Žena

404. ЖЕНА

њеног свежег, детињег образа. Кад је помислила, колико је болова мати морала да претрпи ва малог брата, а и пре 12 година за њу, све ју је то јако потресло.

Ујак додаде још и ово неколико речи: „Није чудо, кад свака мати тражи захвалности од своје деце за све оно, што је ва њих поднела. Ту захвалност налази она у томе, да јој деца буду учтива и послушна и да чине увек само оно што је добро. Зато је благодарност ва свако дете шптање осећаја“.

„Све ово треба да знаш, да би појмила и своју дужност према својим родитељима. Да њих није било, не би се ни ти родила,“

„Равумеш ли сад“, заврши ујак свој говор и пољуби Марију у чело, „разумеш ли, дете моје, шта вначи имати матер и оца и бити им кћи 2“

Ујаку дође једна болесница. То беше бледа и слаба жена, која је држала у наручју дете од неко-

лико недеља. Дошла је да га за савет вапшта. Марија

оста још мало код Дијане и њених кучића.

„ја

~ Како је мала Зоранда васпитала

своје родитеље 2

Станко ми је био најбољи пријатељ, док смо учили школе. Али смо се доцније врло ретко виђали, јер се настанисмо један у Банату, а други у Бачкој.

Кад се оженио, био сам му кум и упознао његову жену. Свирала је у клавир и виолину, а гово рила је осим свог матерњег јевика: немачки, мађарски, француски, па чак и нешто енглески. Иначе бледа, лепушкаста, добра женица.

Прошло је преко шест година од сватова, кад сам им опет био у кући. У оно доба била им је мала Зоранда близу пет година. Кад су ми је показали и приказали, отпоче њена мати продукцију:

— Кажи, цицо, инкомпатибилитет.

— Инкомпатибилитет.

а