Zastava — jutarnja izdanja

ника такође зрело. И дошли би- полако I Руси па и други. Ми смо Срби у многом преањачили Наш народ је увео нов правоппс и изба цио непотребна слова. И поставио начело Пиши како говориш Сад тек траже озбиљно руски научењаци, да се и са руским правописом учини то исто. Сад траже и у Србији и Црној Гори и Русији општинску црквену автономију, као што је имамо ми. Са поносом можемо рећи: нема у православном па и другом свету народа, који је у души толико уви^аван и слободоуман као наш А нигде се ова промена о женидби удових свештеника не може извести као код нас. Сав ће наш народ одобрити то и рећи: То је паметно. Чућете заступнике народа, народне посланике на сабору. А они други православни народи доћи ће. И поћи ће за нама, морају поћи, јер је женидба удових свештеника потребна и корисна и њима и народу. А цркви не може шкодити. ако се народни свештеник не успаљује, него има код куће своју децу и своју жену.

владичанства подићи нч земљишту све жупаније: темишварско и вршачко. — Од то доба је Српство много вемљишта вгубило — сузбило су на поречје доњега Дунава.“ „Негда је Српство испуњавало цео се верозападни део торонталске жупаније. Ве лики резмери мест® показују негд н»у сна гу ове расе народа. Пре прдесет година јсш је била већина српска испод С?гедина у Сиригу, Турској Кањижи, Јозефоау, Турском Вечеју — та су се места од тада помађарила — од Срп. Вочара постало је немачко, од Срп. Чанада и Срп Вел. Ст. Миклуша румунско место. Пре је простор! српскога говора од доњег Дунава поред' Тисе достизао до Мориша — од Панчева до Арада. Тај крак су други народи от цепили о.ч српског трупа. Тако је постало потиско српско корито, те острво српско.“ Говсрећи о г рн>ој Вачкој о том нггда њем срцу српског насеља, овако јадикује и сам тај учени Мађзр: „На овоме простору је Српство највиЈ ше изгубило. У време његова настањивал ња пре 200 год. цела зеиља је српскаби-ј ла И пре педесет година је 14 српских*; места нашла наука ту. Данас је само ма;ло| село Шандор у суседству Суботице ос ј ло српско. Од осталих 13 — 7 су пост. мађарска а 6 немачка“.

Завршује се та јадиковка са пештан। ском жупанијсм овако: • „Српство се негда простиоало на великом делу дунавске долине. У старом Вудииу цео један део вароши био је српски: Рацзар< ш. Тај простор је мал те не са свим изгубио. Т[и заостррљене насеобине * су му само преостале: Дужник, Ловра и . Текел, где се је развила делом мађарска де лом немачка мањина; док ове нарасту, Срп-! ства ће ва навек нестати из пештанске жупенсје “ Последња реч тога ученога Мађара о 'Србима је ово: „Простор српскога говора је близу пропасти. Од негдањих великих размера му преостало је још само 149 места и од њих само 92 су уједно скопчана — у доњим крајевима. У торонталском Пс-' тисју 12 опћина чине засебно корито, 4б! пак расуто је као островца, од којих 5 пада са оне стране Дунава, а 41 у доње крајеве.“ Према том дугачком низу нашег опа;даЕба забележио је само 8 места, где је јСрпство ојачало. 6 је добило од Румуна, 'а 2 од Словака, али је 87 изгубило. Још треба да додам да нам је доделио 5 вароши Сомбор, Нови Сац, В. Б^чкерек, ” Iк:шду и Панчево. Међутим смо по ву од 1900. изгубили Нови Сад, а

осим Кикинде свуда нас већ обилазе својом већином удружене друге народности. Па сад да се запитамо, шта је узрок да наш народ свуда тако нагло опада бројно, када видимо да га нису никекве природне непогоде — ни куга, ни глад протерале из ове земље, јер у исто време се други на истој вемљи све то више множе око нас, само баш Србин опада и про !пада. Да није онда нас каква ужасна бо^лест захватила, да се нисмо баш само ми какогод окужили, те нас чума тако треби и тамани? Није ни то случај, јер када стављају народну омладину под меру, да од ње цар бира себи браниоце, снда на првоме месту стојимо ми у сомборсеом, новосадском и бечкеречком војничком окру•гу у целој држави нашој, а баш ових дана !стиже глас опет из Сомбора, да је ва визитацији од трећине Срба становника сомборских било Срба више него половина свију за всјску способних момака. Кад да кле Срби и где су у мањини дају већину здравих момака, то зн&чи да Чарвојевићеви Срби нису ни данас ето закржљали, да Српство није од Бога болесно. (Саршаке се.)

Незаконити избор у Кикинди.

У четвртак 8. новембра започело је гла сање на посланичке кандидате ва наш народни црквени сабор, а довршено је ноћу око 2 часа. Полит је добио 142 гласа веше од Вl- а то је могло само тако бити што је учињена мнсга незаконитост. Пре свсга бирачка листа ништа не вреди, јер је погрешна. Врло многи бира чи немају гласа, а 1450 људи рекламованех, црквези одбор није тачно равгледао, нити увео све оне који би морали имати бирачко право; црквени одбор узео је у претрес тек њих неколико. Дакле бирачка листа нема ^редности. Пра гласању, било је пуно неправилности. Бирачи Мите Биримца немилице су одбијени. Председнак Марк^ Богдан на[.едlо је. да улазе по 20 бирача Политових и2O Биримчевих, јер бирачи других још три кандидата нису хтели одмах да се упусте у гласање. Па како је извршивана ова нередба председникова? Никако ! Председник као и заменици његови, сви наклоњени Политу, пуштали су у гомилама преко 20 Политових бираче у салу, где се гласало тако, да су се чссто све преметали у дан преко другога, а кад су дошли на ред гласачи еа Вирим ца, ту су поверљиви чугари или редари ( савесно пазили, да гх не уђе више од 20 1 него пре мање. А ако је повереник у то ку гласања упозој ио предс^дника, да за । Биримца нема 20 гласача, добио је одго- 1 вор: „Пуштајтс друге бираче!“ К*д је । неко .време чувао вр%та и варсшкч мсрнпк

и г. Стева Манојловић, а повереници Михај ловић и Малогајски тврдили да није било I. 20 гласача — председник Марко Вогдан I чинио се невешт, пушга Политове и вели: >: „Хајдмо даље ! Ви били пазити!“ .- Њима је очевидно стало до тога да ијПолит има одмах с почетка више гласова. у:Али председник и ваменици његови из у;умели су још и други начин, да Полит доI. бије више гласова. Кад су били гласачи .- за Полита, редак је случај био, да који и нема гласа. Врло редко су кога питали: а која ти је нумера кућевна? И: које 'си - године рођен? [,{ Паји Пандуровом и Ђурици Симићу, 1 кад нису умели да к»жу име „Полит“ ша - путали су им. Аци Малогајском шапутао Iје Богдан Малогајски. Јовану Јанковом I рекао је одборник Лаза Николић „Полит“. , Кад ја Лука Шибулов рекао да гласа на - „облегата“, повереник Малогајски Урош 1 упозорује председника и оградио се да ша- пуће Шана Рајков а председник је ућутао. 3 Па онда, Полић и Полит није тек једао исто. Бар три четвртине бирача гла сало је на Полић, а председници свагде су перовођама диктирали „Полит“. Кад је гласао Мита Миша Радак, свештеник Петар Симић напред му је рекао кућевни број, а шта су радили са гласачима за Виримца? Чим не зна тачно кућевни број, ма и најмања била разлика, председници веле: „На тој нумери ниси ти уведен — немаш гласа! Па чак и то, ма 1 он и једини био под тим именом уведен у списак бирача — нема гласа. Исти је случај код Виримца ако није рекао крштено име онако тачао. као што је уписан н. пр. Жива уместо Живко или Живојко и т. д. Много су неправедно одбијени бирачи ишли г Биримцу и добили на цедуљу тачан исказ, па и тек. број под којим су уЕвдени, јер он има препис бирачке ли сте, а председници ипак не даду да гласа. Тако Ника Николић рече „хајдемо да ље, треба и други да 'дођу на ред“. Друге су террли напоље велећи: ти си онде био већ једаред — напоље. Милути^ Мањул се повратио па рекао председнику „молим покорно, јасам р^аво казао нумеру“ а овај ! му одговори: „тамо ћеш гласати где су! те научили“. — Милану Ђ^рђевом вели председник: „О ч куд ти можеш имати гла-: са, кад си из Црње?“ 1 И повеееници Бирзмчеви водили су < белешке ко и на кога гласа — редом — 1 из којих се јасно види /а су председчици наклоњени Политу, те су Биримчеве гла- 1 саче гомилама одбијали, а од Политозих 1 тек „промене ради“. — Циљ је асан. Да < су други стидели би се такве победе, стп * дели би се ра^а, али они се пс-носе. Но <

ваљда нећемо сутра умрети, те ћемо се огледати јсш једном.

Ср. Карловци. 1. децебра.

Епархијска скупштина. Самосталци и клерикали држали су уочи епархијске скупштине састашк у Иађиш и .споразумели се. Склопили су и заједаичку листу самосталаца и клерикала ва епархијске одборе На самој скупштини дошло је до споразума између радикала и самосталаца и изабран је одбор од једних и других, а искључени су сви калуђери из одбора. Архимандрит Зеремсаи је доказивао, како калу^ери имају заслуга по српски народ. (Али не он и његови другови.) Скупштина је текла иначе мирно и глатко.

Нови Сад, 1. новембра.

: Злоупотребе код регала. Јучејебила скупштина нашег варошког заступства. , Расправљано је и о злоупотребама код регала. У тој су ствари установили јаке злоупотребе па чак и проневере. Др. Шлевак и другови тражили су на * почетку, да се ова ствар одложи, па да се ’ изнесе пред другу ^ванредну скупштину. Искали су, да се сав извештај штампа, ’ јер ако се овде чита трајаће и 2 и 3 сата. 1 Но то је већина одбила. Онда су др Шлезак и другови тра-1 жили, да позовемо чино?нике министар ства нек извиде ствар, а против фирме, 1 која је руковала са регалом, нека се од м^х учини судска пријава, а против чиновника дисциплинарна истрага. Деб*та је била дуга и жестока. Др Хорват из опозиције је изјавио, да они не сумњиче великог жупана, он далеко стоји од ствари. Јаша Томић се чуди, како могу неки тражити да се вод < истрага и да се одмах ствар преда суду. Ако је све зрело за суд нашто истрага. А ако ћемо истрагу, не можемо још давати ствар суду. Оа је да изаберемо одбор, у који да уђу људи гв свију странака, па чим тај одбор све до« врши, да се учини шта трсба. Иначе да се ‘збрг доказаних неправилности одузме у{права регала Бранковићу и компанији. Чуди се, 38што су нека хтели да одгоде данас ствар, а кад нисмо хтели да одгодимо, они траже оно, шго нема смисла. Или нек се одреку истраге, или кад хоће истрагу, нек јој сачекају крај. Др. Бранко Илић је изјавио ово: др. Шлезак и другови су на почетку седнице хтели једно, у правном одбору друго, а овде имају трећи оредлсг. Кад се они не држе оног што је решено у правном одбору, неће ни он Доказује да се мора прво