Žena

340 ВЕНА

То раде наше тице певачице, кад се у пролеће к нама враћају. Оне се спарују, он и она праве свадбу, вен чавају се и граде себи мала гнезда у нашим лиснатим, лепим шумама. Ту оне славе своју љубав, ту женка, носи јаја, ту излеже своје младунце, које оба родитеља, тица отац итица мати, заједно хране и подижу. И баш тај осећај љубави изазива у њима у пролеће иу рано лето тако дивно расположење, које се огледа у њиховој веселој песми. Ову тичију песму коју сад слушаш, Марија, то је песма која љубав слави“.

Затим почеше да говоре о тичијем гнезду на веранди. Марија је била врло радознала, да ли ће мухоловка да снесе јаја и колико.

Ујак је имао вавда да одговара на њена запиткивања,

Мало затим упита опет Марија: „Али како тица може да снесе јајер Од куда јој јајер“

Ујак је поучи: „Ти се јамачно још сећаш нашег последњег разговора, како се у биљке развија плод. Биљке имају способност да пропзводе плод, у коме се налази семе и да даду новим биљкама живота, то ће рећи : та њихова моћ, да производе нов живот, оснива се на томе што се у цвету налаве мушки и женски делови, и што ти мушки делови пренашањем материје која се зове цветни прах — полен — на женске делове, могу те делове да. оплоде. На тај начин женски делови биљке могу да пропзведу живо и за живот способно семе“,

Јест, тога се Марија сећала.

„Ето видиш“, продужи ујак, „исто се тако од прилике оплођавају и животиње. Ти знаш ваљда и из ботанике, да има таквих биљака, у којих су цветови једног пстог пола; у којих су цветови само мушки делови — прашници, или само женски — тучкови. У такве биљке једног истог пола спада н, пр. наша обична. јасика. Понеко њено дрво има само мушке, а понеко само женске делове. Само оне јасике, које имају женске цветове могу да се оплоде и да донесу род, т.ј. семе из кога никну и порасту нова дрва јасикова.

„Оплођење таквих биљака, у којих ву цветови једног истог пола, врше бубе, воље, челе, које лете од цвета до цвета, те понесу са мушког цвета нешто