Zavod za statistiku

— хх —

дунавском и тимочком. У осталих девет округа тај издатак био је мањи од 50 динара.

'У пројекту закона о попису становништва, и домаће стоке, који смо напред изнели, предложена, је била дневница од 5 динара за пописиваче, који би вршили пописне послове у месту свога становања, дакле у својој општини.

Да је пројектовани члан остао у закону, онда би, према укупном броју дана, сума пописивачке награде износила 118.410 динара. У самој ствари издато је само 36.670:45 динара, дакле ни пуна трећина горње суме.

| Међу тим треба имати на уму и то, да би ме| стимице, ако пе и свуда, попшо био можда гре овршен, да пописивачи нису моради бесплатно вршити пописне послове.

Свакако неумесна је штедња издатка од 100 динара, у једној општини, која има просечно преко 900 становника, с обзиром на извршење онако важних операција, као што је попис становништва, и домаће стоке. Јер од овога посла има користи у првом реду сама општина, а после тек држава, која на овај начин добија ипвенгар целе имовине у земљи.

На, овоме месту потребно је да кажемо нешто и

О СРЕЂИВАЊУ ПОПИСНМОГА МАТЕРИЈАЛА

Чим је г. министар народне привреде одобрио да. пописне податке сређују дијурнисте, статистичко одељење примило је на тај циљ одмах повише ђака Велике школе, држећи, да ће они потпуно умети ценити важност. поверенога, им посла, и радити га са свом збиљом н савесно. Међу тим наскоро показало се, да је већина ових посленика, за статистичке послове апсолутно неспособна, не толико због неумешности, колико због недовољне пажње. Исто тако показало се, да ни бивши чиновници нису за овакве послове, пошто је онај метод, који је усвојен за сређивање пописних података, одвише монотон и моханичан, и треба с тога, при радовима ове врсте имати велико стрпљење и обратити им свуколику пажњу. Ово пак не може се захтевати од људи, који се примају онакога посла, само за то, да би имали више средстава за, своје издржање, и који су у свом ранијем службовању радили са свим друге канцеларијске послове.

При оваком стању ствари учињен је покушај са женскима, и ресултат је показао, да се оне за статистичке радове могу врло добро употребити.

Ово је врло занимљива појава, коју ми овде радо констатујемо.

Од 16. Марта до 20. Децембра 1891. године, радио је на сређивању пописних података свега 61 дијурниста. Од ових био је 31 ђак и то: 90 из Велике школе, 2 из учитељске школе, 4 из гимназије и реалке и 5 из трговачке школе. После ђака долази највећи број на бивше државне чиновнике, званичнике и пенсионаре, којих је било свега 13, из војске било је 5, бивших општинских званичника опет 5, и разнога занимања 7 Сви ови дијурнисти радили су свега, 3.072 дана, и према томе

долазило јо просечно на једнога по 50'4 дана.

| Женске радиле су дуже него мушки и то: од 16. Марта 1891. до 31. Октобра !892. године, а било их је свега 64. Оне су зато задржане на, раду дуже, што су биле поузданије.“

По својој школској опреми било је 7 пређишњих учитељица, 34 са потпуно свршеном Вишом женском школом, 8 са сличном школом овршеном на страни, 10 их је свршило само неколико разреда Више женске школе, а 5 само неколико разреда гимназије.

Све ове дијурнистке радиле су свега 8.176 дана. На једну долази дакле просечно по 197'8 дана.

Занимљив је овај преглед о распореду дијурниста по трајању времена њиховога рада у статистичком одељењу.

| IE | | à : IIpomenar-Pour Bpoj-Nombre des Р сет des Радили су дана дијурниста-сор без Travaillaient de jours | “8 58 45 | HE a ! 5Е | БЕ| 25 | 585] 58 | 55 Ба | БЕ| 25 | 28 | 55 | > RÉ в= јон | PB | SB | OF 1—5 .... o 4 9 | 819. 625| 7-20 6– 10 . . . 9 : 6 15 14:75| 9:88 1 12-00 11—20 .. 7 8 10 |1149| 468] 8-00 21—30 - - + + + + 7 4 11 11:49| 625| 8:80 31—40 • ts + + • 8 5 13 18:10 | 7:81 | 1040 41—60 + + · · 5 8 13 819, 12:50 | 10-40 6180 + + + « + - 5 6 11 819, 938! 8-80 81—100 • · - - .. 7 6 13 11:49| 9-88 | 10°40 101—200 + + + + • 6 10 16 9-88 | 15:62 | 12:80 | 201-800 + - · + 2 2 4 328] 313| 3:20 801—500 — 10 10 — |1562| 800 | Y omure-En général - · 61 | 64 | 125 | 00:00 100-00| 1 00-00

' ( особитим задовољством помињемо овде као најбоље у раду: т-ђу Емилију Бедићку, !-ђце Јованку Кокановићеву, Јованку Поповићеву, Марију Милутиновићеву, Марију 'Тодоровићеву, Милицу Милутиновићеву, Милицу Цветковићеву, Надежду Белићеву, и Христину Михаиловићеву. Г-ђца Марија Милутиновићева одликовала се и пртачком способношћу и израдила је повише картограма и диатрама за ово дело.