Žena

544 ЖЕНА

Па чакшире само Они носили.

А Младословенка И то потире, И она већ носи — Получакшире. (Тетке јој одобравају и љубе је за то време,

Мргуд (Софији, мало на страну): Је ли! Оно моје осисигурање је ли плаћено2

Софија: Шта ти пада на памет! Најуредније се плаћа...

Мргуд: Знам, знам, али у овој вабуни могле сте превидети. Каква галама... (Говори окренут свима.) Дакле, да идем. Да дочекам мога пријатеља. (Облачи капут, али не може. Јулка му прискаче у помоћ и облачи га.)

ТУ. тетка: Куд си пошао тако ранор 'Тај воз стиже тек у 11 сати. Хоћеш да нас се отресеш.

У. тетика: Хоће што пре да види свога пријатеља... човека. Разуми: човека!

Мргуд: Јесте, човека! Читавог човека. А човек је само онда читав, кад је сам. Шта мислиш, зашто је био Краљевић Марко јунак Мислиш вато, што је побио онолике Турке и Арапе2 Он је у мојим очима јунак, што није узео ни крчмарицу Јану, код које је сваки дан пио, ни цара Лазара ћерку, као Милош Обилић, па богме ни саму белу вилу, која му се толико наметала... Милош Обилић наишао је на Вукосаву, а чим она њему: Цију-цију, пију-пију, мало преврни очима, обрни уздахом, — ухватила га у клопку, и оде његово јунаштво! Видиш, тај мој пријатељ Марко, наш дични стари сват, једини је међу мојим друговима, који се није оженио. Зато га и ценим толико. То је човек... /

Јанићка: Знамо. Није непотребна ствар! (Све тетке мумлају). 4

Мргуд: Шта вам је! Шта сте се згрануле у последње времер Стварате неке женске читаонице! Уређујете неки женски лист „Жену“. Још мало, па

ете почети носпти сукње на ногавице. Постале сте чланице неке задруге за помагање и штедњу. Кад сам чуо, да у тој задрузи пма 250 честичарка жена,