Železničko pitanje : nekoliko reči na adresu ministara, narodnih poslanika, sviju javnih poslenika, trgovaca i privrednika

12

извесни типови за исте нпр. 0:75 или 1:00, м. те да се све друге ширине искључе; и уједно изјављује мишљење, да се претоваривање не може сматрати као сметња 54 развој железница уског колосека, |

1887. други конгрес у Милану ратификује одлуке првог конгреса,

1892. на конгресу у Петрограду донета је оваква одлука: |

„да развој споредних железгица важно је оставити највећу слободу у избору ширине колосека. (ваки колосек може бити користан према локалним приликама. То је питање, које се за сваки случај мора посебно решавати, водећи рачуна о специјалним потребама предела, 0 природи и величини саобраћаја који се има савлађивати, налазећи на тај начин оправдања за јевтиније или свупље одржавање, Али је при томе исто тако важно, придржавати се неколико нарочитих типова, који су се у пракси већ показали као корисни. Само четири типа од 1:44, 1:00, 0:75 и 0:60 м. могу се препоручити,“

ж

УП. Главни збор перманентног интернационалног Удружења Друмских Железница 1898. год. донео је резоауцију која гласи: |

„Убог знатне уштеде, која се може постићи при грађењу и експлоатацији железница са уским колосеком, оне су позване да образују у привредном и саобраћајно политичком погдеду веома корисну допуну постојећих железничких мрежа, и да пресудно утичу на знатан и користан развој железница нижег реда.“

„Сваки од досада уобичајена три колосека од 1,00 — 0,75 и 0,60 м. показао се у пракси за нарочите прилике као користан; те је и њихова примена потпуно оправдана“,

„Ширину колосека треба међутим одредити у сваком поједином случају, на основу тачних студија о потребама транспортним, постојећим, и онима које се у будућности могу очекивати, водећи у највећој мери рачуна ио свима местним потребама, о удобности путника