Zbornik radova

ОБИЧАЈИ ОКО РОБЕЊА ДЕТЕТА*) Народни обичаји су се данас доста измепили и у селима се све више осећа угицај савременог живота. Y прошлости жене због разних предрасуда а и немогућности да се доВе до њих, приликом порођаја нису одлазиле лекарима већ су биле ггрепуштене саме себи и врачарама. Постојао је низ народннх обнчаја који су, по народном веровању, могли да обезбеде зачеће детета: млада је на свадби бацала сито и зоб на кров младожењине куће; купала се у биљу и пила разне траве које је добијала од врачаре; на Веденије ујутру рано је морала да откључа цркву и притом је носила дарове цркви; Ако и поред свега овога жена није могла да затруднн одлазила је код врачаре која јој је стављала слово (печат за колач) на ш/пак, окретала га, а затим узимала од ње „белешку”, ствљала је у књигу и гледала да ли постоје нкакве шансе да добије дете. За најчешћи узрок неплодности жене сматрао се закључан катанац. Ако у току свадбе сватови пођу путем с чије је стране катанац а са друте кључ од тог катанца, а затим се овај закжуча (притом се говорило: „Ја закључавам хвоје тело да не може родити... година”). Млада неће моћи да роди док не истекне назначен број година. Жена неће моћи да има више деце и ако се клин, којим се цепају дрва, баци у ватру «а даи када је! родила мушко дете. Често је и мушкарац „кривац” због не пладног брака, међутшм он то скоро никад не призна. Да би се обезбедила полна моћ младожење на свадби му врачаре гатају. V овом крају, родитељи више желе мушку децу јер је обичај да мушкарци остају са родитељима на земљи. Да би млада добила снна: на свадби при улазу у младожењину кућу подиже увис мушко дете „накоњче”, окрене га хри пуха и пољуби. Дехе не сме да буде старије од једне године јер се верује да уколико је дехе мање порођај ће бити лакши; ■ младенцима за прву брачун ноћ кревет намешха мушкарац. Да жена не би неко време рађала морала је да носи „ушивахак” (појас од конопља у који се схавља вуна и корен кукуруза), Такође се верује да жена не може да затрудни док доји дехе па су зато чесхо деца дојена и по неколико година (3 и више). Да деца не би била чесха, млада у хоку прве године брака није смела да меси хлеб, нихи да буде редара на свадбама; из истих разлога породиљина мајка није смсла прва да дође на малс бабине. Ако би пак дошло до нежељене хрудноће прекид су вршиле врачаре: врхом врехена би се пробила оггна махерице; на врх кокошјег пера би се ставио корен кукрека а онда све хо у махериду; у материцу се схавља горац (биљка са плавим цветовима, висине до 0,5 метара).

*) Подахке прикупила и обрадила СтаикопиН Слађана у периоду од 10. 07 до 25. 07. 1984. год.