Zemunski glasnik

317

ског нашег завода издожена, а та би се карактеристика могла још мноХ'о више допунити. Из таквог завода не може се очекивати, да ће свештениди излазити онакви, који би били од користи по народ, а народу нашем треба доиста учитеља, који ће га не само упућивати на блаженство, већ који ће га и научити како ће срећан век и на земљи провести. Треба само познати етање, у коме је највећи део нашега народа, па ће се увериги, да ту за свештенство доста посла имаде. Стање је то са свим жалосно; сељак наш док је жив бори се са сиромаштвом и са пратиоцима овога: са нечистоћом, сујеверјем, глупошћу и т. д. „Куда тераш те волове брате?" запитах ја пре неки дан иза Топчидера једног сељака. „У Веоград да их продам па да платим порезу." Дакле за онај мали порез што га има платити српски сељак да продаје волове, што му је најнужније, и то после жетве кад у сељачкој кући треба да има друго за продавање. Немојте мислити да су то поједини случајеви; не, таквих ће те скоро сваки дан видети, па ни сељак, кога ја занитах, не беше сам, већ са још двојицом, који такође тераху по два вола да их продаду. Зар ту нема свештеника наука широко поље поучавања?!... У уторак догоди се у београдском граД.У чудан један догађај. ОФицир неки при екзерциру ишамара наредника једног, а овај наљућен потеже кундаком, те ОФицирл истуче. Наредник је одмах затворен. Шта ће с њим бити ништа се не чује. Ваљда ће по с]>едњевековним војничким законима бити осуђен на смрт! — Сад је Војена Крајина главни предмет, скојим се политичари и с ове и с оне стране Лигаве баве. У делегацијама беше то питање одложено до доласка гроФа Андрашија, који је ономад у Беч приспео. Нема сумње, да ће овом државнику испасти за руком, да уклони неспоразумљења, која су се појавила у обзиру на Војену Г]1апицу између делегација и војног министра, и надамо се, да ће се скорим оне реФорме у нашем завичају завести , којо се спремају. ,.Н. сл. II." јавл.а , да је у Веч дошла Денутација из славонско-хрватске Крајине, која ће ноднети Њ. В. цару меморандум, којим се захвалностГраничара изриче, што војено министарство намерава један д о шуме сећи и доходак отуда за опште корисне цељи у Граници употрсбити. ...Уједно протсствују Граничари у то.ч моморандуму , вели

исти лист, против умешања Хрватске и Унгарске у ту ствар , почем се то само Крајине тиче. Тако исто моле, да се сеча шуме као и друга подузећа у Граници повери друштву граничарском, као што треба да се доходак отуда за Границу употреби. Што Граничари уживају од тих шума право службености, дакле су они у неком смислу сапритежатељи , то моли депутација, да се тога ради установи контролска комисија граничарска, која ће да бди над извршивањем тога. Ово тражење контроле, вели „Н. сл. П." безусловно је нраведно и„;гиме л?,е хоће предупредити искушење^бјеног министарства да не би новце намењене продукцији трошило на не продуктивне ствари. Овим подузећем будиће се у Граничарима и подузимачки дух само ако се нађу зато нодузимачи." Овај лист похваљује Граничаре што се сами старају за своје потребе. Сеча крајишких шума даде мађарском сабору повода, да се у граничарске послове умеша и док ови, за продају шума и да доходак под њихову контролу буде моле, саставља се под унгарско-хрватским упливом једна комисија, која ће тек да већа о потребитости те продаје. Ова се комисија састоји из три заступника војеног министарства, три унгарска и три хрватска заступника, а Војена Крајина није никако непосредно заступљена." „Н. сл. II." завршује тај свој чланак с примедбом, да у ту комисију треба уз чланове из Границе и неке преколитванске позвати. Но ми добро знамо куда то шиба и одбијамо сваку заједницу са преколитванцима и ако нам је овако сиренски мамац нуде. — „Вандерер" по телеграФским извештајима потврђује што је „В. Д." прошасте недеље јавио, како је међу мусломанским житељством у Восни завладала узаврелост због наредбе, коју је нови валија издао да се пописују рекрути за низаме. У Сарајеву се војска морала употребити противу оних, који су се у велику џамију стекли били на договор, те им је све главаре похватала. — Неки дан дође глас да је једна повећа чета прешла румунску границу , чиновнике и два стражара свладала и стражару разорила. Одмах вотоме зачу се , да су Мађари п )ев 1 ли гЈ апицу и па другоме месту. I У први мах могоше се сумњати о Ј томе, али сада и знанични лист доноси извештај о томе догађају , по

коме су око сто Мађара из села Загунуо са својим кметом начелу прешли границу и стражару заиста разорили и гонили стражаре да иду на другу страну нотока Арцага као праву међу. Мађари се врате с претном да ће их силом отерати. На то је иослала румунска влада две кумпаније пешака и 12 топова да одбију Мађаре. — Познато је, да ће се месеца декембра ов. г. у Риму састати вселенски сабор, на који је папа не само католичке владике целога света, него и православне и протестанте позвао. Није познато, да ли је такав позив дошао и српеким архиерејима, протестантима, је дошао па је изазвао код њих највеће негодовање, особито у Германији, где су тога ради пре неколпко недеља имали у Вормсу на Рајни збор и ту еу маниФестацију против папе издали. По и у многим римокатоличким круговима средовечне намере римске курије јако узнемирује духове, особито у Чешкој. Читало се пре во новинама, да Чеси траже од папине столице , да се Хусов процес , који је у 15. веку због еретике у Констансу спаљен и кога ће се светковина скоро славити, ревидира и Хус да се прогласи за невина. Али као да у Риму неће ни да чују за то већ се говори, да папа хоће да нрогласи све оне за блажене и свете мученике, који су у хуеитском рату од Хусита страдали. — Размирица између Порте и мисирског вице-краља још једнако траје, зато владалац егииатски тражи посредовање великих еила. Исмаиљпаша као да хоће да покреие исто витање као и његов деда МемехАлија т. ј. да буде независан од порте. — У Шпанији ствари су све смутније. Ио северним крајевима појавиле се опет нове чете. 27. пр. м. затворено је у Мадриту 17 грађанских гардиста, јер су имали при ееби ватенте као потпоручици за војеку Дон-Карлоса. Осим њих још еу затворена и два жандарска сержанта који су носили код себе 20 таквих ОФицирских патената. И још двојица су затворени, од којих се један називао главни капетан новеКастилије, а други командант мадритски за Дон-Карлоса. У Валкобелу 25. п. м. погубљен је Бланцатега, вођ једне карлистичке чете. „Имперцијал" јавл>а, да ће први посао, којим ће ее занимати скупштина чим се еастане, ј бити да избере монарха. Септембра