Zemunski glasnik

26

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. 8 е м у н. Општинеки закон комунитетски, који би заведен пре еедам година у варошима војене Крајне, осетно преиначио је Финансијални положај ових вароши. Закон је тај, под јшдом автономних начела, наредио, да се има установити особита опгатинска каса, и из које ће се у будуће нисти општински трошкови намирити. Варошки провентенФонд буде проглашен за царску касу , у коју имају теКи сви знатнији дохотци. Кад се установи каса вал.а имати и прихода за њу, и општинари судише. да неки дохотци по природи њиховој принадлеже општини а не држави. Тако судише поглавито о дохотцима тако зване касапске пустаре, рекламовавши исту за онштинску касу. Више пута чинише код дотичних места тога ради репрезентацију, свагда без успеха, премда су и саме високе особе признавале правичност молбенице. Најпосле решила се општипа. да сретствомпарбе своје право постигне. Процес иротив државе обично се дуговлачи; године пролазе, а пема резултата. Знајући то, закључи општина, да покуша срећу још јед^ ним путем, т, ј, послати депутацију управо на цара и доиета, онаје гим путем поетигла за кратко време- евоју цељ. Цареком милош}\У прешла је номенута пустара у својину општине, и овај акт иравичности и отачаске л.убани иепуни сву општину чувством благодарности, којој она у овој захдалници израз даваше, |5аше ц. кр. апоет. Величанство, Најмилоетивији господару! Од како је божјом милошћу судбина (^ародобројне Аустрије еа елавном владајућом кућом Хабсбуржком тесно екопчана. увек еу народи к узвишеном престолу, као извору иравде и милости, који не усише, обраћали се с не ограничепим новерењем. 0 истим осећањем и поуздањем поднели смо и ми нретставници верне и одане вароши Земуна молбу, да нам Ваше Величанетво дооуди ми... лостиво наше право на касанничку нуетару. И беше цам доеуђено , ми уживамо већ евојину евоју , а тиме еу нам дата еретства,, да можемо свит ма оним захтевањима одговорити, која околина и држава од вароши Земуна ишту , ако се хоће да овај комупитет иутнуно одговори оној цел»и. са које је п подигнут. Милошћу Вашег Величанства ми смо саучесници тих доброчинства, мудрост Вашег Ве.шчанетва опрбстила нас је страха,

да се парба о праву својине оне пустаре неће никад свршити. Ми изјављујемо тога ради Вашем Величанству са страхоиоштовањем нашу захвалност и послушност, и уверавамо В. В. да ће се грађани земунски у старој верности те нове милости достојни показати. Примите Ваше Величанство ту изјаву наше дубоке захвалности с обичном милошћу. Да бог живи и заштити Ваше Величанство! Закључено у општинској седни19. Септембра 1867. Најпонизнији претставници комунитета Земуна. (Следују нодмиси.) Још једну адресу захвалности подносише Земунци у последње време светломе владаоцу нашему. У овој говораху ошптинари у име пострадавших од пожара, којима је цар одма, како је дочуо за несрећу, 1000 Форинти подарио , а 2000 форинти бијаше им помоћи из државне касе. Ва.иа конетатовати, да у питању о пустари ниже и више власти подпомагаше својом препоруком ствар Земунаца. Локална власт, бригада, генералкоманда и министарство бијаху уверени о правичности нашега зактевања, тга су га препоручили на највинтем месту. Не сумњамо да ниеу наши оиштина|>и и оимш олима надлежатељствима у име целе варош захвалност евоју изрекли. — Пре неки дан овд, је полиција посретствовала у парници особитог рода. Неки Персијанац именом Хасан Исмајловић, који је као што каже каФеција близу Стамбол каиије у Београду, начини у Пешти уговор с двема женскињама , којим се ове обвезују, да у Хасановој каФани у Београду свако вече свирају. Оне пођоше с њиме на н.егов трошак у Беоррад, но на лађи чуше, да је Хасан поводник, и да их води ради рвоје гадне трговине. Кад дођоше у Земун женскиње оду полицији, где се изјарнипте , да неће с Хасапом у Београд, него ће ое вратити откуд су дошле, Переијанац протеетира, П0г зивајући се па прстојећи уговор и на трошак што је имао. Није му. то ништа помогдо, него му је казато : ако донесе од београдске полццајне власти званично писмено , да му је кућа поштена, рнда ће женскиње прећи у Београд по гласу уговора. Хасан до данас не донесе то писмено, — Оваки случајеви нису ретки. И нре одведоше две девојчице преко цод пидом да буду служавке, а међу тим надазе се сада у борделу.

— Савом и Тисом преетадотж радити пароброди за путнике, Дунавом престаће, као што чујемо, идуће ове недеље, али реморкери радиће док се год може по свимарекама, Јавили смо, да је било ирошле недеље леда по Дунаву, крји је чинио знатну штету лађама. Путнички брод, „Карл Лудвиг" крји је из Земуна у Пешту пловио, имао се неколико сахата борити с ледом, а „Тиса" и „Коловрат" потопише се. Онај међу Мухачом и Пештом, овај близу Ортиаве. Код Дубравице па српској страни однесе лед ћуирију (екелу) станице. Реморкер „Коловрат" већ је спасен, не знамо, далије и „Тиса." — За овогодишње зимниште наропловима определено је Циганска адици у Сави, близу Топчидера. — Јавили смо у тгрошлом листу, како нам ианчевачки иоштар задржи бе чку иошту за једну ноћ, као н да су Београђани изаслали комиеију у Вишњицу ради свезе е Панчевом. Као што се чује ради се на томе, да нам у будуће бечка пошта иреко Београда долазн. И тим иутем добићемо је тек трећи дан. — ГроФ Едмунд Зичи, великаш маџарски , приспео је ономад у Земун с пештанском лађо.м и одма је иреЈиао -у- 1км->г|»АД. Гр+»4>~8нлш т Јца,и пгго је" познато, лични је пријатељ његове светлости кнеза Мцхајла. — Татарин Цетррвић од аустријске иоште у Београду ономад је на цариграде-ком путу два сахата далеко од Веограда убијен из нуптке од хајдука, Поштански амапет не повредише. - Из Београда пам пишу 18, о.мд Г. Риетић, који је дошао на место г. Гарашанина за министра ецољатцњих послова већ је сметнут еа свога знања и стављен је на разноложење влади, а сметнут је што му кне§ и министарски савет немогаху иримити ирограма, у крјем је иекао да се иостави новр министарство, да је министарствр рдг()вррно, да ее ирбгЛаеи елобода штампе и да се измире страц^. не. И тако нов министар, у кога се мцого уздасмо и не седе за ето мипиетарски. С тога је велцка узбуђе- ' ноет. ЈЗлада је јавила среским начелницима одмах тај догађај, и наложпла да предутгређују негодовање народа. Овом промецом дође г, Рцетић у неки ванредни по њега положај, зато је хтер да иде на неко време из Б.еограда, ади га одвратише од те на- . мере његови пријатељи. Чујемо да