Zbornik radova

На Велики четвртак се иде ујухру и увече у цркву. Y вечерњој молитби се дванаесх пута клекне. На Ускрс се прво узимају јаја па тек остала јела. Кад се сретну поздравл>ају се речнма „Хрнстос се јави”. То исто кажу и кад се „туцају” са јајима. Y суботу пред Уокрс се опрехмају сва јела (печење, кување, сарма и колачи). По речима казивача из Ситарица у суботу пред Ускрс се пева и игра. Први дан Ускрса се нишха не ради, каже се да се „не сме у земљи три дана радитн јер ће ударихи воде и однети је”. На друга дан Ускрса (тз. други Ускрс) иде се на гробље где се носе јаја, мед или ратлук. Од Ускрса до Тројица није се радило четврхком да не би дошло до провале облака зато се зове Водени четвртак. Пред Велики петак мештани су хватали змију и стављали је у тикву. Од тада оу гајили једно пиле, а пиле и змију носили су уочи Бурђевдана два младића око села. Док су ово но-сили морали оу да ћуте. То се све радило да не би падао град. На Бурђевдан су млади устајалв рано и ишли да беру цвеће. На Бурђевдан ујутру чобани су пропуштали стоку кроз ноге и чували је целу ноћ да им не би гатаре нашкодиле, донеле вратило међу стоку и онда га ујашале говорећи: „Имам ноге сврачије, музем краве свачије”, а ако је неко внди одговара јој: „А ја имам птичије, нећеш мусти ничије”. се овце музу кроз колачић а на тор се ставља венац од цвећа и то се све ради да гатаре не би нашкодиле. Исто такво цевће се ставља у кућу, на место где се држи млеко. Летњи обичаји Празници кад се не ради због грома су: Илиндан, Тресковита среда, Огњена Марија, Блага Марија и св. Пантелије. Због ветра се празнује Смушен-и четвртак. Св. Прокопије се празнује због деце. Ако се ради на св. АранВела он ће одсећи главу ономе који тад ради. Уочи Видовдана се бере „видовчица” и ставља ce у посуду са водом. Том водом се ујутру умивају укућани, да би имали бољи вид. Од тога набраног цвећа девојке праве венце и чувају га као лековито биље. Уочн Ивањдана жене беру цвеће и праве венце. Y те венце стављају још и жито и лук, затим те венце стављају на куће и капије. На месец дана до Петровдана огули се кора од дивље хрешње и чува се до уочи Пехровдана. Тад се праве буздовани, (на рачвасхо дрво наниже се „лила” и хо се запали), и хо се пребацује преко тора. Око ове ватре млади итрају до каоно у ноћ. Крсна слава Слава може да се мења само ако човек дође жени у кућу. Он оида слави њену славу јер је на њеном имању, а на своју славу само ломи колач. После очеве смрхи, ако синови осхану заједно, славу ггрима најхарији и посхаје домаћин. Ако се синови поделе, сви славе исху славу. Ако се неко од оинова одсели он слави очеву славу (кад му је отац дошао жени у кућу) јер носи очево презиме. Уочи славе обично долази само пријахељи (женине фамилије), понекад удаљени рођаци.