Zbornik radova

температура у °С релативна влажност на улазу у пећину 12°С 86° ' 0 на 300 m дужине B°С 96% на 460 m дужине 7°С 98°' 0 Мерење је извршено 16. јула 1976. МОРФОГЕНЕЗА ПЕНННЕ Дегурићка пећина је изграђена хемијском и механичком ерозијсш пећинског водног тока. Посханак и морфолошка еволуција пећине не може се посмахрахи одвојено од еволуције крашкох процеса Бачевачке крашке обласхи. Са повлачењем неогеног језера копно бива изложено инхензивној флувијалној ерозији и денудацији. Доспевши до кречњачке подлохе флувијална ерозија је извршила есхумацију схарих, поврпшнских крашких облика и обновила крашки процес који је у неогену био ггрекинух хрансгресијом. На посхајање крашке ерозије хоком палеогена упућују неохени седи.менхи нађени у једној врхачи код Жабара. Површинска хидрографска мрежа се дезорганизује, водени хокови се селе у кречњачко подземље хекући кроз сисхем пукохина, а крашки процес посхаје главни чинилац изхрадње рељефа Бачевачке крашке обласхи. Морфолошка еволуција Дегурићке пећине везана је искључиво за деловање крашке ерозије. Y почехној фази, док су воде хекле кроз иницијалну пукохину, примарну улоху је имала хемијска ерозија. Расхварајући и односећи карбонахе вршила је проширивање инидијалие пукохине и схварала предуслов за инхензивнрање механичке ерозије. Y моменху када је механичка ерозија посхала прнмаран процес у морфолошкој еволудији пећинских канала, инхензивирају се процеси верхикалнох и хоризонхалног усаглашавања. Процес верхикалног усаглашавања је хежња воденог хока да свој уздужни профил приближи шхо више махемахичкој кривој параболе, док процес хоризонхалнох усахлашавања има циљ довођења воденох хока у шхо правију линију. О неусаглашеносхи уздужног профила и некадашњем инхензихеху процеса усаглашавања, речихо говоре велике разлике у висини хаванице које се крећу од 1,2 m до 10 m па и више мехара. Некадашњи сифонски и асцеденхни делови пећннског канала су разорени и унишхени. Данас је процес верхикалног усаглашавања у похпуносхи завршен, бар у проходном делу пећине, и може се рећи да се одиграва супрохан процес. Таложећи бигар на иницијалним препрекама и изграђујући бигрене пречаге долази до ујезеравања и смиривања воденох хока. Y новонасхалим пећинским језерцима вода халожи чесхице нерасхво рљиве хлине, и полако их захрпава шхо доводи до извесне верхикалне неусаглашеносхи воденог хока. Текући кроз иницијалну ггукохину водени хок је био принуђен да меандрира. Y хежњи да нађе шхо краћн хгух до пећинског излаза воденн хок је нападао рхове меандара. Разоравајућп нх схварао је мања пећинска проширења. Услед инхензивног верхикалног, слабио је процес хоризонхалног усаглашавања. Данас када је верхикално усаглашавање завр-