Žena

ЖЕНА. ЕН

око далеко види. Отац је доста миран; оп вели: Проћи ће. Муге не сме да ми погледа у очи.

А ја 2! Јуче ми је била просјакиња. Утрчала сам у собу и дала јој што сам зграбила. Била је и једна стотинарка. Жена је разгледала банку и запрепастила се. Није никако хтела да прими. Госпођо, рече, мене ће затворити ако то примим.

Ја јој турим новац у корпу, п истерах је напоље. Ово ва моју душу!

Ох, Маро, ја морам умрети!

Грли те твоја пријатељица, која те је пскрено волела.

| Јованка.

х. В. Сети ме се кад-год. Ово је последње писмо што ти га пишем. Твоја несретна Јованка.

(И ово је писмо у целости.)

» » .

(ја саломљеним срцем и болом у души јављам тужну вест, да је данас 28. марта 1910. године, у 2 сата после поноћи вашло сунце среће моје, умрла ми

_је верна и никад непрежаљена љуба, Јованка

Тело незаборављене покојнице и т.д.ит.д.

» % »

Кад су сутра дан спустили тело неваборављене покојнице у хладну костурницу, пријатељи и познаници почели су ве већ разилавити.

Само се мати не миче. Не јеца вшше, суве јој у очима усахнуле, згрољено тело усправидо се.

— Хајде! - Моли јемуж и по десети пут. Она погледа око себе. До ње је њен муж. Два корака поред ње стоји њен зет. У костурниц: су два радника. Чак св и најближа родбина повукла.

— Хајде несретнице! — Зајеца дршћућим, сало-. мљеним гласом муж њен.

Она се усправи још в ма. Стисну слабе песнице, приђе корак ближе свомо ззту, погледа му душмански у лице и изусти: Вликовче! Ре