Zemunski glasnik

146

Шппјуи. о* Историјска епизода.

(Свршетак.) Испраиник отпусти гостионичара, па седне да наиише влади релацију, у којој вели, да је разгранатој завери у траг ушао. Он ту рече, да му је исиало за руком, те је открио ствари, које довољно доказују, да се оно, што се ноговарало о постојећој завери међу војском не може на лако узети. Још који дан, па ће моћи све крајеве завере похватати; после бала, који даје х^иразирска регимента, станујућа овде и у околини, биће у стању влади све нојединости саоиштити, те ће она усљед његовог упутства, вели, моћи чланове тајнога друштва иохватати. Пошто је исправник то своје извешће у Петроград онравио, дао се извинити код ОФицира , што су га позвали на бал , да не може доћи, јер је болестан. Пред вече бала исправник упутисе преобучен као простак у гостионицу. Васиљевић држао је реч, па га проведе тако кроз плаву субу у дуварски удуб , да га них^о опазио није. Но и ако је Басиљевић умео , да удаљи за то време свакога госта и послужитеља са басамака, док је исправника у плаву собу ироводио, то ииак није могао да то сакрије пред очима киразирског момка Павлова, коме је ххзегов капетахх дао налог да вреба да се неби 1соји кришом увукао у плаву собу; Х10 да пази, да га ххе би нико смотрио. Павлов је таку позицију имао заузети, која му је донустила да ни један тренутак не губи из очију врата од басамака, и ако се чиххио невешт шалећи се са девојкама у кухини. Павлов је дакле видио, кад се је исправиик кришом уз басамаке попео, и упознао га је при свем том што овај преобучен беше, па знао је и то, да се иснравник оним иутем није вратио. До поноћи остао је Павлов на својој стражи. У то време дође му капетан Мајборода и занита га: Да ли ниси шта сумњиво приметио, Павлове ? _Видио сам исправника! рече киразир. — Ти се вараш, Павлове! Исиравник је код своје куће па иије чај. Он се дао извинити , што је слаб, те неможе доћи на бал.

— Исправник је пре једног часа кроз врата од басамака и у ону собу ушао , где је стол за вечеру намештен. Беше нреобучен у хаљине од кућевног слуге. Ја га врло добро познајем, јер често су ме њему са депешама слали. — А судиш ли да је исправник јохп у плавој соби? — Зацело, ако нема крила, па је одлетио, рече Павлов. Капетан на то рече киразиру, да више стражирити није нужно , па може ићи куд год хоће. Из сале за игранку, што је један спрат била више , изиђу у тај мах више ОФицира, јер је баш тада престала музика. То су све били они, за које је у плавој соби намештен стол. — Ја се нисам преварио рекххе Мајборода својим друговима, задржавајући их да не уђу у јеловних],у. Исправник је хппијун . . . Он хоће да прислушкује . . . Ја сам то одавно слутио. Није се бадава он у последхх.е доба као лисица нама увлачио. ГБегово ми онхођехве иоста подозриво , ја почнем на н, да пазим. Баш сад ми Павлов тврђашедајеу плавој соби! — Та није могуће! упадне потпоручик Граспков, где би мох^ао да се сакрије ? Плава соба има само једахх улаз. Махх> иод астал? Друге собе до ње нема. — Ја ћу вам показати где он може бити! Хајте само замххом и чините се невешти. Официри уђу у плаву собу. Мајборода немим знаком покаже на удуб што га тапетска врата закривљаваху. Официри се изненаде и немо одобре. Они нису показивали да знаду да их ко шпијунише. Обичне сгвари беху предмет љихову разговору. Оие што доцније уђоше Мајборода немим знаком учини нажљивима на тапетска врата, а они се одмах сете да иза њих мора нешто бити , па одмах почну забавом разговор. Келнер је служио каФијаром , па кад је отишао да донесе друго јело, Мајборода на своме врату покаже с ножем као кад се 1мава сече. Они се међу собом разумеваху. Међутим разговор се није прекидао. Разговарало се о којекаквим маленкостима. Мајборода извади из џепа један комад хартије , исцепа га хха више парчади,, сваком да ио једно , а хха

цедуљи, коју је за се задржао напише своје име. Написата цедуљица пође од руке до руке. Сви га разумеше, и сваки на својој цедуљи наиихце своје име, даду их Мајбороди а он их мете у једну капу па их промехиа. За тим иружи капу своме суседу. Овај разумеде шта хоће Мајборода па пружи руку те извуче једну цедуљицу. Ова цедуљица пође од руке до руке, сваки је угледа, и најносле дође до Мајбороде. Овај тек што је загледа прочита своје име сопствено. Мајборода даде сада разговору са свим други нравац. Заподеххе се разговор о малим пушкама. Мајборода 1хочххе да хвали своје мале иушке, што их је у Таганрогу купио да их нема бољих. Сваки сад почне да хвали своје оружије. Па да пробамо! рекне Мајборода да би расххру утишао самчим. Сваки од вас што хходалеко седи има мале пушке код себе. Па сад да иробамо чија ће нухпка 1ха једном месту ххајвећу рупу да изврти. Официри нристану на предлог и сви оду у собу 1 л де стоје хаљине да узму своје мале пушке. Кад је сваки своју пушку ггуну у рукама држао, рсчше Мајборода: — Сад ћемо таки нлутон да избацимо да ће цела кућа да дотрчи. Ја ћу да почнем, а чим ја оналим нехш приступи други и ххека гађа до рупе шго је мој местак учинио. Пуцаћемо без ирестанка — Х1ишан је тапетски зид! Бећ Мајборода нанишани и за првом пуцхвом зајечи други трећи четврти иа скоро беше тапетски дувар исироваљиван од метака. Покад што се чињаше да се чује иза дувара јецање — али нико непримети, иуцњава се угуши. Плава соба беше већ пуна љубопитљиваца што су хтели да дознаду шта ће значити то пуцање. Између ових беше и гостијоничар Васиљевић. Кад је видео тачку коју су официри за нишан изабрали , сххоиадне га мртви зној и он промуца. За име Бога . . . госиодо . . . станте . . исправник је иза тапете. Исиравних«? вихшу оФих ],ири као из једног х-рла бајаги зачу1 )ено. Од куда исиравник иза врата? Васиљевић појури тапетским вратима издере их. У удубу лежаше дојиста исправник али мртав пробијен од иет шест, куршума.