Zbornik radova

УВОД Етноастрономија је научна днсцштлина која изучава присуство астрономије v народном стваралаштву. Уз помоћ н>е се сазнаје колзгко је становшгштво на одређеној територијп. v прошлостп познавало и пратило астрономске појаве, како их је објашњавало и колико с\■ та објашњења у складу са ошш што је у науцп прпхваћено. Из етноастрономскзгх истражнвања се може утврдити колико су појаве на небу утицале на свакодневни жнвот људп и шта су онп чиншш када се појаве одиграју. Због свега овога етноастрономија, као научна дисцишшна, је значајна за ncropirjv астрономије, саму астрономфу. као и за етнологпју и шгтологају. Људп су одувек тежлли да прошире своја сазнања. и да одређене природне појаве објасне у оквиру својих могућности. Неке уобичајене астрономске појаве су користилп да би себп олакшалп свакодневни живот. У њих свакако спадају: почетак и крај дана, смена годишњих доба. фазе Месеца. привидно дневно и годишње кретање Сунца, сазвежђа птд. Навикнути на устал>ен изглед и периодкчне промене на небу, сваку неуобичјену појаву би прихштили. Овпм појавама бп. затим, давалп углавном неко крупно значење. јер q’ »(атрали да је она предзнак нечега веома важног. Оппси оваквих догађаја су се преносили са колена на колено у внду прича. митова, легендп, народнлх песама. народних пословица итд. Астрономска група Друштва истраживача "Владимнр Мандић - Манда" из Ваљева од 1997, годтгне реалзгзује лројекат под назнвом "Етноастрономска истражтања у Србији' 1 . До 2000. године етноастрономска истраживања су завршена на подручју Ваљевских планина (Божић, 1999.: Божнћ, 2002), а резултати представљени у овом раду су наставак целокллшог пројекта на другом географском локалитет}'. Током 15 дана у августу 2002. године екипа од 10 чланова Астрономске групс је покрила подручје Завојског језера, које се налазп у околшш Пирота. на југу Србпје. Чланови екипе су били: Маријана Вићентић, Сузана Вићентић, Горан Миловановић, Матић Ђорђе, Нешковић Милан, Беседшгк Бојан, Вељко Петровић, Ђорђе Николнћ, Владимир Гајић, Бранхо Новаковпћ. Програм је реализован на мултидисцишшнарном кампу Младлх истражзшача Србије. МЕТОДА За ова истраживања је коришћена метода интервјуа. Истражтачн су се делилн у rpvne од по двоје - троје људн и обплазплп сеоска домаћинства. На почетку се морала посветити пажња п избору псгштаника. Тако су нзабрани људи са што мањим степеном образовања, бирани су старији људи, али и онп млађи који су знали старе приче и веровања. Овакав се избор морао правити, јер су за пројекат одговарале прзие које нису у складу са науком, већ које представљају народна веровања. Због одређене почетне резерве према истражпвачима, није се одмах прелазнло на интервјуисање, већ се започињао спонтани разговор. Тек потом би се прешло на поставллње питања. Упитник за етноастрономска истраживања се састојао пз следећих питања (Божпћ, 1999.): 1. Зашто фебруар пма мање дана од другпх месеци? 2. Да ли Сунце иде некада брже, а некада спорије по небу, и зашто?

ЗБорник радова

40

Број 15