Zemunski glasnik

127

1000 Фораната нек се изда, то је све што се на Горњу варош троши. ПошТо су још неки о тој ствари говорили, решава се, да се, покуша у обзиру на калдрмисање код добановачке капије пробитачнију цену постићи, а шго се споменуте улице у Горњој вароши тиче, то да се чини предрачун отрошку калдрме од куће Косте Илића до гробља. Генералкоманда пита, да л' да се допусти усљед прошње г. Рајмунда Гројса овоме предавање Француског језика у овдашњој реалки под оним истим условима, под којима се за то нудио г. Гириновић. Но дуасој дебати решава се, да општина приетаје на његово зактевање. Уговор између општине и ФортиФикације састављен је и треба да сеу име општине потпише. На ту цељ наименовани су општинари господа К. А. Петровић, Ивић и др. Миланковић. Том приликом стављено је питање, шта ће се радити са оним 48 комада мермерна камења, који се около варошког зида налазе. Решено је, да се продају на јавној лицитацији, и онај који ће купити, нека их вадн и однесе.

— Ово даиа бавио ее у нашој вароши званичним послом пуковник варадинске регименте г. Шарић, и то да зајзднички са местном власти определи, где да се смести и колико да буде момагеа од нове кордонске страже у Земупу и околини. Предло /Јсено је, да овде станују један оФицир, два надзорника и осам момака, од којих ће бити пола коњаника. На Бурми становаће један респициент са четири момка, исто толико и у Бежанији, Сурчину, Јакову и Бољевцу. У варадинској пуковнији биће свега 108— 115 момака од те војнички устројене кордонске страже, и стајаће под командом једпог капетана са седиштем у Митровици. У Земуну биће стражи стан у негдашљој кајкџиници.

— Прексутра у Уторник даје се V дворани код „црног орла" грађапски бал у корист народног позоришта српског. Суседна места Панчево, Митровица и Рума даваше у исгу цељ већ такве забаве, и као што чујемо са сјајним новчаним резултатом. II и наша варош не треба да заостане у том родољубивом делу.

(Задружно.) Као што јависмо да ће бити, била је у понедељник скупштина економног друштва, којој је присуствовао и г. ђенерал. Ови су предмети дошли у претрес. 1. Г. претседник јавља друштву, да је тајник дао ост.гвку због напешене му личие увреде. Задруга није ту оставку уважила, већ је молила, да г. тајник и даље то почастпо звањс врши у интересу оистанка друштва, које бв-ега иије увредило, него му своје поверење изјављује. 2. Г. Ђорђе пл. Спирта иредао је мађистрату писмо , у коме спомеие вандализам, који иски покааују тиме, што упропашћују дудове. Он ингге, да се том вандализму од стране власти на иут стане. Подиешено задрузи писмо г. Ђ. пл. Спрте ова у свему је одобрила његово зактевање, преиоручујући то власти најтоплије уважења ради. 3. Још и друго иисмо истога господина достављено је задрузи, у којдо препоручује, да се наше међе прама пол»у нограпичних општина обграђују. И ову

је препоруку г. Ђ. пл. Спирте задруга поткрепила од својс стране. 4. Францталци обрате се на економно друштво, па моле, да би ова настојавала, да се што пре измењују бикови, почем су садашњи врло матори. Решено је, да се од одбора задружног иште мнење у тој ствари. Уједно је решено, да се све кобиле попишу, и влада да се замоли, да и у нашу општину добре ајгире пошље. 5. Скоро наименовани задружни екоиомии учитељ, благодарећи друштву, што је њега с тим звањем почаствовало, разлаже своје мисли, како би се у нас пољска привреда унапредила. По томе моли, да му се што пре дода помоћник у смислу устава, који ће му помоћи у покушалишту, но уједно ће га поучавати у практичној економији. Овом приликом изјављује г. ђенерал, да ће такви номоћиик, ако је војник, бити за то време, за које служи код друштва, одрешен војн. службовања, наравно ако се уз то покаже да је ваљан. Друштво ову изјаву нрима са захвалношћу. 6. Решено је , да се због скорашњег издавања економиог листа и календара учине кораци, и да се овдашња штампарија позове, да у том обзиру преда за недељу дана писмену Црнуду. Оео је укратко све, о чему се већало на реченом састанку. Данас после подне у три часа опет ће бити састанка одбора економне задруге.

— Из Београда добили смо овај допис од нашег дописника: На три Јерарха била је главна скупштина „српског ученог друштва." Отворио је њен садаљи претседник г. Ј. ШаФарик. Затим је секретар друштвени ирочитао опширан извештај о стању и раду друштвеном за прошлу годину. Први је предлог био изнесен утоме: да ли ће се примати критике у друштвену књиГу „Гласник" и хоће ли се оне награђивати. Било их је и противни тому, а за предлог одликовао је г. Васиљевић проФесор, који је доказивао да се такве ствари треба и да примају у друштвену књигу и да се награђују. Све је он ово говорио веома разложно и разборито, напоменув: кад се за преписане дипломе издају награде, с тим пре критике треба награђивати. Од како је „српско учено друштво" незаконитим путем уништено, сви знамо како је код нас ишло с тим награђивањем појединих списа. Други предлог био је тај: да ли да иређашњи редовни (а сада почасни чланови) могу ли бити примљени у ово ново друштво за такове. Разуме се да их је било доста који никако нису хтели да приме старе чланове и нове. Г. Васиљевић је доказивао да су чланови старога друштва незаконитим путем престали бити редовни чланови. На ово „незаконито" чуло се више њих који рекоше, да поступак пређашњегминистра био законит. А зато је било њих неколико, неки можда и с тога што су нод пређашњим министром постали редовни чланови, па кад би признали да је онај поступак незаконит, онда је и њихово члан -

ство незакониго, а то им баш није по вољи. Таито је лепо бити члан ученог друштва! Али то баш није велика мајсторија. Напшпите неколико новела, или иесмице, или каку књигу „држава и Финансија" па нека је то испод сваке критике, опет за то можете ви бити члан учен. друштва. Нека сте добар певац, приличан „мазало" вама не Фали диплома само се пријавите. А кад оно 64 год. нредлагаху Гарибалду и друге за почасне чланове, онда је то изгледало бунтовништво, апримати за чланове људе без икаквог јавног и припозпатог рада то је ваљада на дику друштвену.

— Скорим ће се састати хрватски сабор у Загребу. Новине јављају, да ће том приликом сам цар са царицом да посети хрватску нрестолницу. — Славни наш родољуб, узвшпени г. бискуп Штросмајер поклонио је југославенској академији у Загребу велику слику славнога нашега Вука Караџића, коју је снимио сликар Димитрије Тирол. — Разкнез Карађорђевић постављен је у оигужно стање, из чега сљеди, да је истрагом суд до уверења дошао, да је он доиста крив. — Кнез црногорски Никола дошао је у Беч. У Берлину биојекао и у Нетрограду одликован каодаје он какав краљ. Говори се, да му је цељ путовања та била, да тражи потпору у његовоме зактевању да М У Турска уступи једно пристаниште на јадранском мору. Веле, да је ствар већ толико доспела, да је порта наклоњена да му испуни вољу. — Ново грчко министарство примило је закључке конФеренције безусловно. Млади краљ Ђорђе био је У такој неприлици, да је хтео већ да се одрекне престоЛа,. ако би се у земљи немири појавили, но нигде не беше јавни поредак поремећен. — Фуад паша, бивши велики велики везир, умро је у Ници у јужној Француској, кудје пре неколико месеци отишао , да тражи лека од тешког боловања. Султан је заповедио , да му се мртво тело донесе на царској лађи у Цариград. — Јавилисмо да Осман-паша остаје валија босански и несуђени замењеншв му Омер-паша, постављен је за губернатора острва Кандије, на коме је буна престала.