Zastava — jutarnja izdanja

ЗАСТАВА ЛИСТ СРПСКЕ НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ (Вечерњи лист.)

Америка се оружа.

Предоедник удружених америчких држава Русвел упутио је поруку сенату и сабору. Та је порука веома значајна. Он почиње с тим да се народ раввија као никад до сад. И том развитку могла би да нашкоди само безсбзирна шпе* кулацуја. Русвел много фали прилике у Америци, а то није до сад чинио ни он, ни други председници. Такво хвалисање није у духу америчком. И ту мора да има уврока. Уврок је тај, што је Америка у многом погледу доствгла врхунацу економском раввитку. Енглеска, Француска и Немачка развиле су своју индустрију до тога сте пена, да Америка не може више да кон курише с њима у Европи као до сад. А ту је и Јапан, ту француске, енглеске и немачке колоније које се раввијају и оте жавају Америци иввов. Какво је стање у Америци сведоче честе индустријске кризе ва последњих година. У погледу земљорадње и сточарства ударила је у Амервци тако^е руда у брег. Све плодне и згодне земље насељене су. И Америка је производила толико жита, колико је само могла. Она је водила најса вршеније и најинтензивније гавдинство. Она је интензивно гајила и сточарство на свима згодним пашњацима. Што има још ненасељене земље у Америци, то је све мочарно, нездраво, ту је зегљиште лоше, и што би се на том вемљишту производило. то се не би исплатило, то не би могло да се увови у Европу, јер би било одвише скупо. Извсланства европских држава, која су била у Америци да проучавају тамошње прилике, иврекла су да иввоз из Америке не може више растити, него ке опадати. То је с тога, што Америка не може да производи јефтина жита, на необрађеном земљвшту. Не може да гаји ни више сто ке. Све се то не би исплатило А од оно га што сад проивводи, све ће више и ви ше требати у земљи, јер је порасло ста

^новништво, па више треба. А и потребе америчког становништва све су веће. Ту сад долави нагли резвитак појединих европ ских држава, ту долази раввитак трговине европских држава, ту Јапан и т. д. Америка осећа да је код ње пошло унатраг и да ће она морати бранити своју трговину и своје да интересе“ врло одлучно. Зато иде за тим, да појача своје војене бродове. И подигне на већи ступањ своју војску. С тога Русвел у својој по руци вели, да Америка мора бар сваке го дине градити по један брод, који ће бати као најпећи брод других држава, а од пвремена на време крстарице, торпедњаче. Вој ска треба јаче да се вежба и т. д Русвел велвм, дајето зато, јер је бољи рат, него мир, који се може осигурати само тако, ако се жртвује народни понос и народно благостање. Праведан рат је бољи за будућност, но мир, у ком се народ при времено раввија. И боље бити у правед ном рату потучен, но никако се не борити. Све то може бити истина, али ко прети Америци. Коме пада на памет да тамо, нешто тражи ?! Што се Америка оружа да брани своје „економске интересе“ ма и ратом. И Америпи иде на горе и Америка се спрема да оружаном руком промиче своје „економске интересе“. У томе лежи нове, велика опасност по светски мир.

ПОДЛИСТАК. У НАЈУЖНИЈОЈ МАЋЕДОНИЈИ.

— Путописне белешке Ивапа Иванића. Од Лерина до Костура води, за турске саобраћајне прилике, добар пут. Прво веће село, на које наилази путник, јесте српско село Арменско. И Срби Арменци су, као и многи сељаци из ових страна безброј пута молили турске власти у Витожу, да им се даде дозвола за отварање српске школе, но све те молбе остале су без сљедства. Срби у селу Вамбелу пуних десет година моле за ту довволу па је ни данас не добише! Така јв правда у Турској! На самом путу лежи веће цинцарско село Псод е р. Оно је врло високо, на планини, уз коју ее пеае и цада. Некад су и ово село насежавали Срби, па кад се они раселише, вихова места населише Власи, које село про* зваше Писодер. Недалеко одавде налази ее јеверо, које прсфесор Ј. Цвијић назива »Малим Језе ром«, а које је на осталим картама погрешно названо Вентрок (Вонтрок) или Дреново. Мадо Језеро лежи 5—6 метара више од суседног Преспанског Језера, чија прозрачност није већа од 7 метара. У Мало Језеро утичу више поточића са високе планине Пелистера, која затвара видик ка битоњском по*у и Битожу. И на овом месту постоји ретка хидрографска појава, бифрукације. У дилувиално доба

Мало Језеро било је пандан језера М а лк а Пр е сп а, које је плитко, никад 10 метара дубоко. На западу од овог језера лежи велико Преспанско Ј е 8 е ро, под њим М а л и к Језеро, а још даже велико Оридско Језеро, о коме нећемо говорити, јер не лежи у Маћедонији. Од Преспанског Језера на југ лежи Горица (Корча) центар горичког савџака, варош зрнаутског типа са 12 000 становника. Од Горице на виже ка грчкој граници и Епиру (јањинском вилајету) настају већ густа насежа јужних Арнаута, из т. вв. »Тоска«, који су много питомији и културнији од својих севернвх сународника »Гега«. Ту смо већ близо граници Епира или садање јужне Албаније. Иначе је област око Преспанског Језера густо насежена патријаршијским Србима. У овим странама бугарска пропаганда има врло слаба успеха. Професор Ј. Цвијић, у једном писму од 4. септембра 1899. г. пише ми у Битож са Преспанског Језера ово: — »Преспа је светб словенско јсзеро; на стотине слика и црвава, не само хришћанских, већ и старијвх. Рибарсва села и у опште свет врло су интересантни и још једном сажажевам, што нисте могли сад доћи на језеро. Историјских словенских натписа нисам приметио (у Св. Зауму, на орид ском језеру помиње се цар Урош). Многе сам црвве и развалине узео у своје свице и

ако хоћете да дођете на један дан у Острово занимало би вас...« Доиста око преспанског језера и око суседних језера мноштво је очуваних и порушених храмова, све су то задужбине старих српских владара и поглавица маћедонских српских племена још из оног времена, кад су они од ученика Ћирилових и Методијевих примали хришћанство. • Висином оврајака Пелистера и Нерсчке планине, силазећи у низину Бистрице, и кроз сам српски живаж стиже се у чаробни град Костур. Овај град са својим лепшим јевером опкоњеним живописним планинама, очарава сваког путника. Костур и језеро му, са полуострвом, које улази дубоко у језеро оставл>а у истим изванредан утисак. Град је пун старина, рушевина, споменика, а нарочито цркава. Број цркава износи око 70, од којих се и данас у 40 елужи барем једаред у години. У свих цркава у Костуру за Србина су најинтересантније рушевине цркава св. Арханђела и св. Илије, које је саградио Синиша Немањић чија се државина простираше дољним делом Маћедоније и Етокијом. Престоница му је била, као што знамо, у Трикали, у садашњој Грчкој. Његове задужбине ове цркве у Костуру. црква св. Богородице у Јањини и многе друге цркве у царству, сведоче о великој побожности Србина Синише. Ових и суседних крајева сећали су се и остали српски владари и подизали у њима задужбине, од ко-

Народна Скупштина у Црној Гори.

(Од нашег оталног допионика). Цетиље, 18. повембра 1906. Нова адреса. Оставка кабинета Лазара Мијушковића измјенила је ситуацију у опште, те је и у скупштини и ме^у посланицима инван скупштине била општа жеља и мисао, да се према новоствореној ситуацији и адреса састави према приликама. Како су промјеном владе некм чланови адресног одбора престали то бити, и ако је створена нова ситуација није се бирао нови одбор. него

'је стари одбор само попуњен. Неки су мислили, да то не одговара приликама, него да би требало бирати нови одбор за адресу. Како нова влада није хтјела ни најмање утицати у ријешење ове ствари, то се одбор само попунио. Муђутијем адресни одбор овакав какав је равдијелио се одмах. Они чланови који су саставили и потписали приј&шњу адресу већине нијесу се сложили са новоивабраним члановима Симом Шобајићем и Николом Бајагићем. — Ристо Поповић из одборске већине хтио је саставити нову адресу. За то је био и Шобајић. Но разишли су се у начелима. Поповић је изјављивао своје мишљење, да садашња — нова — влада није парламентарна, док су споменута два члана била одлучно за мисао, да је данашња влада потпуно парламентарна. Тако је требало доћи поново до два нацрта, али је већина изостала, а појавио се нацрт адресе коју су потписали Симо Шобајић и Никола Бајагић. Ова адреса носи на себи обељежје компилације адреса пријашњих уз неке оригиналне мисли. Оригинална мисао је свакако она, где се у нацрту рекло: „Очинска брига вашег краљевског височанства потпуно је била схватила потребу народног учешћа при стварању устава и препорођај нашег државног живота, што је ваше краљевско височанство у Лучинданском прогласу на народ 1905. јасно ивравило. Ну, ма да је тада и поред жеље вашег краљевског височанства пропуштено учинити све, што су многи очеки вали, ваше садање освједочење у примјењивању најслободоумније уставности ослањањем на вољу народног представништва задужило нас је највећом благодарношћу са дубоким увјерењем, да ће ваше краљевско величанство бодро пратећи раввој уставнога доба и потребе његове иваћи на сусрет народном представништву: не само да се очувају уставом еагарантована права народна, него и да се прошире у духу савремености и потреба народних“. — Иначе овај пацрт усваја већим дијелом мисли и стилизацију пријашње адресе мањине,

Врој 248. У Новом Оаду у суботу 2б. новембра 1906. Година ХБI,

“Заитвиа“ ивлави сваки даи два пута, а недељон и понедељииком једаред. Цена је аа Угарску кад ое јутарњи и вечерн>и лист ааједно шаље на један месец 2 кр. 40 пот са четврт године 7 крува. Кад се јутарњи и . етержи лист васебно шаље: месечжо 2 кр. 98 пот. на четврт годжне 8 круна 76 пот. Аустрију и све остале вемље на четврт годжне 10 круиа. НарОДНИМ бројевима од петка цена је: пола годжне 2 круне, на целу годину 4 круве, 1 ва стран" аемље годишње 6 круна 60 пот. Поједини вечерњи бројеви етају 10 потура. Телефон бр. 131.

ИBДАЊ® ,РАДА“ ДЕОНИЧАРСКОГ ДРУШТВА У РУМИ.

За огласе плака ве по 12 пот. од сваке врст« оваквх сжтнах елова. Уредништво „Заставе“ је у куки г. Ј. Т. Чавжкг Адмвнвстрација „Заставе“ налави се у куки, гда је Милетикева штампарвја у главној ул. бр. 22 Дописи шаљу се уредништву а нретплата и огласи адиинистрацији „Заставе“. Рукописе не враћамо. Цоједкни вечерњи бројеви стају 10 потура. Чек-конто 12008.