Zemunski glasnik

У ЗемЈпу, 20. Новембра 1807.

Зеиуиск« Глагппк излпзи Недељом у јутру. Цена му је годишња 5 форииг« у Л !1НКНОта*!1 з;|једно г поштарино« »ли доетавАањеи у кућу. За предбројннке у Грбији стине л»ст овај дукат цеоаргки с погатарином. За Босну, Хрцегопжну н Стару Србију 60 гроша турских, 1 ан турске поштарине, коју предбројници сави инају плаћати.

Цредилату на Земунски Гласник прима из Аустрије Сопронова печатња у ЗемЈиу, из Бсограда и унутрашње Србије г. Велимир Валожић у Бео4-. граду. Предбројници нз Босне, Херцеговине и Старе Србије нредброје се у плаћеним писмима код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Без н о в а ц а н и к а к в е с е н е уважавају н а р у ч б и н е.

О ПОСТАНКУ КОМУНИТЕТЛ. Вароши бијаху од памтивека станишта слободног људскога рада. У љиховим зидовима надазаше трговина и радиност заштиту, ту су се оне могле развијати и ширити најпре по обдижним пределима. Заштићен у своме раду занатлије дотераше се све боље, и дадоше својим радом продуктима природе већу вредност, Оно што је заиатлија израдио промеће трговац, а користи отуда бијаше свима. Тим путем постадоше иароши богате. 0 бога тств ом долази лук сус, а овај рађа вештине и науку. Сад иостану вароши и станиште образованости, колевке опште људске културе бити. Богат и изображен грађанин с поносом гледи свој завичај, и готов је иринети жртве у општу корист. Разностручне заводе подигоше, снабдеваше их са сретсвима одрлсавања. Али главни посао им бијаше, да уведу потреби сходну варошку управу, у којој налазаше услове наиредовању. Тако постадоше и утемељиши се вароши свугде, неке образоваху уједно и независне државе. У етаро време бијаху Фенићани, Грци и Римљани најславнији основачи вароши, а у средњем веку Талијани и Немци. Прошлост Тира, Атине и Рима најсјајније су појаве у светској историји. Појмови о суштини вароша и устројство , које дадоше Римљани својим муниципијама и данданас у главноме су основни појмови о варошима, а тих римских начела држаше се и Талијани и Немци у средњему веку.

У течају времена подлежаху муниципална права знатној промени. Новији државни појмови искаше, да неке струке негдашње варошке администрације прелазе у државну управу. Али у начелу признаје се још данданас право вароши на автономију у чисто оЛштинеким стварима, особито у колико се то тиче управе са општиНским добрима. И сопствену административну и судску варошку власт, то јест сопствени магистрат изискује карактер једне вароши. И при установлењу тако званих _ „-СЛЈ.) 6 о дн и у . " - ко м,у ш >)ене крајине бијаху такова начела меродавна. То се види из тога, што је тим варошима било дано право самоуправе, истина, удешено према војничком карактеру границе, но ипак јој осигураваше оно автономију општинску. И сам комунитетски регулатив који изиђоше 40 година поздније (21. Септембра 1788.) у главноме тих се начела држи , премда се види, да у нечему беше од утицаја пруски пример, коме следовати беше карактер владе безсмртнога цара ЈосиФа. Нруски краљ велики Фридрих први је стара варошка права у својој држави знатно повредио, што није остало без уплива на нас. Комунитетски регулатив овако говори о суштини комунитета. „Задаћа војничких комунитета као и других варонш јесте та, да трговачки и занатлијски сталежи земаљске производе прекупљују и обрађују, како би граничар могао надокнадити тиме оно, што он у своме газдинству непроизводи, и како би могао све купити што му треба, а

нема. С тога гледишта, треба комунитети да се састоје из трговаца и занатлија, такви да се насељавају, а грађани да своју децу на те струке дају. Олакшице, које комунитети уживају, докле се год елужба неизмене, ове су: 1. Они су ослобођени од даван.а војника изузимајући преке нужде у ратно време , али опет имају и у ратно и у мирно време за умерену награду тврђаве у земљи чувати, кад трећи батаљон у рат или на егсецир оде. 2. Имају своје магистрате као прве инстанције и бирају слободно општинаре своје. 3. Могу слободно са својом имаовином, земљом, по вољи располагати, могу је продати и поклонити, само не странцу него грађану или граничару. Поклонити могу и странцу али не у натури, него у новцу колико се лицитациом процени. 4. Слободни су од сваке царске или спахијске робије, и само онштинске послове морају радити или платити. 5. Морају дати истина подвоз кад треба, и морају примити војника на стан, али прво по прописаном реду, а друго само у мирно време од наредника на ниже по једнога и само једну ноћ, по један новчић, и то онда кад се војска задржава по дуже у месту, а никако кад пролази. 6. Свима комунитетлијама суди се по грађанеком законику, и ако еу прави чланови војничке границе, а не по војничком." (Настаниће се.)