао молби и дао му реч Па и право је, да вођа једне странке обележи своје становиште. И странка му је у мртвој тишини саслушала говор, који је на њу био од толиког утиска, да ни једном речју није могла да даде одушка своме усхиЕењу. Говорио је о законодавном одбору. У своме говору — да ли хотимично или нехотице? опекао је и своје браниоце, самосталце, када је признао да др. Мушицки има право, када је рекао, да се сабор не сме при законодавном раду обзирати на то, шта ће рећи епископат. За чудо — ваљада се забунио — одао је признање садањем саборском одбору, што је зготовио неке уредбе. Но разуме се, да је некојим уредбама и заб вио. Говорио је и о политичкој ситуацији у Угарској и Хрватској, што му је доцније др. Мушицки замерио и доказао, да нити се може, нити је целисходно о томе овде говорити. Наравно да је Светозар Прибићевић одма скочио му у одбрану, та за бога он, дипломата, то разуме, али је и њега поучио др. Мушицки, те „признати“ дипломата заћута као заливен. — Иначе је доктор Цолит декламовао о свему и свачему — та већ онако, као што пише чланке у своме „Бранику“. За чудо само је тр лпут споменуо: „пре 30 и више година.. и Али је зато причао, да је говорио с цариградским патријархом, с министром и не знам још с ким. Посланици су најзад изгубили стрпљење, те повикаше: Доста нам је папаз јаније, на с?вар! И он тада заврши апелујући на (погодите шта?) слогу, та сви смо браћа, синови једнога народа, једне цркве. На овај говор дра Полита одговорио је др. Мита Мушицки, исправивши га у многим стварима и изјавивши, да саборска већина’ неће никога пречити, да слошки ради на добру народа и цркве. Опширнији извештај о овој седници донећемо у вечерњем броју. .

Енглеско-српска поштанска конвенција.

„Полмтмчкд Коресаодевцм ја ц саопштава ово: „Ивмеђу Енглеске и Србије, склопљена је пошта ска конвенција ва непосредне писмоносне н аманет не пошиљке; конвенција ступа у жцвот 1- јануара 1907. год Овај саобраћај вршен је до сада посредовањем швајцарске псштанске управе. Од сад ће све поштанске пошжљке ики непо средно ив Лондона ва Београд и обратно, што ће бити дале ко брже него ли до сад» ц .

Куропаткиново дело запленено

Читаоцима нашим јавили смо 1 били, да ће ускоро угледати 1 овета једао дело Куропаткино- 1 во. Наиме Куропаткин је описао ( цео руско јапански рат, повод 1 и увроке том р&ту, као и жа- ’ лосне прилике у Манџурији и ( у руској војсца, вбог којих су ' Руси претрпели порав. То дело 1 је и штампано пре неколико 1 ^ана и по себи се рзвуме, да 1 оу га како у Руоији тако и у 1 целом свету са највећом радо- 1 вналости и жељом очекивали. 1 Међутим како вести јављају ив * Петрограда руока ценвура је 1 го дело аапленила. Ово је ве- < лика штета, а потпуно се даје 1 равумети и оно влико огорче • ње које је овладало у Русији ’ усљед тога. Међутим то дело • неће појеоти помрчина, јер што 1 није могло угледати света у • Русију угледаће у другој др- < жави којој, а једна је књига без сумње сачувана, да се помо ћу ње то дело умножи и рав несе по свету.

„Ја сам чешка краљица".

Из Ирага јављају о овом дсга^ају. Чешки покрајински са I бор држао је своју седницу. У оаборницу рупи једна жена, а кад јој слуге препречише пут рече, да ивазову посламикч Ним бурга. Док је с слуга пошао по посланмку, несретницом овлада бесмило и она поче викати ив свег грла: Ја сам чешка краљмца. Влада је од мене отела ова моја владарска права. Ви, који имате веве са владом, тре* ба да ми прискочите у помоћ! Око ње се искупила била вели. ка гомила и покушавала да је утиша, но она се отрже, поле* ти према ходнику, вичући непрестано: И ћерка ми је кра љица, и ако нмје крунисане; али ја сам на то крунисана краљица! Саборски стражари једва је савладаше и пред&ше полицији која је одвела у вавод ва умоболне. Недело једне сулуде

У Будимпештж се десио овај жалостаи случај. Жеиа Јоваиа Парижија живвла је отуд, што је сиротијем сталежу ивдавала постеље за преноћиште. Одоноиад јој је дошла једна радничка жена, са отечении образииа и заиолила постељу да конакује. Како се гавдарици није никако свидила ова отечена жена, упути је, да оде у оуседну к}ку и таио ће наћи преноћишта, јер и сусеткиња живи од издавања поотеља на конак. И да би се што пре отреела те неоноснооие жене, сама је ивишла да приволе сусеткињу да ову приии на кОиак. Чии је изишла она отечена жена иввадн ив шпага бритву, дигне из колевке газдаричино дете од два месеца и убоде га два пут. На дреку детињу дотрчи и несрећна мати и остали укућани, и једва отму несретно дете од ове сулуде жене, која је хтела сво дете да избоде. Сулуду жену однели су под надзор у завод за уиоболне а рањено одојче у болницу на лечење.

Цар — самоубица.

И ако је кинески царски двор ва мотан густим велом тајанетвеноети, ипак ивбијају на јавност многе ње-

гове тајне. Тако је јавна тајна, да је кинеоки цар врло иевадовољан и да је под најстрожијим туторством своје матере царице удовице. Ливтови внају чак и то да је ово дана хтео себи зкнвот да одуаме. У глуво доба ноћи украо ое из двора и окочио је у језеро које је бливу двора. Дворскн слуга један опавио ј« то и еко чно је одмах ва мм у језеро, те га је нзвукао иа поље Оутра даи је пак пронесена вест, да је цар овбнљније оболео, те оад не може прнми ти никога. Држе га"као у ропотву, нвје му елободно ништа учннити што неодобрн удова царица, није му слободно бев њена одобрења ни равговарати оа државницнма м војиим представннцима. То га је бацило у дубоку сету, покушавао је да ое оолободи туторства удове царице, но никад му ннје пошло за руком. Сад је овладала њиме нека страва, да хоће удова царица да га отрује. И уољед тога толико је омрзао на живот, да је хтео сам себи- главе да дође.

Остајте овдје..

Млади и даровити српски песвик Алекса Шантић под горњим насловом спевао је ову днвну песму, која тако топло преклмње Србима, да се не сели у далеку Амернку и другде, већ чува и остане и умре на грудви своје вемље. Ево те пееме: Остајте овдје!... Сунце ту^ег неба Неће вас гријат’ ко што ово грије; Гркм су то валогајм хљеба, Гдје свога иема и гдје брата није. Од своје мајке ко ће наћм бо*у?! А мајка ваша земља вам је ова, Бацнте поглед по кршу н пољу, Свуда еу гробља вашнх прадједова. За ову вемљу бјеху оии дмвм, Увори св’јетли, што је бранит’ внаше; У овој вемљм оетаните и ви И ва њу дајте врело крви ваше. Ко пуста грана, кад јесења крила Тргну јој лисје и покоое ледом, Без вас би мајка домовииа била, А мајка плаче ва својмјем чедом. Не дајте суви да јој с ока лети. Врат’те се њојви у наручја света; Журнтв за то да можете мрјети На њеном пољу, гдје вас слава срета. Овдје вас овако познаје м воли А тамо нико познати вао не ће; Бољн су своји и кршеви голи Но цвјетна поља, куд се туђив креће. Овдје вам сваки братски руку стезве, У туђем св’јету ва вас пелен цв’јета; За ове крше све вас, све вас веже: Име и јевик братство и крв света. Оетајте овдје!... Сунце туђег неба Не ће вао гријат ко што ово грмје, Гркн су гамо залогаји хљеба, Гдје евога иема и гдје брата није..

Чувајте малу децу!

Ономад дееила се нвсрека у Бечу. Два детета, једаи дечко и једнж де војчиц?, који су били остављеии бев ичијег иадвора, пали су са трећег спрата у двориште, те су их преиели у болнлцу О ужасном догж^ају сазнали сио ово: У означеној кући на трећем спрату станује кочијаш Паханек, отац седморо деце, који по цео дан врши свој посжо, ж децу оставља на чување евојој 'жеии. У суседном етану станује раденица Хау* титецки, која се тешко влопати и стара за своје једино дете петогодишњу Јени. Иошто ради ивван куће и да не би своје дете оставила само, обично би га слала у стан кочијашев да буде са децом његовом како му

се не би никаква неорећа догодила. Тако је било и јуче. Мала Јени била је у кући Паханека. Али и овде беху деца остављена оама себи. Мала Јени и трогодишњи Алојв, син кочи јаша Пахамека, отворише један провор, попеше се на јадаи кревет и нагиуше се кров провор. Они падоше одмах иа калдрму дворншта. Алојв је [повредио лобању и оотао је лежећи онесвешћеи. И мала Јени повредила је лобању и потмљак, те је мозак изашао напоље. Одмах су поввадм телефомом помоћ из друштва ва спасавањв и лекар превио је ране малима У последњим часовима пре* несена су несретна деца ‘у двчију болиицу Свете Ане.

Брзојави „Застави“.

Стигли 12. децембра. Патријархова оотавжа Сремски Карловци. (Од нашег нарочитог иввештача.) Овде се поговара да ке патријарх Георгије одмах после Божића одступити. oтр а ј к Копенхаген Сво особље трамвајско страјкује.

Офврвраи бев обававо за готов новац, беа шконта, еа мога овдашњвг втовармшта но 100 кг. 1-а ораСЕ по ф. 18П ШЉИВЕ 6 по ф. 15'50 Товаж код „Два Арапжж* — ј Пажчеву. Адрвса ва твлеграмв: Ророттб Моћгеп. Интерубр. Телоеож бр. 111. I. 170* 2—3 = ПРОДАЈЕ СЕ = КАНТИНА без конкуренције на Т&артедеву. Упмтатм у кантмнн. - 2—3 Нова радња готових == одела == Пажте Сжажћа у' Ножом Саду, дужажска ул. бр. 36. добила је огромаж мвбор жајмодержжјог ♦жног ј«ншг и аимеког одела аа мужкв, жонвко и децу. = Цвме имвкв м утвр^еме = I. 112* 43111 II За Ш п • гарантовано у кантаиа од 5 кила Бакум 5. 7*40. Б. В«l.-Бечкереж. I. 1658 4—lo КО ХОМ ЈЕФТИНЕ РАКЈЈЕ БЕЗ КАЗАНА, иека купи код Радована Поповића трговца нв ИјуlЈ6ка к&мгу, из које се може научити како се праве ове ракије и маницулирати вином; цена јв 6 круна. Тако исто продајеи ва прав*ење ракије потребни иатеријал са прашком заједио цена је за 100 литара 8 круна. 18—20 1616 тгттгтттт

Тпммк Одговорим уреднмк Константии Брддвжровак. Орпвка пжжлмарнја дра Овет. Мнлетика у Новом Оаду