Zavod za statistiku

— XXI —

Из овога прегледа види се, да је женских, које су биле на раду дуже од сто дана, било готово три пута више него мушких. .

Односна. размера између мушких и женских, које су радиле

од 1 до 100 дана била је као 100: 75'5

дуже од 100 дана „ » » 100:262'9

JKeucke су особито при састављању главних прегледа, при сабирању и израчунавању размера. и процената показале далеко већу способност и савесност у раду, него мушкарци, те су с тога и задржате дуже него ови.

Из досад наведенога види се, да је на, сређивању пописних података радило мушких 61, женских 64, свега дакле 125 лица.

Свега су провели на раду:

мушки • · • + + + • 3.072 дана

женске · · · · · · · 8.176 »

у опште · · · · · 1.248 дана Просечно долази на 1

мушког · · • 504 дана

женску: + "+ · 1278.»

у спште «+ + - : : 90:0 дана

У име награде издато је свима , 8.911:25 динара

мушкима · · · ·

женскима · · · · 20.799:00 »

у опште · · · - · 29.640:25 динара Према томе просечна дневница износи код мушких + + + • · * · 9:90 динара

„ женских + + + + + + 255 »

у опште + + + + + · + · 2:65 динара

Сређивање пописних података било би много више „стало, да су тај посао радила лица с одређеном сталном платом, и да је слободан избор радника био ма и најмање ограничен. Јер ни један радник није могао остати на послу, ако није

долазио на време и ако није радио добро и брзо дати му посао.

Начин сређивања пописних података, био је удешен тако, да су из сваке попксне листе пре» нашани у спремљене обрасце утврђени подаци 0. сваком уписаном лицу на по се.

Оваких образаца било је шест, и то: први за бележење задруга, становника, по полу, затим оних, који су се о попису случајно затекли у дотичном | месту или су били ван места свога сталног GTAновања и где поименце;

у други образац бележени су становници по брачном стању, по писмености и својим недостацима, телесним и душевним;

трећи образац био је за бележење становника по годинама ;

у четвртом обрасцу груписани су становници по месту рођења и по поданству;

пети образац био је за податке о матерњем језику и о вери, а

у шести бележени су становници по занимању.

Ови обрасци попуњавани су из појединих листа за свако насељено место: варош, варошицу, село или заселак. Збир свакога места на по се уписиван је у табеларне прегледе, којих је било свега дванаест. Подаци појединих места сабирани су у општине, ове у срезове, и срезови у округе. Из окружних збирова састављани су општи прегледи за целу земљу, и то одвојено за варошко и сеоско становништво.

Из ових прегледа вађене су размере и проценти, који су штампани у таблицама овога дела. *

Пошто смо овде у кратко изнели ток рада око спреме за попис, и око извршења истога, као и рад око сређивања пописног материјала, ми прелазимо на излагање пописних ресултата.

Т АДМИНИСТРАТИВНА ПОДЕЛА И НАСЕЉЕНА МЕСТА

По члану 5-ом Устава Краљевина Србија дели се на 15 округа; ови су по закону о административној подели од 15. Марта, 1890. године, подељени у 12 среза, од којих је један (заплањски) доцније укинут. Пошто је ово учињено после извршенога, пописа, то је и тај срез остао у нашим прегледима, као што није ништа мењано ни односно општина, од којих су- многе доцније, после пописа, разгрунисаване или спајане.

Главно је дакле, да је у овом делу представљено стање, које се затекло о попису становништва. 31. Децембра. 1890. године, без обзира, на, промене, које су наступиле доцнијим одвајањем појединих села од извесних срезова, или разгруписавањем, односно спајањем, појединих општина.

У следећем прегледу имамо површину CBaкога округа, о бројем срезова, општина и насељених места.