Zbornik radova

Беровало се да је прекид трудноће могућ и ако се трудница прилико.м заласка сунца нађе на раскршћу, на месту где се секу дрва, на перилу (тамо впле коло воде) илн ако „с’лази с беде.ма”. Прн оваквим побачајима, које су саме жене изазивале, веома су чести билн с.мртни случајеви. За трудну жену, поред уобдчајених miena (труднида, бре.менита), каже се да је у ,другом бремену” или „нејака”. Y току трудноће жена је -морала да обавља све послове како у кући тако и у пољу; јела је све што и остали у кући. Међутим морала је водити рачуна о заштити плода јер: ако се трудннца купа поптуно нага „дехе ће трчати у воду”; ако неко замахне вилама према њој родиће разроко дете; дете ће бити жуто као, „мртвак” ако се трудниди не завеже црвен конад на руци и у хоку сахране; ако прескочи разапет конопац, ланац и сл. родиће дете са „сапгтим” језиком; ако хруднида не добије од неке жене оно што јој је тражнла, а ова се бади нечим (камен, земља) за њом, родиће дехе које ће стално јести оно чиме се жена бацила за њешвсш мајком. Ако жена ншдта не баци за њо.м појавиће се мишевд у њеној кући. Ношење женског детета је краће од ношења дгушког детета; често се мушко дете носн и више од 9 месеци. Жена се обично порађала у кућн поред огн>ишта или у вајату. Поред ње је обично била свекрва, јетрва или нека жена из села. Морала је да се скрива од укућана због стдда а посебно од девојака н удовица да би јој nopobaj био лакши. Порађала се у положају који јој највlиде одговарао; стојећи: лежећи, чучећи. Y случају тешког порођаја постојао је низ народних обичаја за хсоје се сматрало да ће олакшатд његов ток: жена која се лако породила сукњом би ударила породиљу н присуствовала порођају; породиља се парила над веригама са врелом водом; морала је да ггвуне у кацу; ггровлачила се између мужевд.еви.\ ногу-'; правио се колачић са рупом на средини одакле је породиља пила воду; ћетен са стављао на „ватраљ” (гвоздена дпшка), запалио и над њи.м би се напаравала; пила је воду која би се претходно сдпала низ мотавнло; прескакала је мотавнло; кроз дедра труднице бацало се јаје које мора да се разбије кад падне на земљу; пнла је воду која се претходно сливала низ спусталицу (део разбоја за ткање); пила је воду која се претходно сливала ннз шарке на вратхша; шша је воду нз левог мужевљевог опанка којег је носио муж на венчању; пила је воду нз уста жене која се лако породила. Такође породиља је морала што више да хода; масирали су јој „кро та” и трбух уљем. Верује се да ће порођај бити тежак и да ће се дехе „враћахи” ако хрудница лоједе оно што је вратила с пута.