Zemunski glasnik

129

изводу саопштавамо. Састанак тај беше 26. априла и седница је трајада пре и после подне под председништвом подпуковника Трбука, који је седницу отворио кратком беседом, у којој међу осталим рече, да је министарски пројект тако савршен, да неће имати комисија шта да примети и доста ће бити, ако се само прочита. На то члан комисије г. Б. рече, да су пројекти послати ради претреса и да је он тог мњеља, да има у њему више одредби, с којима се он не сдаже, шта више, он би био и против самих начела, што су излонсена у том пројекту. Исти је члан комисије опширније својемисли изразио, но није бпо те среће , да задобије на своју страну већину комисије, која је додуше одобрила његов говор, но га није усвојила с тога, што није за то време. Особито је српска странка уважила начела г. В. те га замоли, да напише један меморандум , на који ће се сви потписати и да се поднесе, као сеператвотум министарству. Главне мисли г. В. те су, да се укину досадашње ерарске школе и да еамо буду општинске школе , у којима би био онај језик предавања, којим говори ондашња опгптина. Но све школе ваља организовати онако, као што би биле главне школе. Но почем општина не би могла толики трошак поднети, то би требало да и држава то потпомогне. И автономно право општине хтео је г. В. да се у обзиру на школе, потпуно уважи. — Наш дописник пише нам из Београда ово: У вторник 13. о. м. дође нам Милетић. За његов долазак није нико знао, па с. тога не бегпе дочекан опако, како би хтели његови пријатељи. Тога истог вечера био је у позоришту, где се претстављала Шилерова драма „Марија Стјуарт." Оамо нам се не допада то. што се некако полицаји нађу у иослу баш онде, где је Милетић. У с.реду је био на ручку код намесника г. Ристића а у чегвртак код министра просвете г. Матића. Био је и у Топчидеру са својим пријате.вима и обишао је место, где је кнез погинуо. У Петак у вече слегла се на Саву сва београдска омла-чина, да свога вођа испраги. Кад се пароброд отисну од обале, заори се из грла омладине громко „живео". — Из Смедерева се чује, да су њих десеторица позатварани, узрок том није извеетан. Можда из молитичких узрока. Говори се, да су неки, а можда ће и ти бити, боли очи на слици кне-

жевој на парама. — Вугарин Каравелов пре две недељеотишао је у Букурешт, говори се, да ће тамо и остати при уредништву „Народности." — Позориштна дружина отинтла је јуче у Шабац да тамо даје претставе, и бавиће се шест недеља, да ли ће потом доћи натраг у Београд или ће ићи још у која места по Србији, за сад се незпа. — Ономад стиже из Сарајева у Београд телеграм, који јавља, да је везир Босански Осман-наша скинут са звагва и позват је у Цариград. Он је већ отпутовао преко Брода за у Цариград и по свој прилици доћи ће у вторник са Сисачком лађом амо у Земун. За новог Босанског везира наименован је СаФетпаша. — У Темишвару већ је конзулат Турски установљен , са својим неодвисним положајем, и Мурат еФендија већ као конзул станио се у Темишвару. И за Земун је вицеконзул определен, који ће своју званичну радњу екорим одпочети. Тако веле „Темишв." новине. — Угарски сабор одложиће се до мес. октобра ов. г. а делегација ће се еастати 1. јула ов. г. За нове хонвицке батаљоне , пгго ће биги из самих добровољаца само су се двеста момака јавили. У Мађарској је сад велика оскудица у раденицима, па с тога се јавише за војску толики. — Регниколарна депутација за решење речког питања, већ ее конштитуирала и гроФ Мајлата за председника изабрала. Знамо нанред и ако ниемо нророци, какви ће бити закључци овог братског саветовања но тежњама мађара! — Познато је, да у Бечу множина Чеха живе, и то по већој чести имућнијих грађана. Ови дана држе они у Бечу свој митинг (скупштину). У програму за саветоиање стоји: да се у Бечу чешке шко.те оснују. (Вредии Чеси добро знаду, да је главни чинилац моралне иобеде изображење у нар. духу!): даље, да се дужности сваког у Бечу станујућег Чеха определе, које они према својој ужој отачбини имају, и најпосле, да се саветују о одношаима, које ће они према бечким социалистама имати. — Познаго ће биги читатељима ч Гласника" из прошлог броја, даје

принц Наполеон одпутовао из Загреба, и да је био у Трсту. Његово садашње путовање види се, да има неки важан значај, а по нас и нашу браћу на истоку у толико више, што се он на овом своме путу јако интересује о стању Христијана у турским областима. г Гако нам стижу поуздани гласови , да је принц Наполеон особиту своју пажњу обратио на стару Србију, где наша браћа још под синџиром варварским пиште. Једно јутро искрсну он изненадно у варошици Дурацо која лсжи 16 миља јужпо од Котора, има 9000 жител>а, некад је врло важно место по трговину било. Сад је од турског пашалука притиснута и трговина и сваки обрт у овој вароши, и још само постоји незнатна трговина са дуваном и уљем. Принц Наполеон дође , као што наноменусмо , изненадно једно јутро пре две недеље у ову варошицу са својом пратњом, прегледајући на све стране паж.виво ов\ г малу варошицу. Местни управитељ опази одма да ово нису обични путници . упути се к њима желећи разабрати шта желе и ко су? Али опи са одговором тако с\ г околишили, да им он крспа имена не могаше сазнати. Ипак их као љубопитне позове учтиво у „командуру", где им покаже анамеиитости, наиме оружјаалбанеских. Али нрипц Иаполеон слабо је пажл.ив на ове ствари био. Опрости се са турским комапдантом и оде агепту Фрапцуеком који је овде становао. И разбирао је потање о стању Христијана у овој околини, пигао га је, да ли још Христијани овог предела трпе гонења турска? на које му агент, који је Талијанац родом, одговори, да у овој варошици несме Турци да јавпо гоне Христијане, јер се боје да печују то посланици дворова у Цариграду. Али нокрај свега тога , рече плашљиво агент, у унутрашњости, одкуд глас раје лако недопире, бивају Христијани од Турака гоњени ! На овај одговор ггримети принц Наполеон да оп добро знаде , да цео хатхумајум и сни едикти нортини, који су у корист раје издапи не вреде ништа, и само је празпа сенка; (али опет на жалост ова сенка заслеил,\ је целу цивилизовану Европу. У.) Принц је желео да сазна, да ли у овој околини јогп има живи нотомака ,.славног 'Борђа Кастриоте Гкепдербега? но кад је разумео, да их више нема од тога племена, запита он како се још држе независни од иорте племена Миридита , Шимариота и 3; ! горчана, разбирао је н>ихова одношења једпо према другоне, и колико