Zemunski glasnik

324

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕОТИ.

3|муИо Оппгтинари нпти ниеу се ни досад одлкковали тачним вршењем саоје дужности а од неког иремена као да еу еасвим изгубили вољу за општински рад. То нам ноказа и данашњи еастапак, на који дођоше једва њих днанајест. Г. Градоначелник при свем том отвори седнину анајући, да се неће нн други пут законом нрописани број скупити, а предмета имаде за решавање, који се не могу одложити. Могуће је, да је томе узрок што неки општинари малаксаше вољом, што знају, да ће предстојећим реФормама и онако бити скоро краја н.иховој госиоштини. И заиста време би било да се наша општинска организација преиначи, јер се знаци еве више множе, којн казују, да је нешто труло, да је унутрашња и спољашна болест овладала нашим варошким заступништвом. Пре три месеца дао је први варошки представник оставку, рекавши, да му телесна слабост не допушта да и дал.е 10 звање врши. Тоје исто учинио данас и други варошки представник. И г. Солар наводи у својој оставци телесну слабост и старост, што му налаже да се одрече општинских послова. Но ту овај гоеподин рече и то, да га и страсне појаве и лична наиадања, што бивају у општинским седницама на то примораше. Пре него што се иочело већати о предметима, што су на дневноме реду, поведе се међу општинарима реч о раздавању лимите соли, које ее тек пре месец дана отпочела а већ има много тужба на раздавача од стране публике. Г. Ј. II. ЈовановиК из чистог је родољубља тај ненријатан иосао, раздавања соли публици, на се примио, јер не само што се је обвезао, да свој труд полаже, век није тражио ни награде ии трошка за товарење, подвоз и пр. Општинско је веће при јавној лицитацији, на којој је рођени брат подузимачев изашао као главпи такмац, нристало на ту родољубиву понуду и предало је њему раздавање соли. Г. Ј. II. Јоваиовић лично не врши тај посао, он га је поверио своме брату а овај у јавној седници рече, да му је брат тај посао за то на се примио, што је рад да добије неколико стотина Форината, а да би то постигао не може свакоме на књижицу, у којој језванично количина назначена, издавати тодико соли, јер би тим начином у место добити штете имао. Из ове ивјаве излази

двоје: једпо што раздавач присваја себи силу, да власт контролише, друго, да му остане она со, што публика не узме. Ми смо пак тог мњења, да општинско веће није требало уевојити тај начин раздавања лимите соли, којим се тужбама ширОхМ Врата отвара ју а и неморалан је. Оно је могло претиоставити, да нико неће бадава да се труди и да свој капитал без користи уложи.

Јавили смо у прошлом листу , да је г. др. Јован Суботић дошао у Земун усљед нозива наше црквене општине. У недељу пре подне дошао је у екупштину , која је тога ради била саћвапа. Ту је скунштинаре известио о стању ствари на еабору. Извешће Јвегово беше онако исто, као што то читасмо у јавним листовима.

(Црквсна скунштина 27. јра.) Г. Председиик др. Ј. Миланковић, иерово!) Ст. Милашиновић, скупштинара је било 45, пречасна г.г. Аврам Живаиовић прота и Василије Суботић парох. , Председник сномиње да дотацнја овд. парохијалиог свештенства још није решена и ставља предлог, који је у том попледу од г.г. свештеника поднешен скупштини иа решење. Предлог гласи: да се свепггеницима одсад даје троструки бир и на нитање председиика, хоће ли се званичници и Официри порезати, који досад нису ништа принашали, нредлаже г. Т>. Солар, да ови одсад ио ироцента од плате или пензије годишње свештенству плаћати имају. И један и други иредлог усваја се једногласно. Неколико чланова ставише нитање, како да се на оне парохијал разреже , који овде не плаћају државну порезу. .На предлог г. Ж. Лончаревића, решено је да се магистрату остави , да он на ове људе парохијал пореже ставивши их у три класе: трговце у прву, крчмаре и занатлије у другу а надничаре у трећу класу и свака нека нлаћа троструки досадашњи бир. Још је и то решено, да се ма« ђистрат умоли, да се сувишак парохијала, агсо га буде, остави црквеиој онштини на расиоложење. Уједно прима скунштииа изјаву г.г. нроте Аврама Живановића и нароха Суботића, да ће они на зактевање умрлих мртвап,има бесплатно у н,ркви опело држати. Још се уевоји изјава г. г. свештеника, да ће досад наилаћену штолу дотичним лидима натраг иовратити. У иитању о нротопопском капелану донесена су три предлога: 1. да се општина не осврКе и не брине за нлату капеланову, ночем га не признаје за оппггинског; 2. да се за каиелана плата пореже, и 3. г. прота се нуди , да ће давати он 300 а општина 100 Форииата. По дужем већању стави председник сва три нрсдлога, најпре други, иа трећи, на први на глаеањс. Нрви се нредлог усвоји већином гласова, а друга се два одбацише. Председник чита допис земунског посланика г. дра С;уботића, у коме општиии одговара, да ће на позив њен за неколико дана овамо доћи. Овај одговор узет је радосно на знање. Председиик иита, да лн да се мађистрату јави да парохијал само наросима издаје. Пошто је то закључено прочита иредседник доиис мађистрата, где се јавља, даје г. иарох Никола Савић из варошке благајне 300 Фор. у име парохијала иоди -г гао, која ће се одма општинској каси од ианлаћеног иарохијала вратити, И овај се долис узе на знање.

| Прочита се извешће пододбора, који је по налогу ирегледао од Грубера еаграђену шуну код •- св. Нпколајевске цркве. Одбор је пронашао, да тај носао није по иогодби свршеи и да Грубер не заслужује погођену своту од 1382 Фор. и 56 новч. но да му се само исплати 960 Фор. Пододбор уједно јавл>а, да је Грубер на ту нопуштену суму нристао нод условом, да он на шупи ништа више нема да . оправља. Пододбор овом нЈјили&ом предлаже, да се место иза речене Јлупе наспе цигл»ом. Извешће нододборово узе сс на знање и његов се иредлог о исилати Груберу усвоји. Тутор дотичне цркве прима уједно налог , да тај закључак изврши. На нослетку спомиње нретседник, да је већ више пута закључивано , да се на богородичну цркву нов сахаг набави и предлаже да сс та ствар једном реши. Решено је, да тутори М, Лаушевић и Ј. х 1утуковић и члан општине Б. Пантелић на 0(5нову поднесеног предрачуна са сајџијом Мајером у Новом Саду погодбу учине.

— Дакле питање о Војеној Крајини је решено. По бечким и пештанским листовима решена је у понедељак 4. августа судбина нашега завичаја. Војничка Крајина као такова укинуће се и ночетак је већ учињен са кринговачком и вараждинском пуковнијом, које су сједињене са Хрватском и иостаће жупан^јама. Варогаи пак Сисак, Сењ и Беловар иостаће краљевеким варогаима. О том важном по нас предмету једне пештанске новине овако говоре: О питању Војничке К])ајине еложише се у ионедељак 4. ов. м. у министарском савету Остављено је дотичном министаретвима, да се о поделу прихода међу собом погоде. Ово је за то нужно, што се не може Крајина уједаред укинути , већ засад само две регименте и једна кумпанија као што ће и неке вароши осад грађанској управи потпасти. Постепено укинуће се и у осталој Крајини војничка управа тако, да ће иосле осам година сва Граница провинциалисана бити... С другестране чујемо, да су и реФорме одлоЈкене, бар у том виду, у ком су их иознати пројекти оживотворити хтели. Војени министар Кун рад је, веле, да се у Граници сва војничка управа укине и грађанска уведе, под коју би дошли сви становници што нису војници. Ми се надамо, да ћемо моћи у идућем листу потанко известити нагае читаоце о стању ствари. Чујемо јога и то, да ће ее по комунитстима опет завести „ландвер," у који ће сви негдагањи ландверски официрн постављени бити, ако то желили буду. — Синоћ доцкан добили смо из Беча телеграм, који нам опет јавља, да ће се реФорме у Граници администравним путем завести, дакле нису систиране. И питање о крајишким шумама, које беше „због политичке расправе одгођено