Zbornik radova

Када се дете први пут повије десна рука му се остави слободна да би било радно. Повијало се пртеним и вуненим пеленама а повој се плео од вуне. Дете се цело повијало до 5 —6 месеци, а ноге идо 10 месеци. Жена не сме да има однос са мужем 40 дана после порођаја. Прве седмице породиља са дететом лежи на поду, где се стави слама и ћилим. Ако се дете роди у кошуљици верује се да је „виловито”. Кошуљица се чува и када војник пође у рат узме се парче кошуљице, зрно кукуруза у комуши, двострука влат од пшенице и по једно парче од горњег и доњег прага на вратима све то стави се у крпицу и зашије у појас. Верује се да то штити од метка. За дете које се роди на Велики петак или Божић каже се да је ишло у облаке. Ако се дете роди са неким недостатком приписују му се греси старијих. Да би се утврдило на које ће се поколење одразити греси, изведу се у недељу волови на њиву и на коју бразду слети птица то ће колено испаштати, затим се волови пуштају и враћају кући. Када се дете роди оцу се цепала капа, а свекрви блуза или марама. Дете први пут загрли нека друга жена, она је даривала дете и сматрана је другом мајком. Брак са породицом те жене није био дозвољен. Бабине су се обично правиле заједно са крштењем и тада се дете даривало. Крштење се обично правило у Цркви, тада кум донесе парче платна (крсница) и на њему држи наго дете. Детету се такође одсече мало косе у облику крста и стави на очеву кошуљу и то двоје се обично ставља под дете, затим поп попрска босиљком дете умоченим у знамење, кум му да име. Деца су се чувала у колевкама на врху колевке се налазио тељиг преко кога се стави покривач да би дете могло да дшпе у колевци се налазила сламарица дека јастук и покривач, а испод сламарице се стављао бели лук, глогов трн, очеве преврнуте чарапе и ведеместар (ножић). То је чувало дете од урока. Када мајка жели последњи пут да подоји дете, намаже дојку љутом паприком или било чим љутим да би се детету огадило. Када дете добије температуру, онда се маст прпере у девет вода и тим се маже или се стављају сирћетне облоге. Ако дете болује од великог кашља, истопи се гушчије сало и даје детету три пута на дан по једна кашичица, такође се скува и пропасира корњача или жаба. Да се дете не би ојело стављена је маст у воду за купање, а ако се деси да се оједе онда се то место поспе катом, дуваном или прашином из куће (обично када се ујутро почисти). Када дете пуно плаче, мајка каже: „Сунце за гору, а (нпр. Милени) плач у гору”. Y том случају се такође саливала страва. У сито се стави чанак са водом, а олово се добро загреје па се спушта у воду. На површини воде се направи фигура онога од чега се дете уплашило. Сихо се ставља детету над главу, груди и ноге и каже се: „Лева рука крста нема, овде ника бољка места нема, бежи страва тера те очева и мајчина справа”. o.во се затим баци на раскршће. Још један начин да се одагна плач је да се умеси колачић са рупом у средини да се узме главица белог лука оде са дететом близу воде и каже: „YXY, ко те виче тражи ме вила из горе да пошаљем сина на весеље, послаћути колач и главицу белог лука ако