Zbornik radova

Због разлике у удаљености Месеца у перигеју и апогеју очекујемо да ће бити светлији у перигеју. Да би уочили разлику Месец би морао да буде у истој фази у перигеју и у апогеју (пожељно би било да је пун). Разлог зашто је тешко опазити разлику у осветљености је јер ми када посматрамо голим оком немамо референтно тело у односу на које би могли да упоредимо ту разлику која би била очигледна ако би их посматрали један до другог. Колико нам светло изгледа зависи пре свега од интензитета светлости која пада са Сунца на Месец, и од раздаљине коју она мора да пређе до Земље. Првп фактор може бити занемарен пошто разлика од 50 545 km између најближег и најдаљег положаја Месеца је безначајна на растојање Земља-Сунце од 150 000 000 km. Интензитет светлости сразмеран је корену растојања од извора до посматрача па према томе ако посмтармо пун Месец у оба случаја он је око 30% светлији у преигеју него у апогеју. Ментор овог рада је Никола Божић, Астрономска група Друштва истраживача “Владимир Мандић- Манда". МЕТОД Овде ће бити показана фотографсака метода одређивања пречнлка Месеца. Месец је фотографнсан месец дана у периоду од 25.8.2002. године до 25.9.2002. годпне фотоапаратом , коме је за објектив служио телескоп. Рађено је фотоапаратом Minolta и телескопом Celestron 4. Коришћен је филм од 100 аса и експозиција од 1/30 секунде. Да би се добили што оштрији снимци врло је битно водити рачуна о апаратури са којом се фотографише. Са датих слика потребно је упоредити дужине привидних преченика да би се утврдило када је Месец у перигеју , а када у апогеју. Најпрецизнија метода одређивања пречника са скенираних негатива је метода најмањег квадрата МНК. Да би се метода могла применити потребно је одредити координате тачака по ободу лимба Месеца у програму Photoshop. Затим треба применити низ детерминанти које су изражене преко Гаусових формула: Da = | ЦлЦ [*lr > № I>]- n[xyh ri[v : ] [vj) (2) Db = ]yz]~ [xrlyvjK [у]№- I*' WV M-'O'I-]- [>' Z I X J) (3) Dc = )- [>■:. fl- 1- I b)k'lv]- G 2 l 1) D = 2klrl y\- l'lr h Гl’ 1 4 2 l 2 l M) (5) z= х 2 +у 2 (6) где х и у представљају координате изабраних тачака на ободу Месеца, n број изабраннх тачака, средње заграде суму вредности за свих и тачака. Сам пречник се рачуна по формули (7): R = +A 2 +B 2 (7) где параметри A, В и С износе: А = Da / D (8) В = Db / D (9) С - Dc ! D (10)

Број 15

Зборник радова