Žena

па

32 РАНА

гледао мога мужа, долавио ми је као да га гледа хладно и строго...

Препивао ми је лекове; али Маро, добра Маро, видећеш да ћу ја умрети...

Грли те твоја несретна, пријатељица

Јованка.

КМ. В. зажелела сам да те видим. Дођи ако икако можеш. Ја сам тако слаба.

Горња.

(Из овога писма изостало је само оно, где је реч о неким блувама, које је Јованка купила и послала својој пријатељици.)

» » „“» 16. новембра 1909. Драга моја Маро,

Мој муж зна све Вна шта сам прочитала у оним медицинским новинама; зна да ми је моје стање повнато. Сигурно је уочио онај чланак кад га је подигао са земље, па га је после набавио.

Све вна, па не зна како да се понаша. Не сме да ми погледа у очи"; избегава ме, а сигурно ме и нео волп. Зар може човек волети ону, коју је упропастио 2! И није ме никад волео. Зар се може онакав човек оженити девојком, коју воли! 2

А како ли ми оно рече, кад се беше расрдио на ме2 Ви треба да ми в рујете. Зар ви нисте још никад говорили с човеком, који говори истину #!

Не могу даље: Грли те твоја

Јованка.

(Из овог писма није ништа изостављено).

» % »

„=, 2. марта 1910. Драга моја Маро,

Самном се полако евршљва.

Како ли оно рече мој добри отац! „Зашто жи виш ако нећеш да се удаш 2“ Удала сам ве - да се удам. И зашто живим сад 2 Али хвала богу нећу дуго.

Мати се овбиљно забранула. Можда јој је казао дечник. Или ће пре бити да је наслутила; материно

о