Zbornik radova

Тако добијамо дужииу пречтгака на фотографијама израчену у пикселима. Да би само израчунавање бпло што лакше наппсан је програм у Pascal- у у који су увршћене ове формуле. Сама екцентричност се добија као: е = {к-\)!{к+\) (11) где к представља однос пречника у перигеју и атшгеју. РЕЗУЛТАТИ Фотографисано је 30 дана, алп због облачностн и технпчкпх разлога нпсу добијене фотографије за свако вече. Затнм неке фотографпје су морале бити одбачене због нејасноће шш због немогућностп скенера да внди податке са негапгеа, То наравно повлачп п већу грешку, Резултати посматрања датн су табеларно.

Тако је добнјена екцентричносг Месечеве путање: е = (0.053 ±0.001)% (12) По литературн екцентричност пзноси 0,0549%. ЗАКЉУЧАК Напослетку шта нам говорн екцентрмчност Месечеве орбнте? Она је без сумње елштса алн , њена издуженост није нарочито велшса. Готово да је кружна. Ако упоредпмо са другим сателптима у Сунчевом систему, имамо Нептунов сателнт Нереиду са најнздуженнјом путаљом (е=0.75) и друге које су готово кружне као на пример Сатурнов Тетис, Марсов Деимос (е=o). Што се тиче фотографске методе која је корншћена у овом раду може се рећи да је веома поуздана с обзиром на добпјену вредност која је јако блисак каталошкој. и на малу вредност грешке. Мора се при том напоменути да је јако бнтно какву апаратуру користпмо и колжа је њена прецизност. Још је посебно битно да се прецпзно мзрачуна када је Месец у пернгеју, а када у апогеју п да се фотографише баш у тим ноћима.

Табела!. Пречник Месеца

ЗБорник родова

36

Број 15

Број слнке Датум фотографиса н>а R[pxl] 1. 25.08.2002. 1636.6 ± 0.7 2. 26.08.2002, 1630.8 ± 0.4 3. 30.08.2002. 1645.2 ± 0.6 4. 12.09.2002. 1767 ± 1 516,09.2002. 1686 ± 1 6. 17.09.2002 1695 ± 1 7 18.09.2002. 1588 ± 1 8. 19.09.2002. 1650.2 ± 0.7