Zbornik radova

шено и када је водени ток изгубио кинетичку енергију ујезеравањем, хоризонтално усаглашавање је сведено на минимум. Старосх пећине је тешко прецизније одредити jep у спепеологиЈИ не постоји разрађена метода која би дала добре резултате. Међутим висинском и генетском корелацијом са облицима површинског флувијалног рељефа (терасе) и пећинског канала може се пратити њихова временска зависност. Пошто се пећина везује за изразиту терасу Градца од 5 7 m> хо време њеног стварања почиње са почетком усецања I радца испод ове терасе. Анализом је утврђено да је тераса од s—'7 m савремена алувијална тераса холоцене старости те следи да је Дегурићка пеПина млада пећина холоцене старости. ЛИТЕРАТУРА 1. Р. Лазаревнћ; Пећина Рисовача CAHY Зборник радова одбора за крас и спелеологију 2. М. Љешевић: Мокра пећина на Равној гори 3. Д. Петровић: Бачевачка крашка област ГИСАНУ Зборник радова књ, 1 4. Друштво истраживача ~В. М. Манда , Ваљево; из архиве