Žena

ВЕНА 419

не зна пливати2 — А како не би знали2 — каже јој моја баба. — Зар би могао да постоји свет, да свако не вна свога реда2!

Па онда, седимо ми после ручка пред кућом, а млади паук РВ гредице плео мрежу. Кад ј је свршио, сакрио се, да би налетила мува, Кад је налетила, он искочи из заседе, па кад је госпођа, Савета видела, како је вешто обавио муву својом паучином, да не може ни маћи, она је све вртела главом од чуда и пита: — А да ли сви пауци плету једнаку мрежу 2 И ко их учи — А ко учи птицу да гради гњездо 2 — каже јој моја жена. Онда се госпођа Савета дала у дубоке мисли и казала, је: — Све животиње знају свога реда, и доносе тај ред собом на свет, само се човек удаљио од природе, пошао је не зна ни сам куда ни камо, и сад лута и не уме да се нађе...

Кад год би ми долазио деда Јефта, он је увек извештавао шта је и како је. Нисам га никад много запиткивао да не изгледа, како сам одвише радознао. Али кад год је било што занимљивије, увек сам му дао чашицу две добре ракије, и онда је бивао ољширнији. Једном је дошао деда Јефта у варош да купи свињарчету кабаницу. Каже, то му је наредила госпођа Савета. Чувала је свиње и прасице на ливади; свињарчету су дали друга посла: кад је ударила киша. Госпођа Савета се поплашила од громова и пљуска, па лепо дошла у своју собу да се суши. А свиње ва то време отишле у штету.

Свињарче је очитало добро буквицу госпођи Савети. Казао јој је: — Нисте ви морали чувати свиње, није вас нико терао, али кад сте се латили тога, нисте требали побећи. Сад имамо штете

— Па ако је штета, није твоја, ја ћу платити.

— Јесте, платићете, али је срамота. Мп смо пре месец дана глобили комшијске свиње, сад ће они нас. Није то лако чувати прасице.

— Па добро, брацо, шта ти радпш кад удари киша и напђе онака грмљавина 2

А он јој рече: — „Лако је мени онда. Онда се завучем под кабаницу, па уживам, Знам, да после