Zbornik radova

Покладе Посхоје y току године 4 поста. За сваки пост везане су и покладе и то: божићне и чесне, беле и месне. Божићне покладе су 6 недеља rtpe Божића, тј. 2 недеље пре Ведења. Часне покладе су 7 недеље пре Ускрса. Покладе су дан пре почетка поста. На покладе се припремају најбоља јела, увече се све то поједе. Од Божића до чаоног поста је Месојеђе, тад се сваки дан мрси. Последња субота Месојеђа су Задушшше, а у недељу су Беле покладе кад се једе сир и млеко. Од понедељка је часни пост, који траје до Ускоса. Прва недеља је потпуно поона. После ове недеље иде се на „причешће" у цркву. После тога наставља се пост још 6 недеља. Ускршњи пост почиње понедељком (тзв. чисти понедељак, кад се све чисти и пере у хсући). У „Глуву недељу” (2 недеље пре Ускрса) иду станариие у планину да помузу овце да би млеко било боље. Себична недеља (Цветна недеља) је последња недел>а пре Ускрса, тад се умива у цвећу. Пролећни обнчаји Према народни.м веровањи.ма пролеће почише од Блаховесхн. На Младенце (22. 03.) се калеми воће. Тог дана се правн посни ручак, јер су Младенди у чаоном посту. Овог дана се иосе и дарови младенцима који су венчани у последњих годину дана. Марковдан се празнује због з.мије, тсг дана не сме нншта да се ради нихи у кућу да се уноси било шха дрвено. Због з.мија су ишле и „лазарице” кроз село и лупале у мехалне посуде вичући: „Куца, куца лазарица, беж’ од куће похахшде”, Лазариде су раније бнле Циханчнце које су ишле по селу и певале, а зато су их домаћице даривале. Лазарице су обично ишле ујухру. У Мајновићу Лазарице су ишле пре Цвехп. Y Сихарнцама Лазарице су ишле у недел.у пре Ускрса. Лазарпде су ишле у народнд.м ношњама и у случају да се срехну две групе гледали су једне друхе кроз прсхе. На Лазаревдан домаћида узи.ма хигањ и лупајући у њега ооилазн око куће, хад виче: „Куца, куца лазарида, беж, од куће погашвде”. Некад се на Пророк Јермпју кихила кућа грање.м због з.мнја. Такође су прављени крсхићи од леске и схављаип на њиву да шдендцу чува од невремена. Такође су схављани п на куће, шхале и осхале зхраде. Да не би вукови нападалн домаћинсхво празновао се Гаврдловдан (у марту и окхобру). Ускрс На Велику недељу (недеља пред Ускрс) једу се потпуно посна јела. Обнчно се причешћивало на Велнкхг пехак. Тог дана се о6јгчно оде у дркву око 16 сахи, xi хамо се хри хгута клекне. На Велики четврхак xi Велики пехак се не ради нидгха од свакодневних послова, већ се хада почињу шарахи јаја. Јаја се шарају тако што се направхх перо које се замаче у восак и онда се пером праве шаре преко јајеха. На прво.м јајету пише „Хрисхос васкрс”. То јаје се осхавља најсхарије.м дехету шш ra сва деца поделе међусобом. Јаја се боје на Великхх пехак у копрнви хши у љусци од лука. Обично се спреми најмање по хри јајеха по особи.