Žena

ВЕНА ил

имање и положај, неће бити тако неразумни, да своме детету наметну болеснога друга.

Доктор. Знам, знам. Неће јој изабратп вереника, који лежи у врућици, нити ће га довести управо из санаторију ма ва туберкулозу. Али колико има болести, које не упадају у очи, али их се ипак треба чувати као живе ватре. Данас већ сваки зна, да има наследних болести, које сатиру читава поколења, па се ипак то сасвим губи из вида при склапању брака. Не води се рачуна о томе ни онда, када је опавност сасвим очпгледна. Имао сам пријатеља, разумна, интелигентна, Баји је ушао у једну такву породицу. Повнавао је кобну болест, која се угнездила у тој кући; повнавао је све жртве, које је дотле покосила; знао је, да је и његова избраница захватила клицу те болести: алп ју је заволео и није могао да је се одрече. Њу је после неколико година сахранио, а ва њом и двоје недужве деце. Са трећим дететом путује сада по југу, да га отргне од смрти. Четврти син, који по изгледу носи такођер у себи клицу материне болести, свршио је недавно науке и спрема се да се ожени и да своју ПО ротну породичну болест пренесе На треће коле-

Шта мислите, госпођо, колико би несреће уштедео - пријатељ и себи и читавим поколењима, која ће се његовом кривицом изродити, да се пате и пропадају, да се угледао на мене и да је своју умишљену срећу прегорео2 Колико би му то лакше било него мени. Он је био здрав и могао је још да буде сретан са другом.

Гђа Јелена. Мени изгледа, да је врло ретко опасност тако очевидна, као у овом жалосном елучају, кога сте сада испричали.

Доктор. Камо среће, да се бар овим очигледним опасностима обаћа довољна пажња. Али, шта ћете, гобпођо! „Љубав, па љубав. Права, племенита љубав не обазиро се на опасности. Она им пркоси. Тако бар веле песници. Нико неће да види, колико је та љубав себична и колико је свпрепа према недужним плодовима такве љубави. И мој отац био је болестан, пре но што ве оженио. Моја мати и њена својта знали ву ва ту болест. Они су га, штавише, пре женидбе дво-