Zbornik radova

дини, а за жену округло са слово.м на средини. Y Врагочаннцн се на „намењаче” за мушкарце ставља пет слова. „Намењаче’ се месе у петак, а Задушнице су у суботу. Колико има „намењача”, толико мора да и.ма и свећа. Одржи се помен за сваког умрлог посебно, пољуби се свећа и каже: „Моме ... при дупгу, лака \гу земља, проста му душа, Бог да му простн.” затим се упале све свеће, и једна за знане и незнане покојнике. Y цркви се прави парастос. Ноои се само једна „намењача”, кувана пшеница, флаша вина и једна свећа за све мртве. Y жалости жене расплићу косу а мушкарцн пуштају браду до даће за 40 дана. Црнину жене носе до годину дана; не ваља да се носи дуже јер изазива још једну смрту у породици па се скида и до месец дана пре годишњице. Ако се тада не скине мора да се носи три године јер не ваља да се скида у другој години. Споменнк се диже за годину дана али може и касније. Кад се диже споменнк на гробље изађу са.мо чланови породице, дарују споменнк пешкирима, кошуљама а све те дарове добија лгајстор који га је правио. Гробове не ваља прекопавати јер се узне.мирава покојник па се та два ~мејта” свађају на оном свету. Примери двојног сахрањивања су реткн. Казивачи; 1. Јанковпћ Десанка, 1920. год., Врагочаница. 2. Петровић Продана, 1924. год., Врагочаница. 3. Влајковић Винка, 1934. год., Сханина Река. 4. Влајковић Жарко, 1930. год., Станина Река. 5. Бнрчанин Милнца, 1928. год., Суводање. 6. Ракић Живорадка, 1928. год., Ситарице. 7. Михаиловић Живка, 1939. год., Ситарице. 8. Бирчашш Паун, 1928. год., Суводање. 9. Симић Станија, 1908. год., Бобова. 10. Нирић Тихо.мир, 1909. год., Манновнћ.