Žena

480 ВЕНА

кише и холује долави лепо време. А кад је лепо време, онда ми је незгодно, јер внам да ће после лепог времена зацело опет да удари киша.

Госпођи Савети се то толико допало, да је поклонила свињарчету две круне, и наредила, да му купе нову, бољу кабаницу,да може јоти јаче уживати кад је киша. После је за ручком говорила: — Има деран право, није ни то лако чувати правице.

Пролавиле су недеље, па прође скоро и три месеца, а госпођа Савета не малаксава. Сад је већ научила од кокошака да рано леже и рано устаје. Пре се свачег гадила и свачег бојала, сада већ не. Научила је чак да равуме оне гуске и прасице, па да их чак и воли. Кад је о томе говорила деда Јефти, он јој је казао: — Не може нико живети међу животињама и познавати их, а да их не воли. Бацила је са себе гвоздене шипке, у које је стевала струк, ишла је у сукњицими у неким опанкама, па је говорила, да није никад била тако лака и здрава. А јела је, нек јој је на здравље, ва тројицу. Са деда Јефтом, његовом бабом и свињарчетом јако се спријатељила: свињарче јој је причало народне приповетке п певало народне песме, које јој се јако допадале.

Кад ми јео свему том први пут говорио деда Јефта, нисам могао а да га не питам: — Да ли још увек ноћу завевујеш врата узицама и гураш орман близу прозора 2

Он се,застидво. — Не, не! Добра је наша госпођа Савета и паметна је, само је мало чудна. Када је још која госпођа радила ово што она ради 2! И зашто она то ради» — Г'ледао је у мене и очекивао, да му решим вагонетку. Али ја му рекох само толико: - Мани је, може јој бити! |

Накратко затим, причао ми је деда Јефта, како је имао са госпођом Саветом крупна, мушка разговора. А то „мушки разговор“ требало је код њега да. значи, разговор о нечем вишем, о политици. 6

Једне недеље по подне смотри госпођа Савета деда Јефту како чита новине, које је он бар сваке недеље једаред куповао у вароши. Одмах се устреми

на њега, као да јој кућу пали,