Zbornik radova

Побратимсхво, сродство по млеку и друга вешхачка сродсхва нису каракхерисхична за овај крај и немају никакве препреке за склапање бракова. Побрахимсхво се своди на обично пријахељсхво, а дојење хуђе деце, раније чесха појава, није значило успосхављање сродничких односа. Кумсхво је предсхављало скоро похпун сроднички однос. „Из кумове куће се не доводи млада, нихи се у њу удаје ћерка”. Кум је пошхован и наследан с колена на колено. Верује се да промена кума ухиче на пород и одгој деце, да баксузира и доноси несрећу. ОБИЧАЈИ СЕЛА РАЈКОВИН ОБИЧАЈИ ОКО РОБЕЊА ДЕТЕТА Раније су се обично више желела мушка деца због имања и очувања лозе. Нису посхојале никакве одређене радње за обезбеђивање мушког порода, зачеће дехеха или полне моћи младожење. Жена која није желела да неко време рађа односила би кошуљицу пређашњег дехеха под камен или неплодно дрво (јасика, бреза) а захим Y кући бројала онолико хреда од крова колико побачаја жели да има. После хог броја она може нормално да рађа. Да би се прекинула хрудноћа кувале су се разне храве (лијандер) или се схављао рен или биљка водопија у грлић махерице. Такође се пило пиво и исховремено јео квасац да би се изазвао побачај. Трудна жена не сме да носи иверје на крилима јер ће дехе повраћахи. Не сме гасихи вахру ногом јер дехе може да посхане вешхица, не сме да иде на раскрсницу јер се ху увек привиђа и осхављају белеге н уроци, не сме да једе зечије месо јер ће дехе бихи разроко, не сме се купахи нага јер ће се дехе ухо пихи, не сме да иде на дрвљаник, да налаже жихо за жехву нихи да иде хде кокошке скачу с хнезда, не сме нишха да украде јер ће дехе имахи флеке. Трудници не сме нишха да се одбије, јер ће мишеви све да поједу, на њу не сме да се баци земља јер ће дехе јесхи земљу, не сме се на њу ни ножем јер ће дехе имахи зечију усну. Када се кува ручак, па мрва хлеба упадне у јело и хрудница хо поједе дехе ће имахи падавицу, када се жена породи млеко не сме да јој падне на шпорех јер вхипе неће имахи млека за подој. Пелене не смеју да осхану напољу преко ноћн јер ће дехе плакахи и неће моћи да спава. Раније су се жене саме порађале у кући или где се у хом хренухку нађу (колиба, њива). Жена би чучнула и на земљу схавила ћилим, деку и слично. Пупак је сама секла српом и везивала га црвеним концем. Одсечени део пупка и посхељица се закопавају у ђубришхе, а на хгупак се дехеху превије крпа нахопљена воском. Верује се да ће дехеху бихи лепе и ханке обрве ако му се при рођењу намажу измехом. Дете први ггух окупа свекрва у млакој води, следећн 40 дана се прн купању у воду сипа мало зламења (водица која се донесе из цркве када се дехе роди), хом приликом поп даје дехеху име незавнсно од кума и уписује у црквене књиге. Иначе водидом мајка пере руке ујухро, када пође да музе краве. Дехе се купа хако шхо се полива од главе према ногама.