Žena

ЖЕНА 0

— Кажи, цицо, екстериторијалитет.

— Екстериторијалитет.

— Хајде, цицо, да чује кум како певаш. Дед оно из поло не „Ја дона е мобиле...“

Сврши се и то. — Хајде, цицо, да види кум реверане;

Цица се поклони по свима правилима дворске етикеције.

— А сад, цицо, оно из Максима Црнојевића, знаш оно: Младожења...

И цица поче:

„Младожења ће бити налик на њ, Ко јајета голубија два,

К'о голубије жеље твоје две,

К'о два зачетка тако наличе.“

Био сам се озбиљно уплашио. Но, хвала богу, није скрала јевик.

— А сад, цицо, вамо још једну немачку. Знаш ону...

Но цици је већ догрдило. Можда и зато, што је нисам ни једном речи похвалио. Мала луткица, а била је одевена баш као луткица у дућанском излогу, напући усне, окрену се на петама и изађе расрђена напоље.

'Гребао сам да се извиним, што нисам био довољно пажљив, али нисам могао. Штавише, рекао сам отворено: — Право да вам кажем, драга кумо, не волим кад тако мала деца знају тако много из ве вло пповше и уматно ти, И АЛ бутине отеетта У вештинама и „художеству“.

— Шта кажете 2

— Кажем: Не волим, кад тако мала деца знају тако велике вештине и уметности.

Она поче да се смеје, али чини ми се мало убиљено. Па онда ме пита: А вар ваша ћеркица не зна никаквих вештина 2

— Ни разговора! Моја је Јуца нешто старија, али не уме још да каже ни „хвала.“ Кад јој што дате, место да прави реверансе и захваљује се, она одмах трпа у уста. Тако је невина у тим стварима, као праве у пољу. Једино уме да се бије с децом, па или она њима разбије нос, или онп њој. А и то је нисмо