Zemunski glasnik

126

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. Земун. Јуче по подне држала је црквена православна општина седницу у изборном послу. У овој седници присЈтни су бигди г. Градоначелник и први судац г. капетан ГПрајбер, и 24 општинара, под председништвом г. проте Л-Сивановића. ГГредмет већаља беше одлука државног ратиог министарства, коју смо у прошлом листу нашем читаоцима саошнтили. Пошто је г. иредседник седницу отворио, разложио је г. Градоначелник да јо герајње време, да се већ црквена онштина конштитуира и свој рад да одпочне. По самом највишем решкрипту имају свуда црквене општипе до конца Јануара организоване бити, а то и сама потреба црквено школских послова захтева. Потом јег. каиетанаудитор Шрајбер, доказивао из самога закона, да од почетка ове године тек наступају дужности за определење приреза за цркву и школу, па зато право избора сви имају, а одсад кад ће по емислу в. решкрипта сви порезани бити тек ће се моћи изкључити они, који буду заостали са плаћаљем црквено општинских дација. А сад се могу само они изкључити , који су злочинци или су под судејском истрагом. Оиштинари желећи да се ствар једном већ крају приведе и да се озбиљни рад општине одпочне, уевојили су једногласно ово тумачење г. судца и закључише , да се на овом основу избори предузму, и на ту цељ избраше одбор који ће листу бирача и избраника иреправити и путем штампе обиародовати. Данас ће у цркви свештенство дане избора објавити, за које определише пет дана од 17. до 21, Фебруара. Овај одбор уједно је упономоћен и рекламације примати. Општина ће пак сама руководити избо])е. Кад је већање о овој ствари довршен дао је писмену оставку куратор српске школ. Фундације г. Дим. Младен. Оставка је примљена и решено је , да се готовина међу тим, док оиштина небуде друкчије разположила, у овдашњу штедионицу положи.

(Општинско веће 23. Јапуара. Свршетак.) Општинари пажљиво раслушаху читање одборовог нреддога. Потон најпре прихвати реч г. Пајић рекавши, да се није у своме претпоставлању преварио, јер као што се чуло, одбор га је одсудио без да га је најпре саслушао. Он иште, да се и њему дозволи бранити се, и то писмено. Г. А. Д. Јовановпа рече, да одбор није пресуду, већ само мнење изрекао, а до општинског већа је, да решава. Он

иште, да се о предлогу гласа. Друга странка беше противна гласању о одборовом предлогу, него з$Штева, да се и г. Пајић саслуша. Почем је тога мнења и Г. ђенерал био, то је решено, да г. Пајић поднесе своју одбрану. Подне је било одавно прошло, кад се ово закључило, Те се усљед тога седШца одложи на после подне у три часа. Но после подне није толико општинара дошло на већање, није седници присуствовао ни г. ђенерал. Дође четврти предмет дневнога реда у претрес. Госпођа Бах тражи дозволу, да може чувалиште за малу децу, која још нису за школу, овде држати. Признавши иотребу оваквог завода (К1еткш<1егћелуаћгапб!;аи,) решено је, да са проситељки прошња уважи. Пошто беше нети предмет дневнога реда, о набавци нужне ствари за српске основне школе решен, дође у претрес регулисање пута пред палилулом, који је кратку дебату изазвао. Г. парох Савић рече, да би нужније било, да се оправи пут гробља. И г. Ђ. Д. Јовановић рече, да пут пред палилулом није тако лош. Г. Мозер је тог мнења, да се то остави, док општина има новаца, па да се љутски направи пут. Толико пута већ био тај предмет у претресу, и свагда се морао одложити, што не имадосмо срества. Ја мислим, рече, да се и сада одложи донде, док будемо имали новаца. Предлог г. Мозера се усвоји. Интересантну дебату изазвала је прошња касапииа Петра Манића, којом тражи, да му се дозволи преко целе године сећи овчије месо на иачин козарски. Мађистратски предлог препоручује да се просиоцу дозволи прошња, но да плаћа од клања. Но неки су се општинари томе иротивио изјаснили. Г. градоначелник ће рећи, да је стање провеитенФоида са свим лоше. Ове године ће се моћи колико толико трошкови намерити, јер остало је приличне вересије од прошлих година, која ће се делом наплатити, и недостатак провентенФонда намирити. Аликако ће на годину бити, вели, то се не зна, јер 3000—4000 Форината је мањи приход него разход, што долази отуда, једно што се приход са 2000 Форината умањио усљед тога, што је пустара прешла у имаовину општине, друго што је заведен трећи разред у реалки, те су две учитељске пдате више него пре. И неке нове пензије скорашњим чиновничким удовицахма морају се плаћати. Дакле су трошкови већи постали, у приход се умањио. Кажем вам господо, рече, да се морамо још за раније старати, одкуда ћемо подмирити тропгкове провентеифонда , било то већим порезом на поједипе, било заведењем трошариие иди другим каквим прирезо ^ј. Трошарина па месо, на виио иајприродиији је намет. Око 30.000 акооа рампаша се троши у Земуну без сваког намета, а вина пити сваки ће призпати дл је луксус, нрава је потреба само хлеб. Тако исто иеби пико осетио, кад би касапи морали пдаћати пешто од свакога вола. Видио сам, рече г. градоначелиик, нредрачун Осека града, који са евим не. знатан директан оиштински прирез показује, а силни јетамо варошки ириход, све скоро од самога индиректпога паметка. Д код нас све је слободно. Нити се ту ианлаћује као што треба калдрма, нити иостоји у тсорист варошког прихода каква трошарина. Колико се са стране нива довлачи и у Земуну тропгп, што јс знатан луксус. Ја нисам тог мнења, рече г да је варошки провентенФонд 0Р10га значаја, као што је граничарски провентекФонд, неро је игго и оишт. каса. Наш провентенФонд остаје за варошке потребе, пошто је намирено оно, што ее држави даје. Са остатком: треба да се подигну варошке зграде, н. п, изгореда би се могда варошка кућа подићи , да имамо новаца. Ви треба на то да тежите, да се што вшие може ^гради из проветттен ф онда, јер ће те зграде остати вароши, ако се данас сутра граиица укине. — Други варошки иретставпик г. Ђ. Солар ће на то рећи, да би лако било умножити варошки приход, кад би то ушло у општинску касу.

Али овако како ствари стоје значило ои тимс у» множити на нашу шгету само државии ириход. Пошто су још и други онштинари своја мнења изрекли,усвоји се предлог г. Стевана Марковића, да се иросиоцу дозволи сећи овчије месо ади не у време козаре. Сад су дичии предмети маловажии дошли на ред, од којих само да спомеиемо, да се угоститељ Јован Карољи нуди, да о свом трошку оправи ћуприју преко шанца нред гостионицом г код венеЦије," неки Францталци пак траже, да им се определи место, где ће да пеку цигље. Јовану Карољу дозволи се, речену ћуприју оправити, а Францталцима даје се на знање, да најпре имају озиачити место, на коме хоћу да граде цигље. У допису варадинске регименте пиТа се, да ли би било противно интересу вароши Земуна, ако се заведе у Ст. Бановци недељни вашар, који речена кумпаиијска штација тражи. Г. К. А. Петровић рсче, да би то заиста лепо било, кад би то место, које иам је већ сву житарску радњу отело, још и пијацу нашу покварида. Г. Т>. Илкић примети, да није ни за околину од иотребе да је у Ст. Бановци недељни вашар, почем се такви држи у Ст. Пазову и у Инђији. — У том смислу гласи одговор општине. Релационира се, да хсмпчна штампа стане на 80 Форината. Решава се, да половина те суме плати оппггинска каса, другу половину провентенФонд, то јест да се стави на рачун канцелариј ског наушала. РСомисија релационира, да се на брсгу иред кућама под бројем 809. и 901. пролазак без великог трошка не може начинити. Најбоље би и најјеФтиније било, ако би се куће иод наведеиим бројевима одкупиле и срушиле, и тако да се од тих кућишта место за продазак добије. — Решено је, да судска комисија речене куће судски процени и да се са газдама стуни у погодбу одкуиа ради. Земаљски баудиректор дао је изветиће земаљској власти, да је при своме званичном годишњем путовању видио, да је земуиска калдрма са свим лоша, па усљед тога иозива ген. команда мађистрат, да овај бригу води да се напта каддрма у боље стање доведе. Неки општинари рекоше, да је то познато свима и без г. баз г директорове опаске, но да нема сретство, да се калдрма уједаред оправи. Ту ће г. Орељ рећи, да је то опет опомена, да ваља бригу водити о томе, да се наши ириходи вароши множе. Неку дебату изазвао је преддог апатекарског рачуна г. Трешчика за болницу, који износи 217 Форината, и тражи да се ггризнаје и испдати. Г, Пајић ће питати, да ли је била лицитација ? Кад му је речено, да је лицитација била пре иеколико година, и да јс тада толики процен.тг попушћен, да се више не може, ако се хоће да се дају добри декови. На то ће неко рећи, зашто само г. Фпзиигер лекове из апотеке наређује, а не упранитељ болнице, који је наш човек? Озо питање чинидо се оиштинарима да је смешпо, и многи рекоше: „Ваљада зато, игго пије лекар, па не деавуме се у тим стварима!" Рачуи се тај одобри д$ се испдати, Усљед општипског закључка, цо коме се има сокак пред добановачком капијом калдрмисати, предао је овдатпњи калдрмџија писмено, у коме иште једну Форинту и 30 новчића од квадратног хвата рсим камења и неска. И овај нредмет бешс повод дебатовања. Неки рекоше, да јо то скуно, и да ће се моћи јефтиције тај иосао свршити. Г. Шциковић рече, да није од потребе, даје свуда калдрма, јер таква нема свуда ни по другим местима у Срему. Горњоварошаии пак рекоше, да најпре треба Јрнај сокак у Горњој вароши кпдрмисати, што с друма води гробљу, јер се тамо кад је блато не може ироћи. Г. Јован Д. Јовановић мисди, да се то не може радити, јјочсм би зато требало најмање 1000 Форината. Г. Љуба Лазић рече, ма и